Lekcije za loše učenike: Puno sličnosti i jedna razlika u nastupima Srbije u Rusiji 2018 i Kataru 2022

On je reorganizovao „kuću fudbala“, na sve funkcije dovedeni su pozudani kadrovi i bilo je sasvim dovoljno vremena, dakle dve godine, da se rezultati tog rada pokažu na najznačajnijem svetskom takmičenju nacionalnih timova.

Srbija se na Mundijal plasirala sa Slavoljubom Muslinom na funkciji selektora i to nakon što je u kvalifikacionoj grupi, u kojoj su se takmičili i Irska, Vels, Austrija, Gruzija i Moldavija, relativno lako zauzela prvo mesto.

Stvari je u svoje ruke potom preuzeo reorganizovani FSS. Slavoljub Muslin je ubrzo nakon što je ostvario ovaj rezultat morao da podnese ostavku jer je odbio da mu tim koji će igrati na Mundijalu sastavljaju Slaviša Kokeza i sa njim povezani menadžeri. Naime, neko od ljudi iz tog društva tražio je da Muslin na šampionat povede i Sergeja Milinkovića-Savića, Muslin se nije slagao sa ovim zahtevom i zbog toga je smenjen.

Njegov pomoćnik Mladen Krstajić nije imao ništa protiv toga da se ne meša u svoj posao i tako je njegova trenerska karijera počela vođenjem reprezentacije Srbije, pa još na Svetskom prvenstvu.

Počelo je oduzimanjem trake Branislavu Ivanoviću i promocijom Aleksandra Kolarova u kapitena, nastavilo se zahtevom predsednika FSS da tokom turnira trenira sa ekipom. Kako je turnir odmicao tako se i širilo nezadovoljstvo među igračima, jedan po jedan su gubili mesta u timu ili sami odlučivali da više ne igraju. Krstajić nije imao autoritet, iskustvo, a ni znanje, ali ono što mu nije nedostajalo je bilo samopozdanje. Pogubna kombinacija.

Protivnici Srbije u grupnoj fazi bili su Kostarika, Brazil i Švajcarska, slično kao i četiri godine kasnije. U prvom meču Srbija je pobedila Kostariku (1:0), a zatim je na redu bio legendarni meč sa Švajcarskom, duel o kojem bi mogao da se napiše udžbenik za studente trenerskih škola u svetu.

Posle melodramatičnog cirkusa, u kojem su svoje uloge imali igrači oba tima, sudija na terenu, ali i oni u VAR sobi, FIFA i ko god vam padne na pamet Švajcarci su pobedili sa 2:1. Za plasman u osminu finala bio je neophodan trijumf nad Brazilom u poslednjem meču, ali je umesto trijumfa Srbija izbegla katastrofu samo zahvaljujući tome što je golman Vladimir Stojković prikazao sjajnu partiju. Brazil je pobedio sa 2:0, a učešće na ovom šampionatu trebalo je da bude poslednja lekcija u gore pomenutom udžbeniku, recimo pod naslovom „kako da se ovakve stvari više nikada ne ponove“.

Prošlo je dva dana od kad se završila utakmica sa Švajcarskom na Mundijalu u Kataru i pitanje za sve koji imaju bilo kakve veze sa fudbalom u Srbiji je kako je moguće da nisu naučene lekcije od pre četiri godine.

Čini se da je jedina razlika u odnosu na stvari koje su se dešavale oko Mundijala u Rusiji to što je Dragan Stojković, za razliku od Slavoljuba Muslina, uspeo da ostane selektor ekipe sa kojom je izborio plasman na Mundijal. On je mnogo veće ime u srpskom fudbalu od Slavoljuba Muslina, igrači su mu verovali, u međuvremenu je uspeo i da ostvari uspeh u Ligi nacija i nekako je „preživeo“.

Ako na trenutak ostavimo po strani poređenje duela između Kostarike i Kameruna, jer i jedan i drugi meč na kraju nisu imali nikakav značaj za sudbinu reprezentacije na ova dva takmičenja, može se primetiti veliki broj sličnosti između Rusije 2018. i Katara 2022. Fudbalski savez je ponovo centar nestabilnosti, ponovo su vršeni pokušaji da se selektoru nameću igrači koji su „budućnost fudbala“, ponovo je u duelu sa Brazilom nekim čudom izbegnuta katastrofa, a atmosfera u ekipi je na kraju postala predmet tabloidizacije takvih razmera da je to preraslo u temu kojom su ispirali usta čak i mnogo ozbiljniji tabloidi od ovih u Srbiji.

A utakmica sa Švajcarskom? Pa, sve o tom slučaju možete pročitati u lekciji koja je trebalo da bude savladana pre četiri godine.