Lav Jašin: „Gagarin“ u šesnastercu

Lav Ivanović Jašin rođen je 1929. godine u Moskvi u radničkoj porodici. Karakter mu je oblikovalo odrastanje tokom Drugog svetskog rata i težak rad u vojnoj industriji sa svega 12 godina gde je moskovski Dinamo primtio njegov talenat tokom nastupa za tim fabrike. Detinjstvo i mladost tokom ratnih godina ostavili su dubok trag na Jašinovoj duši i taj period opisuje kao borbu sa depresijom.

– U to vreme nisam osećao ništa osim bola i praznine, doživeo sam nervni slom. Svi su mislili da sam obična propalica. Sa drugarima sam čekao satima u redu za hleb, a sanjao sam o pobedi na frontu i čuvao kockicu šećera kao suvo zlato. U ratu smo stekli takva iskustva kakva nigde ne mogu da se steknu. Naučili smo kako se radi i živi bez straha i bez ikakvih obećanja u bolje sutra. Kada sam počeo da igram fudbal, nisam ni razmišljao o pobedama i nagradama, nego sam samo uživao u činjenici da mi je splet životnih okolnosti omogućio da igram fudbal – prisetio se kasnije Jašin svog odrastanja tokom otadžbinsko-odbrambenog rata koji je simbolično uticao na njegov put da stoji baš na braniku.

Debi u dresu Dinama 1950. godine prošao mu je kao noćna mora.

Dvadesetogodišnji Jašin nije dostojno zamenio legendarnog Alekseja Homiča Tigra i primio je gol od strane protivničkog golmana sa druge strane igrališta sudarivši se sa defanzivcem svog tima u nameri da izbije loptu zbog čega je na drugu priliku morao da sačeka čak tri godine.

U međuvremenu je utehu pronašao u ulozi hokejaškog golmana Dinama sa kojim je osvojio Kup, a potom je usledio i poziv u redove reprezentacije SSSR-a.

I pored uspeha i velike časti koja mu se ukazala, hrabro je poslušao svoj unutrašnji glas i odlučio se za veliki povratak fudbalu.

Ni prvi sledeći meč nije mu ostao u lepom sećanju i ponovo je trpeo nemilosrdne kritike. Ipak, nije mu slomilo samopouzdanje, a u inat novom košmarnom početku iznašao je snagu unutar sebe za totalni preokret i ostvarenje svog malog dečačkog sna i zaveta da će postati veliki golman ni ne sluteći da će svet zapamtiti njegovo golmansko ime kao najveće u istoriji.

– Kakav je to golman kojeg ne muče golovi koje je primio? Moraju da ga muče. Ukoliko je potpuno smiren i ne interesuje ga, onda to znači da je kraj. Kakav god da je bio u prošlosti, takav nema budućnost – kazao je na vrhuncu svoje karijere Jašin.

U narednom periodu među stativama stajao je komandant koji je potpuno razbio dotadašnji stereotip da su golmani tu tek toliko da se ispoštuju pravila fudbalske igre. Postao je preteča modernih golmana poput Kana, Bufona, Kasiljasa i Nojera i drugih.

Prvi je čuvar mreže koji nije bio “linijaš”, a izlazio je i van kaznenog prostora. Njegovo prisustvo među stativama ulivalo je ogromu dozu sigurnosti u igrama Dinama i sovjetske reprezentacije.

Važi i za prvog golmana koji umesto ispucavanja precizno rukom slao daleke lopte.

Prozvan je Crnim paukom zbog kompletno crne sportske opreme sa oznakom D na džemperu i kapom kao zaštitnim znakom njegovog jedinstvenog imidža, a drugi razlog je taj što se mreža plela iz njegovog šesnaesterca kojim je gospodario i motivisao saigrače.

Mučila ga je kratkovidost, ali je sa svojih impozantnih 189 cm visine za ono vreme uspeo to da kompenzuje sjajnim refleksima, srčanošču, skokom, fleksibilnošću, uopšte vrhunskim atletskim sposobnostima, čeličnim nervima i mentalnom snagom.

