Litvanija ne „pere“ ukrajinske fleke

Izvršni odbor Fudbalskog saveza Srbije danas bi prema ranijoj najavi predsednika Slaviše Kokeze trebalo da odlučuje o selektorskoj sudbini stratega A tima, dok su mediji, čak i oni bliski FSS, već počeli da licitiraju sa imenima novog selektora.

Do sada su nacionalni tim sa pet ili više golova u ovom veku ispratili još samo Holandija (1:6) i Argentina (0:6), ali kada to uradi i Ukrajina koja slovi za drugi ešalon evropskih reprezentacija, onda se ipak mora upaliti crvena lampica, pa makar je nazivali „famom“. LJupko Petrović, trener koji je sa Crvenom zvezdom osvojio Kup evropskih šampiona 1991. godine, nema dilemu da visoka pobeda nad Litvanijom (4:1) ne može izbledeti „ukrajinsku fleku“.

– Koliko Litvanija ima bodova u grupi? Jedan. Protiv koga je osvojila taj bod do sada? Luksemburga. O čemu onda pričamo? Naravno da su te dve utakmice neuporedive i naravno da je dobro da smo pobedili Litvaniju jer se to u neku ruku podrazumevalo ako uopšte želimo da odemo na EURO, ali da kažemo da smo sad na pravom putu, to nikako. Daleko smo od toga… – priča Petrović za Danas.

Trofejni stručnjak upozorava da se pogledom na tabelu lako može ustanoviti da je EURO jako daleko za našu reprezentaciju.

– Ukrajina je sada otišla daleko na tabeli, Portugal ima dva remija ali će sigurno to nadoknaditi na jesen… Nama zato predstoji jako težak i neizvestan posao da li ćemo uspeti da izborimo jedno od prva dva mesta. Ne verujem da će Ukrajina dozvoliti sebi da ispusti prednost koju je stekla, a nisam siguran da je realno da očekujemo da se rezultatski vadimo protiv Portugala. Međutim, za ove rezultate ne treba pitati samo selektora već one koji su pre godinu i po dana odlučili ko treba da vodi reprezentaciju. Pokazali su tada da znaju šta je najbolje da se radi, pa neka sada onda smisle neko novo rešenje – dodaje Petrović.

Novinar Milojko Pantić tvrdi da je ukrajinski scenario samo logična posledica svega što se dešavalo u nacionalnom timu još od odlaska Slavoljuba Muslina. Podsetimo, selektorski mandat Krstajića je osim rezultata obeležila i smena kapitena (traka uzeta Ivanoviću, data Kolarovu), svađa sa igračima (Milivojević, Nastasić) koji sada odbijaju da igraju za nacionalni tim, kao i nelogičnosti u relacijama sa pojedinim igračima poput Grujića za koga je tvrdio da ga u „A“ tim ne zove jer je odbio poziv u mladu reprezentaciju, a selektor mladih Goran Đorović je to opovrgao.

– Ne može onu „peticu“ iz Ukrajine ništa da opere. Nemojmo se zanositi da nekih promena u reprezentaciji može da bude sve dok se ne promeni sistem u celoj državi. Na čelo FSS dovedeni su ljudi koji nemaju ni fudbalske ni umne sposobnosti. Kokeza i družina će tako terati svoje do sudnjeg dana, sa Krstajićem ili bez njega. Ponavljam da je FSS potpuno privatizovan i da radi u interesu samo male grupe ljudi sa vlasti. U Ukrajini smo igrali bez ijednog zadnjeg veznog fudbalera, a Luka Milivojević je jedan od najboljih na toj poziciji u Premijer ligi, kapiten Kristal Palasa – napominje Pantić.

Trener Dejan Đurđević smatra da bi FSS jasno trebalo da odredi šta je cilj u ovim kvalifikacijama i da onda na osnovu toga procenjuje rad trenera, a ne da se to radi „ad hoc“ posle jednog rezultata.

– Mnogo je teško oceniti nečiji red na osnovu jedne ili nekoliko utakmica. Postoji proces kroz koji prolazi svaki tim, a kojim rukovodi trener. Kada se uspostavi sistem, onda se na kraju ciklusa sumiraju rezultati. Mi smo u Srbiji majstori da tvrdimo da je katastrofa posle jednog meča ili da smo najbolji na svetu posle jedne pobede. Ne treba o Krstajićevoj sudbini da odlučuje ni rezultat protiv Ukrajine, ni rezultat protiv Litvanije već treba sagledati ceo proces kroz koji je prošao od kako je postao selektor. Naravno, treba da se zna i šta je cilj u kvalifikacijama, pa da se na kraju na osnovu ukupnog rezultata donese odluka – ističe Đurđević.

On napominje da bi na reprezentacija svakako morala da ima respektabilne rezultate i da se svaki visoki poraz mora ozbiljno shvatiti.

– Bez obzira na sve, ko god da je selektor, da li je to Krstajić ili neko drugi, „A“ reprezentacija mora da bude svetinja. Ona je ogledalo srpskog fudbala. Po njoj naši treneri i igrači dolaze na cenu ili im pada ista. Treneri Superlige na osnovu rezultata reprezentacije uspevaju da izbore bolji ili lošiji angažman u inostranstvu. Zbog toga je jako bitno da sistem funkcioniše na najvišem mogućem nivou u „A“ selekciji i tu ne sme biti kompromisa – zaključuje Đurđević.

Petrović: Neka me ne zovu za selektora

LJupko Petrović ne veruje da bi u ovom trenutku prihvatio posao selektora Srbije.

– Kada mi nije data prilika da budem selektor kada sam bio u punoj trenerskoj snazi, neka me ne zovu ni sada kada sam na zalasku karijere. Da me pozove neka reprezentacija iz regiona, Bugarska ili Crna Gora, verovatno bih prihvatio bez razmišljanja, ali da sa Srbijom sada uništim sve što sam stvorio tokom karijere, nekako ne ide – objašnjava Petrović.

Ko sve (ne) može na selektorsku klupu?

U medijima se uveliko pominju naslednici Mladena Krstajića na klupi Srbije. Među realna rešenja spadaju doskorašnji selektor Crne Gore LJubiša Tumbaković i u Evropi priznati Ivan Jovanović, koji trenutno nemaju angažman. S druge strane navodi da bi Dragan Stojković Piksi (Gvangžu R&F), Veljko Paunović (Čikago fajer) ili Siniša Mihajlović (Bolonja) mogli da preuzmu Srbije teško da „piju vodu“ jer su u pitanju stručnjaci koji imaju važeće ugovore sa svojim klubovima, a u kojima zarađuju pozamašne svote koje im FSS teško može nadoknaditi.