Laslo Đere: Sada me ozbiljnije shvataju

I ne mrda mu se odatle. Prva ATP titula u karijeri nekadašnjeg pobednika prestižnog juniorskog Oranž Boula, osvojena na februarskom turniru kategorije 500 u Rio de Žaneiru, katapultirala ga je u prvih 40 na ATP listi, a kasnije pobede su ga zadržale u visokom društvu. Još od kada je s pet leta stao iza mreže sanjao je velike snove, ali je statusom drugog reketa Srbije i uzetim „skalpovima“ krupnih „zverki“ kao što su Huan Martin del Potro i Dominik Tim prevazišao čak i svoje novogodišnje želje u poslednjoj decembarskoj noći 2018.

– Nisam se nadao tolikom pomaku, pogotovo ne tako rano – na početku sezone. Kada sam prvi put ušao u 100 na ATP listi cilj mi je bio prvih 50 i onda to nisam postigao nekih godinu i po dana. Zatim sam postavio sebi malo bliži cilj, tj. plasman među 70 na svetu. Međutim, desilo se da sam napravio skok odmah sa 90. na 37. mesto, a neki cilj do kraja 2019. godine je bio 50. Verovao sam da to mogu, ali jeste me ovaj rezultat u Riju iznenadio – priznaje jedno od najvećih svetskih teniskih otkrovenja ove sezone na početku intervjua za Danas, dobijenog samo nekoliko dana pošto je Đere u četvoroipočasovnoj borbi u pet setova u trećem kolu Rolan Garosa ispustio pobedu nad favorizovanim Keijem Nišikorijem.

# Uspesi nisu stvar slučajnosti, pogotovo ne ako se prave u nizu, pa sigurno postoji objašnjenje za vaše poslednje rezultate. Šta je to tačno došlo na svoje mesto u poslednjih nekoliko meseci?

– To je rezultat dugogodišnjeg rada, posvećenosti i zalaganja. Samo su se kockice sklopile u Riju. S druge strane, neke stvari su se stabilizovale u privatnom životu, oslobodio sam se nekog određenog tereta i mislim da je to uzrokovalo sve na tom turniru, pa i nakon toga. Bio sam svestan da ima puno tenisera koji mogu odigrati jedan meč dobro, čak i jedan turnir, ali da ako igrač hoće da stigne na sam vrh mora raditi u kontinuitetu. Mogao sam da dobijam jake mečeve, ali sada sam to povezao i zato sam tu gde jesam.

# Mesto među prvih 20 na svetu do kraja godine je logična ambicija čoveka u usponu ili realna projekcija? Verujete li u takav epilog?

– To mi je cilj, smatram da je to moguće i verujem u takav epilog sezone.

# Gde vi i vaš trener vidite najviše prostora za napredak u igri?

– Konstantno radimo na svemu: servisu, riternu… Pogotovo sada ćemo obratiti dosta pažnje kada budem igrao na betonu, kako bih na toj podlozi bio još bolji i kvalitetniji igrač. Trava mi ne predstavlja toliki problem, možda je iznenađujuće, ali na njoj se osećam dosta konforno. Zadatak nam je da na betonu budem isto toliko opasan koliko na šljaci ili bar približno.

# Da li ste u međuvremenu uspeli da obezbedite sebi fizioterapeuta u stalnoj pratnji na turnirima? Jesu li tim sa analitičarem, nutricionistom, psihologom… naučna fantastika u vašem slučaju ili nešto što bi moglo doći sa eventualnim jakim sponzorskim ugovorima?

– Imam fiziotarapeuta, prati me na turnirima. Imam i psihologa već dugo godina. Što se tiče ishrane i tu sam nešto pokušavao, ali se nisam naročito zadubljivao u tu materiju i nemam još stručnjaka koji mi određuje šta ću jesti.

# Šta vas je to guralo dalje kada ste ostali bez jednog, pa bez drugog roditelja? Mnogi bi se na vašem mestu demoralisali i „prosuli“ sav pređašnji trud.

– Nije uopšte bilo pitanje da li ću nastavili, da li ću se slomiti ili ne. Mislim da u životu stalno treba ići dalje. Znao sam šta želim u životu i dalje znam šta mi je cilj i onda je malo lakše. Uz mene je bila i porodica i njima sam jako zahvalan na tome.

# Vaša životna priča dirnula je mnoge teniske ljude, a da li su vas ganuli javni naklon Cicipasa, Dimitrova, Kuertena, Ćorića, Marejeve majke… ?

– Prijala mi je podrška kako igrača, tako i Marejeve majke. Naravno da mi mnogo znače lepe i tople reči svih koji su ih iskazali i objavili na društvenim mrežama.

# Tehnika, fizičke performanse, psihološka stabilnost, posvećenost – kako biste u procentima objasnili njihov uticaj na domete jedne teniske karijere? Gde je linija razdvajanja između pukih učesnika i redovnih pobednika turnira?

