Lola Smiljanić: Natho je zbog one izjave i onoga što pruža, za mene završio u Partizanu

Smiljanić je profesionalnu fudbalsku karijeru završio na kraju prošle sezone, u OFK Beogradu. U istom klubu započeo je i trenersku i to kao pomoćnik Simi Kruniću, šefu struke u prvom timu.

U razgovoru za Sportski žurnal pričao je o tome zašto se opredelio za trenerski poziv, ali je akcenat u izlaganju stavio na dešavanja u voljenom Partizanu u kome je proveo najbolje ali i veoma teške trnutke u fudbalskoj karijeri.

– Strahujem! Kakvi se igrači dovode, profili… ne vidim bolje dane, pričam iz trenerskog ugla. Može neko da kaže: nije više u Partizanu i ne želi dobro… Mom Partizanu želim uvek titulu i Evropu, ono što sam ja ostvarivao kao igrač. Ne vidim to sad u ovom momentu… Sad, dao bih šansu mladima.

Bibras Natho, najiskusniji fudbaler u aktuelnom sastavu Partizana, izjavio je negde na početku letnjih priprema da „Partizan ima jedan odsto šanse da osvoji titulu“.

Ostao je upitan kontekst u kome je to doskorašnji izraelski reprezentativac izjavio, ali se ta njegova rečenica konstantno komentariše.

– Zabolelo me je kad sam to pročitao, jedna od većih gluposti koju je neko rekao… Tako da komentariše pre sezone, kad se ne zna ni raspored?! Da li Natho to priča zbog ‘ovih’ ili ‘onih’ stvari…ne interesuje me! On kao, da kažemo, glavni igrač, iako po meni nije…ne sme tako. Da sam pomoćni, prvi trener, sigurno bih mu skrenuo pažnju, imam pravo, odrastao sam u tom klubu.

Možda je Natho takovm konstatacijom želeo da razbudi sve u klubu, u smislu dovođenja neophodnih pojačanja, međutim, Smiljanić za takav vid javnog nastupa nema razumevanja.

– Ne kažem, s neke strane, da nije, ali da sam igrač Partizana izginuo bih, a on to već nagoveštava… iako će probati, ne kažem da je loš, bio bih lud… Taj čovek zbog te izjave i onog što pruža – za mene je završio u Partizanu.

S obzirom na to da je kao fudbaler slovio za igrača nezgodnog karaketera, iskreno priznaje da kao trener ne bi voleo da ima Smiljanića igrača u sovm timu.

– Sa nekim ranijim bubicama, verovatno, ne bih, znam šta sam radio i tražiću od igrača da to ne čine. Nikad nisam bio ekstremno talentovan i napadački nastrojen, opet, karakter me je izbacivao u prvi plan, na velikim utakmicama fokusirao sam se na ono što znam. Nijednom treneru nisam priredio neprijatnost: zašto igram ovo, što nisam u timu? Sa 19 godina otišao sam u Espanjol, sa ove distance – nisam bio spreman. Ništa nisam doživeo / proživeo, jedino lepo – bio sam kapiten Partizana, ličnost, al’ nedovršena. Trebalo je da ostanem još godinu, dve.