Ljupko Petrović: Protiv Bajerna se ne igra na lepotu nego na rezultat

– Ako neki meč ne smem da propustim u Ligi šampiona onda je to Bajern. Posle ulaska u Ligu šampiona prošle godine rekao sam da sam siguran da će i sledeće, odnosno ove sezone Zvezda ponovo ući u grupnu fazu. Napravljen je veliki korak napred što ove sezone u poslednja dva kola i dalje postoji šansa da se nastavi igranje u Ligi Evrope, što prošle godine nije bio slučaj. Zvezda nije slučajno tu gde jeste. Ozbiljno se radi poslednjih godina i uspeh trenera Milojevića nije ni slučajan ni sreća – priča Petrović za Danas.

Jedini srpski trener koji je podizao trofej sa „velikim ušima“ smatra da ne sme da se „unapred traži alibi u tome da je Bajern višestruko jači“.

– Ovakve utakmice odlučuju treneri, taktika i psiha. Na treneru je da proba da ispolji do kraja mentalitet igrača kako bi na terenu dali zadnji atom snage da bi napravili rezultat. Igrači ne smeju da rasterećeno uđu u meč, da igraju lepo a rezultat kakav bude da bude. Mora se pogledati istini u oči i reći da je Bajern bolji, ali da upravo zbog toga ovo nije meč koji se igra na lepotu nego na rezultat. igrači moraju biti maksimalno opterećeni, pod najvećim mogućim pritiskom da moraju do kraja izvršiti svaki taktički zadatak. Ne sme da se čeka Atina i poslednje kolo protiv Olimpijakosa. Mora da se napravi pritisak da se plasman za treće mesto reši u Beogradu. Bajern jeste u problemu zbog promene trenera, ali ne treba zaboraviti da je i takav dao sedam golova Totenhemu u Londonu i rasturio ga kao „bugarsku skupštinu“.

Za čuvene mečeve iz 1991. objašnjava da je presudna bila utakmica u Minhenu jer je „Bajern posle 20 godina izgubio evropski meč na svom terenu“.

– Ta dva meča su verovatno najbolje utakmice koje je Zvezda odigrala u svojoj istoriji. Mi smo ustvari tom pobedom u Minhenu ušli u finale, a ne remijem u Beogradu. Na 1:1 u poluvremenu je bio dobar rezultat i imali smo šta da branimo na „Olimpijskom“ stadionu. Savićević je u drugom poluvremenu sjajno istrčao kontru i dao gol za pobedu. Za njega su tada govorili da je spor, a on je tada pokazao da je verovatno najbrži igrač u Evropi kada ima loptu u nogama. U sprintu je pobegao protivnicima, prišao na ivicu šesnaesterca i šutnuo. Svi smo se na klupi uhvatili za glavu misleći da je prerano udario, ali se ispostavilo da je to bio savršen šut.

U Beogradu je po rečima Petrovića igračima ušla „voda u uši“ i umalo od gotovog nisu napravili veresiju.

– Kada smo golom Mihajlovića poveli u Beogradu došlo je do sebičnosti. U napadu smo napravili tri stopostotne šanse koje smo morali da iskoristimo da smo odigrali kako treba. Trebali smo da vodimo 3:0 već do poluvremena. Zato smo i kažnjeni u nastavku, pa je Bajern preokrenuo na 1:2. Puna „Marakana“ je stvorila u tim momentima dodatni pritisak, a igrači su bili svesni da su sami krivi što su zbog svoje sebičnosti došli u tu situaciju. Trenutak koji je odlučio utakmicu bio je kada je Efenberg izašao sam ispred Dike (golmana Stevana Stojanovića) i pogodio stativu, a lopta je srećom otišla u desnu stranu umesto da se odbila u sredinu gde je sam čekao Laudrup. Tog trenutka sam skočio s klupe i rekao Ratomiru Dujkoviću (treneru golmana): „Hajde, viči sa mnom igračima: Imamo ih, imamo ih, napred“. Znao sam da ćemo kad-tad dati gol. Onda je došao taj 90. minut koji nikad neću zaboraviti dok sam živ. Jugović je izneo loptu preko centra, dodao Prosinečkom, ovaj sjajno video samog Mihajlovića levo i ostalo je legenda kako je Augentaler postigao autogol. Kod tog gola je Pančev odigrao ključnu ulogu jer je krenuo na loptu do kraja. Dovoljan je bio taj sekund dok je golman (Kepke) bacio pogled na Darka i da ne vidi da će lopta da mu uđe pod prečku. Na klupi nastalo ludilo, svi poskakali, viču, grle se, raduju, a ima još par minuta da se igra. Odmah sam povikao: „Stop, stanite, sedajte svi tu, ne pravite euforiju pre kraja!“. Ja tražim da napravim drugu izmenu, a u onom grotlu „Marakane“ i buke sa klupe niko me ne čuje… To je neopisivo. Na tom meču smo prešli put do pakla i nazad i preživeli da danas u sreći pričamo i prisećamo se. Kažu da smo imali sreće. Jeste, imali smo u tim trenucima, ali nema dileme da smo mi u dva meča nadigrali Bajern – zaključuje Petrović.

Rekao sam DŽaji da samo bog može da pomogne

LJupko Petrović ističe da je posle pobede u Minhenu nastala je velika euforija zbog koje je strahovao da će igrači potceniti Bajern.

– Psiha je strašno bitna kod ovakvih utakmica. Kada sam posle pobede 2:1 u Minhenu zagrlio DŽajića rekao sam mu: „Dragane, sada neka nam je bog na pomoći kako da igrači ostanu na zemlji i da za 14 dana odigraju utakmicu kako treba. Ne znam kako ćemo i šta ćemo, plašim se zbog revanša“. Igrači su postali zvezde, slavilo se u Beogradu, odlazilo u diskoteku, a tek je trebalo da odigramo finale pre finala. Mentalitet nemačkog igrača je velika stvar, a ako ga potcenite dolazi do tragedije. Plašio sam se da će igrači potceniti u Bajern u Beogradu i tako je i bilo kad smo poveli 1:0. Svako je hteo da baš on da drugi gol koji sigurno vodi u finale – priseća se Petrović.