Trener i bivši fudbaler Ljupko Petrović (72) trenutno, kako kaže, samuje na Zlatiboru, dok su mu supruga i ostatak porodice u Somboru.
Stručnjak koji je sa Crvenom zvezdom 1991. osvojio Kup evropskih šampiona kaže da je po izbijanju epidemije odlučio da se iz Bugarske, gde je savetnik u CSKA Sofiji, vrati u Srbiju.
– Iz Bugarske sam se u Srbiju vratio 14. marta. Odmah sam došao ovde na Zlatibor u propisanu samoizolaciju da ne bih ugrozio ni porodicu ni prijatelje. Prošao je period od tih 28 dana samoizolacije, ali pošto imam preko 65 godina i dalje ne izlazim napolje. U Bugarskoj nije tako rigorozno kao kod nas, mnogo su popustljiviji. Ljudi mojih godina smeju da se kreću napolju, ali uz naravno sve mere opreza, od maske do držanja razdaljine. Ne znam da li je to dobro ili ne – priča Petrović za Danas.
Trofejni stručnjak ističe da mu kao bivšem fudbaleru i treneru disciplina ne pada teško.
– Šetam po terasi koja otprilike ima sedam metara. Malo šetam po njoj, malo uđem unutra, pa tako ukrug ceo dan. Onda se spustim stepenicama sa prvog sprata do ulaza zgrade, pa se vratim nazad. Gledam da tako idem što više puta niz stepenice, pa uz stepenice, dok se ne umorim, oznojim, pa se okupam i odmaram. Problem je što sam ja „neizdrž“, ne mogu na jednom mestu da provedem mnogo vremena, navikao sam da sam u pokretu. U dobroj sam snazi, navikao sam da svaki dan idem napolje. Međutim, kada dođeš u ovakvu situaciju moraš da čuvaš sebe, a ne želiš da ugroziš prijatelje i porodicu, ali ni nepoznate ljude. Sada treba da razmišljamo tako da moramo da izdržimo ovaj period. Zato se zaista trudim da ispoštujem sve do tančina. Mislim da je jedino ispravno da se i svi stariji strogo pridržavaju nametnutih pravila, neka pronađu ko će da im donosi hranu ili neka je naruče. Ja kao trener imam i dodatnu obavezu da dam primer discipline i ponašanja.
Objašnjava i da je sada bitno poštovati taktiku koju je lekarska struka osmislila protiv opakog virusa.
– U ovom momentu još uvek savladavamo taktiku koju ćemo da primenimo na koronu. U fudbalu se uvek mora odmeriti kada i kako treba igrati fazu odbrane, a kad fazu napada. Dobra odbrana je preduslov za dobar napad, a mi smo sada u toj fazi i odbrana je najbolji napad na koronu. Kad te neko napada moraš znati kako da se od njega odbraniš, a mi se od virusa branimo trenutno defanzivnim ponašanjem, neizlaskom, ne dozvoljavanjem da nam priđe. Ja sam celog života zagovarao da se napadne protivnik, ali nikada da se ide grlom u jagode. Ne sme da se ostavi prazan gol. Mi smo sada u velikoj defanzivi, ali čekamo pravi trenutak za kontranapad, pa da oteramo koronu u tri lepe…
Trofejni stručnjak nema dilemu da fudbal posle korone neće biti isti kakvog ga poznajemo u periodu pre opasne bolesti.
– Mislim da će u 50 odsto klubova doći do razlaza sa najskupljim igračima. Kod mene u CSKA Sofiji gde sam savetnik već se sada razmatra prekid saradnje sa šest, sedam fudbalera koji su prošlog leta dovedeni. Žilina je bila među najboljim klubovima Slovačke, a praktično se gasi. Svi klubovi će morati da srede finansije ako ne žele da tako prođu. Ovo će napraviti pad u privredi i to će svakako dovesti i fudbal u tešku situaciju.
Ističe i da je ovaj period savršen da domaći klubovi naprave reviziju i plan za budućnost.
– Zvezda i Partizan su dovodili dobre strance, ali u 50 odsto slučajeva oni ipak nisu pravili razliku na terenu u odnosu na domaće igrače. Ovo je možda dobar trenutak da se lopta prebaci na naše igrače, na omladinski pogon. Dragan Džajić i Vladimir Cvetković su pet godina stvarali tim za uspeh iz 1991. Tako je kao plod dugoročnog rada i učenja na greškama došao Bari kao kruna. Jedini stranac koga sam tada imao u timu bio je Miodrag Belodedić, reprezentativac Rumunije, a ni on nije bio pravi strani igrač. Imali smo najbolje iz Jugoslavije i nisu nam ni trebali stranci. Isto tako i na ovaj period treba gledati kao na priliku da se podvuče crta i napravi plan gde klub može da bude za narednih pet, šest godina – zaključuje Petrović.
Knjiga povodom 30 godina Barija
Čuveni trener napominje da višak slobodnog vremena koristi za pisanje.
– Vreme trošim i tako što pripremam svoju petu knjigu koju planiram da objavim sledeće godine, na 30 godina od Barija. Ona će biti posvećena tom jubileju i u njoj ću navesti sve ono što čini fudbal i što se promenilo u ove tri decenije. Analiziraću da li je danas fudbal isti kao što se igrao tada i šta se dogodilo sa igrom. A došlo je do mnogo promena i za mene su Englezi sada na prvom mestu – smatra Ljupko Petrović.
Zvezda 1991. kaparisala Šukera i Jarnija
Ljupko Petrović kaže i da trenutke u izolaciji koristi za prisećanje iz najlepših dana svoje karijere.
– Davor Šuker i Robert Jarni su igrači koje smo već kaparisali i koji je trebalo da dođu u Crvenu zvezdu u leto 1991. godine. Pričali smo i sa Slavišom Jokanovićem i bili blizu dogovora. Sa onim timom, pojačanim sa ta tri igrača, garantujem vam da bismo bili ekipa koja je nezadrživa u Evropi. Isto tako vam garantujem da bismo ponovili uspeh iz Barija, i to možda više puta. Međutim, izbio je rat i sve je to propalo. Žao mi je jer je Jugoslavija imala snagu da donese ne samo jednog već možda i više prvaka Evrope. Pogledajte kako Španci ne dozvoljavaju da im se raspadne država, dok smo mi to ćutke gledali – priča Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.