– Mislim da je glava u tenisu jako bitna, ta mentalna stabilnost, velika posvećenost i disciplina, ali opet to što si jak u glavi ne znači da ćeš uspeti ako nemaš određeno tehničko znanje, pa ni obrnuto. Sve se to nadopunjuje, jedno veže drugo. U suštini, ovo je sport gde je sve jako i jednako bitno i značajno.

# Imate li utisak da vas rivali, pogotovo oni zvučnijih imena, sada ozbiljnije shvataju?

– Sigurno me sada smatraju ozbiljnim protivnikom nego ranije.

# Priželjkujete li duel sa Novakom Đokovićem ili biste voleli da ga još malo „odložite“?

– Nemam ništa protiv da igram sa Novakom, ako se desi onda će se desiti, ako ne onda još vreme nije, nemam tu nikakvu specijalnu želju. Bilo bi ogromno iskustvo da igram protiv prvog na svetu.

# Da možete da uzmete samo jednu od šampionskih komponenti njegovog tenisa šta bi to bilo?

– Ono što bih uzeo od njega to je možda disciplina. Iako sam i ja sam veoma disciplinovan, posvećen i profesionalan, ipak mislim da Novak to čini na sasvim drugom nivou. Na mnogo višem ne samo od mene nego i drugih tenisera već i mnogih drugih sportista sveta.

# Otkuda to da odjednom toliko naših „reketaša“ tako daleko gura na turnirima, kao na ovom Rolan Garosu? Koincidencija ili dobrim rezultatima „vučete“ jedni druge?

– Mislim da vučemo jedni druge. Ja sam inspirisan Lajovićem i njegovim rezultatima, kao i Filipovim, tako da meni to lično pomaže kada vidim da i oni dobro prolaze. Ne znam kako je to u njihovom slučaju.

# Tenis je preživeo odlaske mnogih velikih šampiona, pa ipak, mislite li da će biti isti kada se povuče trojka Federer – Nadal – Đoković?

– Velika trojka svetskog tenisa neće se povlačiti u isto vreme, to će se dešavati postepeno. Tenis će naravno osetiti njihov odlazak, ali ne kao kada bi se svi povukli u isto vreme, tada bi to bio ogroman šok. Smatram da se to neće desiti, već će sve ići postupno.

# Šta je najveća cena nomadskog života profesionalnog tenisera? Koja je tamna strana vašeg posla?

– Meni najteže padaju stalna putovanja i vrlo tesan raspored. Opet, kada su meni bliski i bitni ljudi sa mnom i oko mene onda to dosta lakše podnosim.

# Koliko ste reketa polomili u nastupu besa? Mora li tenis ostati gospodski sport po cenu suzbijanja emocija ili je normalno izgubiti kontrolu ponekad? Gde je granica?

– Čovek ponekad izgubi malo nerve na terenu i uradi neke stvari u besu, mislim da se to dešava u svakom sportu. Ali, trebalo bi da bude što manje toga, a neki igrači preteruju u izlivima ljutnje. Ima nekoliko takvih tenisera, neću da ih imenujem, svima su poznati. U nekim granicama normale mislim da je prihvatljivo pokazati emociju, e sad šta je normalno to svako treba da odluči za sebe. I postavi neke lične granice.

Majstor za dezerte

# Nekom prilikom ste izjavili da vam je kuvanje hobi. Kada ste poslednji put spremili nešto od hrane? Da li ste možda specijalista za neko jelo/kuhinju? Znači li to da „visite“ na „24 kitchen“?

– Poslednje što sam spremio bila je jedna torta sa vanilom. Najviše volim kolače, torte i dezerte da pravim. Televiziju generalno jako malo gledam, a „24 kitchen“ ponekad. Kada imam vremena.

„Pozivnice“ Grilsu i Vejdu

# Koga biste od poznatih „faca“ voleli da vidite jednog dana u boksu sa svojim navijačima?

– Ima par ljudi koje bih voleo da upoznam, o kojima sam čitao biografije i koji su mi gotivni karakteri. Recimo stručnjaka za preživljavanje i TV avanturistu Bera Grilsa i Dvejna Vejda, koji mi je bio omiljeni košarkaš. Od glumaca u svom boksu priželjkujem profesionalnog rvača, diplomiranog kriminologa i psihologa Dvejna DŽonsona. Bivšu NBL zvezdu Gordona Reja sam isto mnogo voleo.

Uživanje u američkoj košarci i fudbalu

# Je li vam je sporta toliko preko glave da ne pratite nijedan drugi ili volite da ste u toku dešavanja u nekima od njih?

– Pratim, tačnije pokušavam da pratim neke sportove. Najviše volim da gledam NBA, mada sam zbog obaveza zapostavio košarku u poslednje vreme. I američki fudbal me zanima, ali je tu sezona završena. Takođe, lako i sa uživanjem gledam i običan fudbal, dok se prenosi teniskih mečeva podrazumevaju.