Liverpul oduvek lavljeg srca

– Momci, verujte! Jedan ili dva gola, pa čak i ako ih ne postignemo u prvih 15-20 minuta, verujte da možemo da ih damo u 65, 66. ili 67. minutu. Samo da pogodimo i sa Enfildom iza nas, verujte mi momci, možemo mi to – tako je glasio ključni deo govora trenera Jirgena Klopa pre izlaska na teren već otpisanih Handersona, Fabinja, Origija, Alisona, Matipa… a otkrio ga njihov saborac Dejan Lovren dan posle senzacionalnog susreta u gradu Bitlsa.

Mediji su u isto vreme „kopali“ po „ludim“ izjavama nemačkog stručnjaka sa klupe crvenih, naletevši na snimak nastao posle prošlogodišnjeg gorkog poraza od madridskog Reala u finalu te LŠ, kada je zagrljen sa navijačima iz petnih žila pevao „Videli smo evropski trofej, Madrid je imao je**nu sreću. Kunemo se da ćemo ostati kul, vratićemo ga u Liverpul“. Možda ga neće doneti ni ovog leta, kao što vrlo verovatno opet neće prigrabiti domaću titulu ispred „nosa“ Mančester sitija, iako joj je bio najbliži od dolaska u Englesku i Premijer ligu 2015. godine, ali šta god bude uradio sa svojim izabranicima u njegovom četvrtom finalu (bilo čega) od kako je preuzeo Liverpul ostaće omiljeni sin „kluba sa dušom“ i odanom armijom pristalica širom zemaljske kugle. Neko čiji će potezi i izjave biti prepričavani najviše posle sećanja tvoraca ludog i čudesnog preokreta protiv Milana u finalu LŠ 2005, kada je posle velikog minusa, goleade u drugom poluvremenu, dva produžetka i izvođenja penala osvojena poslednja od pet evropskih kruna crvenih, vladara Starog kontinenta i iz 1997, 1978, 1981. i 1984. godine.

– Ako bi trebalo da opišem ovaj klub, onda je to jedno veliko srce koje je noćas kucalo kao ludo. Ceo svet je mogao da ga čuje… Liverpul je mešavina sjajne atmosfere, emocija, želje i kvaliteta. Uzmite jednu od tih stvari i neće funkcionisati – pokušavao je Klop da dočara specifičnost rada na Enfildu, uz zvuke legendarne klupske himne „Nikada nećeš hodati sam“, nebrojeno puta prepevane na mnogim meridijanima. Čak i najveći hejteri Liverpula, makar kada ih niko ne čuje, skidaju kapu neopisivoj energiji na jednoj od najpoznatijih fudbalskih adresa na svetu, tamo gde porazi služe da se klub samo još više i jače voli. Izgubljena finala LŠ iz 1985, 2017. i 2018. samo su poduprla veru u povratak na sam vrh Evrope, a tu fanatičnu odanost nije poljuljao ni šampionski post u Premijer ligi, iako je poslednji od 18 trofeja PRL uzet predaleke 1990-e, pa su crveni zbog toga predmet najstrašnijih bockanja od strane domaćih konkurenata.

– Sad smo dobili novu šansu i pokušaćemo da je iskoristimo. Ne znam da li će se ovo ikad više ponoviti. Kada sam video momke posle meča, primetio sam suze u njihovim očima. To je fudbal – poručio je između ostalog Klop u čudesnoj majskoj noći 2019, uz samokritičnu konstataciju da su u pravu oni što ga prozivaju da posle berićetne misije u Borusiji iz Dortmunda nije izašao kao slavljenik ni iz jednog od tri finala sa sadašnjim klubom (LŠ, Lige Evrope i nacionalnog Liga kupa).

Nisu njemu i njegovim „ratnicima“ potrebni saveti Dudeka, Finana, Karagera, Risea, Hipije, Traorea, Ćabija, Garsije, Džerarda, Kljuela, Baroša…, posebno ne bez „egzekucije“ nad fudbalskim maestrom Mesije, pogotovo ne posle meča bez pomoći svog najboljeg tandema Salah – Firmino, ali biće im sigurno lepo kada ih sve skupa vide u VIP ložama „Vanda Metropolitano“ stadiona u Madridu 1. juna. Složne u ubeđenju da je došao trenutak za novi, grandiozni uspeh u istoriji kluba osnovanog 15. marta 1892. godine. Rezultata koji će zaceliti rane zbog tolikih proćerdanih prilika da se zavlada Ostrvom, Evropom i svetom. Uspona koji će učiniti da se svi kojima je na srcu klub (2010) u vlasništvu Fenvej Sportske grupe još setnije setiti stradalih liverpulovaca u strašnim tragedijama na Hejselu (1985) i Hilsboru (1989) godine. Uspeh koji će još jednom podsetiti na njegovu žilavost, jer bez nje ne bi preživeo petogodišnju izolaciju zbog odgovornosti za prvi od dva pomenuta užasa na tribinama.

Ima nešto u Liverpulu što ga čini drugačijim, nešto zbog čega ga ljudi obožavaju ili mrze, baš kao posle utakmice koja je mnoge kladioničare zavila u crno ili im slila velike novce na račune.

Nekome devetke, nekome nule

Kakav odnos snaga na terenu i semaforu, takve ocene za igru prvotimaca Liverpula i Barselone u izveštajima poznatih svetskih medija. Tako je ugledni Gardijan dao devetke čak devetorici crvenih (Alison, Arnold, Matip, Handerson, Van Dajk, Fabinjo, Origi, Vajnaldum, Mane), dok je u španskom timu najbolje prošao Buskets sa šesticom. Engleski BBC je za igrača utakmice proglasio Vajnalduma, nagradivši ga s 9,18, dok je na strani poraženih izdvojen Mesi (4,91). Novinari ESPN izdelili su čak deset 10-ki igračima Liverpula (samo Šaćiri i Robertson nisu dobili najjaču brojku), dok u Barseloni prosek vadi golman Ter Štegen (6). Španski „Sport“ je otišao najdalje u kritici zvezda sa Pirinija, pa je pored standardnih trojki i četvorki, Vidalove i Mesijeve petice, ispisao 0 uz imena Rakitića i Kutinja.

Barsa, ipak, ostala rekorder

Liverpul je tek treći klub u analima LŠ čijem timu je pošlo za rukom da poništi razliku od tri pogotka, uz italijansku Romu i španski Deportivo iz La Korunje, ali je Barselona ostala lider na tom spisku, jer je prošle godine prvo potučena s 4:0 u Parizu, pa na njenom Nou Kampu izbacila Pari Sen Žermen s 6:1 i otišla u 1/4 finale borbe za evropski primat.

Bitka za finale Ligu Evrope

Posle Lige šampiona došao je red da dobijemo i učesnike zaključne utakmice utešnog klupskog UEFA takmičenja – Lige Evrope. Triling iz srpskog nacionalnog tima Luka Jović, Filip Kostić i Mijat Gaćinović probaće da napravi podvig protiv Čelsija, nakon mršavih 1:1 u Frankfurtu, dok će u isto vreme (21.00) u Valensiji istoimena španska ekipa krenuti u napad na Arsenal, jer nema šta da čeka s minusom od dva pogotka iz meča u Londonu (3:1).