Lekovi za pumpanje poremećene pažnje

Nije bilo puno razumevanja za rusku teniserku koja se pravdala da je lek koristila iz zdravstvenih razloga. Ovih dana hakerska grupa „Eleganti medvedi“ („Fancy Bears“) koja je ušla u bazu WADA, objavila je da je Rafel Nadal u dva navrata koristio nedozvoljene medikamente. Bitna razlika između Šarapove i Nadala sadržana je u tome što Ruskinja nije imala dozvolu teniske federacije da uzima meldonijum, odnosno nije dobila takozvano izuzeće za korišćenje zabranjenih supstanci u terapeutske svrhe (TUE), dok španski teniser jeste.

Rafael Nadal, kao i ostali sportisti čija su imena prethodnih dana objavili hakeri – sestre Vilijams, Simon Bajls, Mo Farah – pribavili su dopuštenje za korišćenje zabranjenih lekova pa samim tim nisu učinili nikakva prekršaj koji bi mogao da ih udalji sa terena. Međutim, pitanje koje se nametnulo jeste da li trenutni proces za izuzeće radi terapijske upotrebe određenih lekova otvara prostor za zloupotrebe odnosu da li sportisti uzimaju nedozvoljene supstance kako bi poboljšali svoj učinak pod izgovorom medicinskih razloga. Milica Vukašinović Vesić, direktorka Antidoping agencije Republike Srbije, kaže za Danas da su šanse u trenutnom sistemu za zloupotrebe veoma male.

– Postoji jasno definisani međunarodni standardi za odobravanje terapeutskih izuzeća uz jasno određene smernice i tačno određenu medicinsku dokumentaciju koja se zahteva za odobravanje TUE. Uz kontrolnu ulogu Svetske antidoping agencije koja nadgleda ceo proces izdavanja i ima pravo da ospori odobreni TUE ostaje veoma malo prostora za eventualne zloupotrebe ili manipulacije ovim procesom – objašnjava Vukašinović Vesić.

Prema trenutnim propisima, sportista koji želi da koristi neku od supstanci koja se nalazi na listi zabranjenih treba da podnesu zahtev svojoj nacionalnoj antidoping agenciji odnosno sportskoj federaciji kojoj pripada (na primer ITF-u u slučaju tenisera) a da bi dobio odobrenje treba da ispuni određene kriterijume uključuju između ostalog to da ne postoji adekvatan alternativni lek, kao i da unošenje zabranjene supstance ne izaziva dodatno poboljšanje sportskih sposobnosti. Konačna odluka donosi se na osnovu medicinskih podataka, a period korišćenja leka sa liste zabranjenih može da traje i do četiri godine, na primer ako se radi o upotrebi medikamenata kod poremećaja hiperaktivnosti i pažnje (ADHD), za koje je recimo američka gimnastičarka Simon Bajls, koja je osvojila četiri zlatne medalje na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, dobila dozvolu. Upotreba zabranjenih lekova (metilfenidata i amfetamina) zbog ADHD-a posebno privlači pažnju u Američkoj bejzbol ligi gde začuđujuće veliki broj igrača pati od ovog poremećaja. Kako piše NJujork tajms, nakon što se amfetamin našao na listi zabranjenih lekova 2007. godine, broj igrača koji su tražili dozvolu za izuzeće zbog poremećaja pažnje porastao je sa 28 na 103. „Epidemiju“ ADHD-a u bejzbol ligi mnogi su videli kao način da sportisti dođu do supstanci koji im mogu pomoći na terenu bez optužbi za doping pošto metilfenidat odnosno amfetanim daju snagu i oštrinu.

– U terapiji poremećaja pažnje terapeutski se propisuju lekovi iz grupe stimulansa. Ovi lekovi svakako imaju uticaja na poboljšavanje sportskih performansi i zbog toga se nalaze na listi zabranjenih sredstava. Uprkos tome usled jasno definisanog TUE procesa ne bi se smelo desiti da neko bez valjane medicinske dokumentacije i opravdanja dobije TUE za korišćenje ovih lekova.
Svi lekovi za koje se može dobiti TUE na različite načine doprinose boljem sportskom učinku kod zdravih sportista. Međutim, kako se često ističe proces izuzeća koji omogućava sportistima da dobiju odgovarajuću terapiju nikako ne sme da se ukine jer ne sme se nekome uskratiti lečenje samo zato što je sportista.

– TUE process postoji od početka uspostavljanja važećeg sistema antidoping pravila i neophodan je imajući u vidu da se određeni broj lekova nalazi na listi zabranjenih supstanci. Ukidanjem TUE sistema onemogućilo bi se sportistima adekvatno lečenje s obzirom na to da i oni kao i svi drugi mogu da se razbole. Ono što svakako šteti borbi protiv doping je nedovoljna informisanost, nepoznavanje pravila i senzacionalistički pristup ovoj vrsti problema – zaključuje Vukašinović-Vesić.

U Srbiji bez moderne „dijagnoze“

Prema podacima Antidoping agencije Srbije, do kraja 2015. godine bilo je 200 zahteva za korišćenje zabranjenog leka u terapijske svrhe. Broj podnesenih zahteva za TUE u Srbiji mnogo je manji nego u ostatku sveta što u AAS objašnjavaju nedovoljnom informisanošću domaćih takmičara. Zahteve su najčešće podnosili košarkaši, fudbaleri, veslači, rvači, vaterpolisti, a najčešće bolesti bile su iz grupe inflamatornih stanja lokomotornog aparata, astma i lumbalni sindrom. Kao i u ostatku sveta i u Srbiji glukokortikoidi predstavljaju najzastupljenije zabranjene supstance za koje su sportisti tražili odobrenje. Međutim, za razliku od ostatka sveta gde su na drugom mestu po zastupljenosti u TUE prijava stimulansi, najčešće za lečenje poremećaja pažnje, u Srbiji ta dijagnoza nije zabeležena.

Sistem zabrane

WADA trenutno zabranjuje upotrebu oko 300 lekova, uključujući i one koji se obično koriste za lečenje astme, dijabetesa, infertiliteta… Iako u velikom broju slučajeva zabrane važe u svim prilikama, neki lekovi nisu dozvoljeni samo tokom takmičenja ili je njihova količina odnosno način primene ograničen. Lekovi za prehladu koji se mogu nabaviti bez recepta nisu dozvoljeni samo tokom takmičenja, pošto bi apsolutna zabrana zatrpala antidoping agencije prijavama.