Logično je da Šćepanović ide

Na devet ovosezonskih utakmica, crno-beli su doživeli čak pet poraza, od kojih je poslednji bio jasan pokazatelj izuzetno lošeg ambijenta u ekipi, trenerskog i igračkog beznađa iz kojeg se, utisak je, može iskobeljati samo radikalnim zaokretom na svim poljima.

Vlado Šćepanović označen je kao najodgovorniji i neko je o čijoj se smeni razmišljalo u Humskoj danima i nedeljama pre doživljenog debakla od Burga.

Pretpostavljalo se, od trenutka kada je promovisan u naslednika Andree Trinkijerija, da će Vlado Šćepanović imati možda i najveći izazov u smislu nametanja autoriteta prema igračima. Javne svađe sa Tomasom i Gordićem činjenice su koje otkrivaju da se u tom kontekstu crnogorski stručnjak ne snalazi baš najbolje.

– Trener je uvek najveći krivac i to je naprosto tačno. Uz sve objektivne okolnosti (povrede nosilaca igre) Šćepanoviću jednostavno fali iskustvo za vođenje jedne ekipe poput Partizana. Biti prvi trener u takvom klubu, ne podrazumeva samo znanje, već i autoritet, tačnije, neprikosnoven autoritet kod igrača. Njegovi javni konflikti sa Tomasom i Gordićem potvrđuju da je trener neiskusan. Željko Obradović kada je počinjao u Partizanu trenersku karijeru, imao za mentora legendarnog Acu Nikolića. Bez takve podrške i savetodavne uloge, kao i autoriteta, za mladog trenera u poziciji šefa struke u Partizanu situacija je obično vrlo teška. U aktuelnim okolnostima, najlogičnije je i da trener bude smenjen- smatra Miško Marić, bivši košakaš cno-belih.

Greške su sigurno napravljene i u selekciji igrača, tačnije pojačanja, posebno kada je pozicija krilnog centra u pitanju.

– Ne treba zaboraviti da je Trinkijeri ostavio tim u kojem je većina igrača imala višegodišnje ugovore. S tim u vezi, pitanje je i koliko je klub na tržištu mogao finansijski da parira konkurentima za pojedine igrače i da li je mogao da dovede kvalitetnija rešenja na pojedinim pozicijama. Kada već govorimo o krilnom centru; to mesto je realan problem ne samo u srpskoj klupskoj košarci, već i u reprezentaciji naše zemlje. Sa Amerikancima je, pak, uvek lutrija. Istina je i ta da Partizan više nije klub koji je bio pre pet ili šest godina kada su inostrani igrači u njemu videli idealno mesto za afirmaciju i kasnije potpisivanje bogatih ugovora – stava je Dragoljub Vidačić, nekadašnji plejmejker Partizana, danas iskusan trener.

„Govori tela“ samih igrača tokom mečeva takođe pokazuju da ambijent unutar ekipe nije na zavidnom nivou i da nešto van parketa prosto ne funkcioniše.

– Partizan je u ozbiljnim problemima. Kod igrača ne vidim osmehe i izraze zadovoljstva. Možda je i loša podela uloga od strane trenera tome doprinela. Ranije je Partizan, usled povreda nosilaca, odmah dovodio pojačanja, a sada neigranje Jaramaza i Mozlija zbog povreda nije nateralo upravu da na sličan način reaguje – podvukao je paralelu Vidačić, smatrajući da su u Partizanu bili svesni da umesto Trinkijerija, za trenera dobijaju stručnjaka sa daleko manje iskustva.

U Partizanu su se prošle sezone i malo zaigrali; pojedini igrači su bili preplaćeni, ugovori tako potpisani da je sukcesivno iz godine u godinu plata rapidno uvećavana, toliko, da se postavlja pitanje da li će i na koji način košarkaši biti finansijski ispoštovani, kada su prihodi kluba svedeni na minimum zbog pandemije korona virusa.

– Ova sezona je trebalo da pokaže ko je od igrača iz Partizana spreman za reprezentaciju, veliku evropsku ili NBA karijeru. Važno je pitanje i da li su igrači finansijski ispoštovani do kraja, s obzirom na to da deluju manje motivisano i da igraju sa nedovoljno elana od početka takmičarske godine – zaključak je Vidačića, koji već dvanaest godina radi kao trener.

Zagorac potpuno podbacio

Vlado Šćepanović ne može biti jedini krivac za krajnje prosečnu igru Partizana od starta sezone. Nukleus tima je zadržan i maltene svi igrači iz prošle sezone u ovoj imaju dobru minutažu i priliku da se barem ofanzivno iskažu. Miler-Mekintajer i Jaramaz su možda jedina dvojica igrača sa određenim kontinuitetom dok je Zagorac među onima koji pružaju neprepoznatljivo loše partije.

„Od Radeta Zagorca sam mnogo više očekivao. Ognjen Jaramaz je, pak, odlično počeo, nametnuo se kao jedan od lidera, ali ga je povreda ukočila. Volim da pratim razvoj mladih igrača; s tim u vezi, nadao sam se da će Zagorac ove sezone „eksplodirati“, ali do toga, nažalost, nije došlo“, iskren je Miško Marić.

Mijailović da preseče

„Predsednik Mijailović treba da preuzme odgovornost i povuče prave poteze. Trebalo bi da u tome bude samostalan, a ne da traži savete unaokolo i tako umanjuje odgovornost. On je taj koji donosi odluku da li će se trener menjati ili neće. Šteta je, samo, što se kod nas mladim stručnjacima, već posle par loših utakmica, odbrojavaju dani na klupi… U takvim okolnostima, teško je uopšte stvarati kvalitetne trenere“, smatra Vudačić.

Filipovski ozbiljan kandidat

Sašo Filipovski, 46-godišnji slovenački stručnjak, makedonskog porekla, vrlo je konkurentan da na klupi nasledi Vlada Šćepanovića. Ime trenera koji je stasavao uz Zmaga Sagadina, samostalno vodio poljski Turov, Lotomatiku, Olimpiju, Zjelonu Goru, Banvit i prošle sezone Monako, spominjalo se kao interesantna opcija odmah posle poraza od Budućnosti u ABA ligi. Filipovski je trenutno bez angažmana; zanimljivo je i to da je bio asistent u stručnom štabu Duška Vujoševića 2010. u njegovom kratkom mandatu na klupi CSKA iz Moskve.