Leo Mesi: Bog je izabrao savršen trenutak da mi podari svetsku titulu

Ne samo što je osvojio svetsku titulu sa Argentino, već je proglašen i za najboljeg fudbalera na čitavom Mundijalu. I u finalu sa Francuskom bio je strelac i to dvostruki, a pritom i nepogrešiv u penal seriji posle koje je Argentina po treći put osvojila „Boginju“.

Nakon velikog emotivnog praženjanja, višednevne proslave u Argentini, Leo Mesi se, prvi put od titule u Kataru, obratio argentinskim medijima.

„U jednom intervjuu koji sam dao 2014. godine rekao sam da znam da će mi bog podariti svetsku titulu. To je bilo pred prvenstvo u Brazilu. Osetio sam da je meni namenjen. Čekao sam pravi trenutak i mislim da sam dočekao. Ne pravi, nego savršeni trenutak. Boljeg nije moglo da bude. Da sam mogao da biram kada da osvojim Mundijal, izabrao bih ovaj momenat. Sad, na kraju karijere, kada silazim sa scene“, podvukao je Mesi.

Uprkos tome što je finale bilo verovanto i najbolje, svakako najdramatičnije u istoriji Mundijala, Mesi do sada nije pogledao kompletan snimak utakmice.

„Gledao sam neke detalje, momente, gledao sam snimke slavlja kada smo postali šampioni, ali samo finale, 120 minuta utakmice, nisam.“

Pred poslednju penal seriju, Mesi je verovao da će Montijel biti precizan.

„Iskreno, ne sećam se najbolje reči koje sam izgovarao, ali sam se molio bogu da Montijel da taj penal, da se završi sva ta patnja. Samo bog zna kroz šta sam sve prošao tokom života i pogotovo kako sam se osećao u tom trenutku. I verujem da je bog navodio Montijela u tom trenutku. Priča kako sam u tim momentima pominjao moju baku ili Dijega nije tačna.“

Umesto da pohita saigračima u zagrljaj, Mesi se posle pogotka Motijela samo spustio na kolena.

„Teško je objasniti šta sam osetio u tom momentu. Mnogo stvari mi je prošlo kroz glavu, a u isto vreme – ništa. Kao da sam gotov. Uživao sam u trenucima i dalje ne verujući da smo najzad uspeli. Kao što rekoh, teško je objasniti kakve su emocije bile: od toga da je gotovo, da sam osvojio, da sam ostvario sve što sam mogao sa reprezentacijom, da sam uzeo sve što sam mogao u karijeri, gledajući i Barselonu, individualna priznanja. Zatvorio sam karijeru na jedinstven način. Kada sam počinjao nikada nisam mogao ni da pomislim da će biti ovako“, podsetio je Mesi da je u Kataru kompletirao sve dostupne trofeje na klupskom i reprezentativnom planu.

Pre devet godina, Mesi je ostao bez trofeja, pošto je Argentina u finalu poražena od Nemačke.

„Gledao sam taj sjajni pehar na onom prelepom stadionu. Bukvalno me je dozivao, tražio da ga podignem. Znao sam za tu priču da ne smete da dodirnete trofej ako ga ne osvojite. Podigao sam pravi pehar, mnogo je težak. A, šta se kasnije dogodilo, kako je nastao haos tokom slavlja na stadionu, to stvarno ne znam. U početku je kod nas bio pravi pehar“, otkrio je argentinski as.

Svestan je bio i da su reprezentativci drugih zemalja, učesnica na Mundijalu, kako je prvenstvo odmicalo, sve više navijali za Argentinu.

„Jasno je da je svako želeo da njegova zemlja osvoji svetsku titulu, ali kako su njihove reprezentacije ispadale, njihove želje su išle prema meni i Argentini. Slušao sam mnogo pre nego što je Mundijal počeo o tim željama navijača da osvojim trofej. Mislim da se nikada ranije tako nešto nije dogodilo, sva ta energija je i učinila da se na kraju dogodi.“

RITUAL SA  SUPRUGOM

Bio je svestan Mesi da mu je Mundijal u Kataru bio poslednja šansa da osvojio „Bogonju“. Uprkos velikom pritisku, pronašao je način kako da se izbori sa očekivanjima javnosti.

„Imao sam ritual sa suprugom Antonelom da pričamo pre odlaska na spavanje, ali nikada o utakmici koja nas čeka. Bio sam vrlo smiren, spavao sam dobro, tokom celog prvenstva sam bio opušten, osećao sam da izgledamo dobro, da sam ja dobro, da radimo sve što je potrebno da ostvarimo uspeh. Nisam osećao teskobu, niti sam goreo od iščekivanja dok meč počne. Umeo sam da držim sve pod kontrolom.“

Ostvario je san u najvoljenijem dresu, uspevši da kompletira titule prvaka Južne Amerike i sveta.

„Ostvarenje snova je došlo na kraju, posle svega, nakon toliko patnji, razočaranja koja sam doživeo sa reprezentacijom. Koliko smo samo puta bili blizu uspeha i nismo uspevali da osvojimo trofej. Dugo sam dobijao kritike sa svih strana i znam da je i moja porodica patila zbog toga. Oni su se uvek trudili da mi pokažu da su jaki, da smo zajedno u svemu. Ali, znam da su u dubini duše i oni patili, ne samo zato što nismo osvojili trofeje, nego zbog svih kritika, ružnih stvari. To me je stvarno pogađalo. Na kraju smo zatvorili krug: osvojili smo Kup Amerike, osvojili Svetsko prvenstvo. Ništa više nije ostalo. Gotovo je.“

ŽAL ZA MARADONOM

Nikada Mesi nije dozvolio da se njegov fudbalski dar poredi sa Maradoninim, stavljajući svima do znanja da mu je Dijego bio fudbalski uzor.