Zbog netipičnog boksovanja lopte u stranu ili preko prečke, kao i bacanja protivniku pod noge dodeljen mu je i nadimak Crni panter. Jašinove akrobatske veštine izazivale su u početku više čuđenje nego priznanje, a kritike su išle toliko daleko da su kasnijeg inovatora nazivali najpre cirkuzantom.

Bio je strastveni pušač što ga je kasnije teško koštalo zdravlja, jer mu je 1986. godine amputirana noga, ali se svog poroka nikada nije odrekao.

– Trik je pred utakmicu popuštiti cigaretu i ispiti gutljaj žestokog pića kako bi se smirili živci i opustili mišići – otkrio je jednom tajnu magičnih intervencija.

Pele koji je prethodno već bio dvostruki svetski prvak sebe je smatrao ostvarenim napadačem tek nakon što je matirao ruskog golmana.

Zanimljivo da neka velika fudbalska imena nikada nisu dala gol Jašinu, ali je to učinio legendarni Bora Kostić čak tri puta u susretu Crvene zvezde i Dinama 1959. godine, kao i Salih Šehović godinu dana kasnije koji je postigao jedan pogodak na Koševu u okršaju Sovjeta i Sarajlija, doduše radilo se o prijateljskim utakmicama.

– Borin udarac je najčudniji od svih torpedo! On je najnezgodniji fudbaler protiv kojeg sam ikada igrao – pohvalio je svog dobrog prijatelja jednom prilikom legendarni golman.

Posebno poštovanje imao je prema jugoslovenskom golmanu Vladimiru Beari kada je prilikom dodele nagrade Frans fudbala najboljem golmanu Evrope 1963. godine rekao:

– Postoji ipak jedan bolji, a to je Vladimir Beara.

Priča se i da je Jašin često dolazio u Beograd gde je u društvu stručnjaka Miljana MIljanića obožavao da obilazi skadarlijske kafane.

Čuvao je mrežu Sovjeta na tri Svetska prvenstva. Osvojio je Olimpijske igre 1956. godine i Evropsko prvenstvo 1960. godine,  dok mu je 1964. za dlaku izmakla još jedna titula prvaka Starog kontinenta u finalu protiv domaćih Španaca.

Na Mundijalu u Engleskoj 1966. godine Sovjeti su propustili priliku da izbore jedini preostali neosvojeni trofej porazom od Nemačke u polufinalu sa 2:1.

Branio je u 813 mečava i u 470 “začarao” gol, dok je neverovatnih 150 udaraca sa kreča zaustavio i time u potpunosti opravdao nadimak “Crni panter”.

Do kraja karijere ostao je veran moskovskom Dinamu. Čuveni predsednik Reala Santijago Bernabeu želeo ga je u svojim redovima ponudivši ček na kojem bi golman sam ispisao cenu, ali je ostao nepokolebljiv.

– Ne mogu da zamislim sebe van Rusije – izričit je tada bio Jašin.

Nakon igračke karijere nastavio je u svoju misiju u Dinamu obavljajući upravne poslove.

Odlikovan je Ordenom Lenjina najvišeg ranga državnog priznanja Sovjetskog Saveza. Narod je naročito cenio njegovu doslednost, neposrednost i to što svetska slava nije uticala da zaboravi svoje korene zbog čega je sačuvao svoju autentičnost.

Moskovski Dinamo odužio se njegovom ljudskom i fudbalkom delu spomenikom ispred stadiona, dok je svetska fudbalska federacija četiri godine nakon njegove smrti nagradu najboljem golmanu Svetskog prvenstva nazvala “Nagrada Lav Jašin”.

O Jašinovoj ljubavi i strasti prema fudbalu i otadžbini najbolje svedoči njegova čuvena izjava:

– Osećaj posle odbranjenog penala jednak je onom kada Gagarin poleti u kosmos.

Preminuo je 20. marta 1990. godine.