„Da je bio tamo, on bi mi predao pehar. Dijego je želeo da me vidi kako podižem taj trofej. Ta bi slika bila prelepa. Verujem da je negde tamo gore Maradona i svi ostali sa njim, bodrio i mene i sve nas. Pogotovo uz pesmu, u kojoj se pominje, koja je napravila bum na celom svetu.“

Posebno priznanje za uspeh Mesi daje stručnom štabu Argentine.

„Stručni štab je spektakularan. Oni znaju šta je reprezentacija, prošli su kroz nju kao igrači i jako im znači. Takođe su igrali na Svetskom prvenstvu, tako da su znali u svakom trenutku šta da rade, šta da kažu. Pokazali su taktičku genijalnost. Mislim da smo u svakoj utakmici bili bolji od rivala. Uvek smo znali šta želimo i kako da to ostvarimo, ne napuštajući našu osnovnu fudbalsku filozofiju. Sitnice često prevagnu, a smatram da Skaloni za sedam utakmica nije napravio nijedan pogrešan potez.“

„HAJDE BUDALO PROŠETAJ“

Njegov nastup posle trijumfa nad Holandijom u četvrtfinalu nije bio za pohvalu, naprotiv. Za njega neuobičajeno, bez respekta se obratio Van Galu, selektoru Holandije, kao i centarforu Veghorstu.

„Istina je da se nisam pripremao za tako nešto, iako smo znali šta je Van Gal pričao pre utakmice. Znao je i on šta smo mi pričali. Neko od mojih saigrača mi je čak rekao pre početka meča, namerno, “Jesi li video šta je rekao”. Imali smo vođstvo od 2:0, a onda je nastao lom. Nije mi se svidelo šta sam uradio kasnije sa onim “Hajde, beži tamo”. To su momenti velike tenzije, mnogo nervoze, sve se dešava jako brzo i nemaš vremena da promisliš. Ništa od toga nije bilo planirano, sve se desilo samo od sebe i priznajem, ne sviđaju mi se te scene ni sa Van Galom, ni sa tim igračem, ni sa još nekima od njih“, samokritičan je Mesi.

Posle titule, netom su se širile fotografije na kojima strastveno slavi, spava sa peharom, slika se sa ljudima iz stručnog štaba. U Argentini se slavilo danima.

„Slavili smo u hotelu do sedam ujutru. Onda smo imali let do Rima koji je trajao šest sati, pa još 13 do Argentine. Zamislite samo kako bi to izgledalo da smo izgubili.“

Uprkos saznanju da će ih čekati više stotina hiljada navijača kod kuće, ostali su zatečeni načinom na koji su slavili.

„Istina je da smo svi ostali iznenađeni dočekom, jer smo mislili da ćemo sa aerodroma prvo do smeštaja. Ali, kada smo sleteli, ljudi su bili na ulicama, potpuni haos, potrajalo je dok smo stigli do hotela. Nisam mogao da spavam, upalio sam TV i gledao kako u šest ujutru već ima mnogo ljudi kod Obeliska. Tad sam shvatio kakva će ludnica biti, kao što je na kraju i bila.“

PET MILIONA LJUDI NA ULICAMA

Kada su stigli u svoju otadžbinu shvatili su koliko su ljudi bili opijeni trijumfom u Kataru.

„Radost celog naroda, ljudi svih uzrasta, bila je neopisiva. Mogla je da se vidi na licima na sve strane. Ljudi su bili opijeni srećom, svima su izrazi lica bili isti. Ali i pored svega toga, fenomenalno je kako su se ponašali. Jer, imali smo 5.000.000 ljudi na ulicama i ništa se loše nije dogodilo, kako je moglo da bude na mostovima, neki su se bacali na autobus. Video sam mnogo snimaka, gledam ih i danas i preplave me emocije. Gledao sam snimke prijatelja, porodice, navijača kako slave kada smo postali prvaci, ljude koji su se okupljali da zajedno gledaju finale, kako slave kad je Montijel dao penal. Mnogo je to uzbudljivo. Ako nešto i nisam pogledao, drugi su mi slali da vidim.“

TEMPERATURA DVA DANA

Posle proslave sa narodom na ulicama, Mesi je doživeo pravi fizički šok. Organizam mu se raspao.

„Neki su pili fernet, neki sokove dok smo sedeli na krovu autobusa. U tim momentima ni ne shvataš koliko je jako sunce, pogotovo što smo osećali vetar u otvorenom autobusu. Ali, kada sam došao kući, bio sam sav izgoreo po licu, bio sam rasturen, nisam mogao da spavam, ubila me sunčanica, imao sam glavobolju, dva dana sam imao i temperaturu. Posledica svega kroz šta smo prošli u tih nekoliko dana.“

Toliko poruka je Argentinac dobio od drugih sportista, da nije stigao sve ni da pročita, da im odgovori.

„Veoma sam zahvalan, jer su mi čestitke slali brojni svetski asovi, najbolji u svojim sportovima. To me čini jako ponosnim. Lepo je kada ti asovi iz drugih sportova odaju takvo priznanje. Ja nisam baš neko ko redovno odgovara ili komentariše tuđe fotografije. Ponekad udarim neki lajk, ali ne tako često.“

Da može da premota sećanja, tačno bi znao šta da kaže malom Mesiju.

„Da ga čeka nešto neverovatno, što ne može ni da zamisli! Da će imati prelepu karijeru, sa nekim teškim trenucima, ali da će ih nadvladati. I da se nikada ne predaje, da ne odustaje od svojih snova, jer će mu na kraju stići nagrada koju je najviše želeo. Biće to srećan kraj, kao u filmovima. Kao u dobrim filmovima.“