Lopta uvek u istim rukama

Crvena zvezda, definitivan je utisak, ne ume da nokautira rivala, i utakmicu na trijumfalan način privede kraju.

Kvalitet je sigurno osnovni razlog, međutim problem je i do struke, jer ni promena trenera, odlazak Saše Obradovića, odnosno povratak Dejana Radonjića, nije uticala na to da crveno-beli, barem kod kuće, u poslednjim sekundama utakmica budu ti koji režiraju epilog, a ne da se unapred pomire sa gubitničkom ulogom.

Jedan od krucijalnih problema, u zaista surovom rasporedu utakmica, odnosi se na umor igrača u više nego skraćenoj rotaciji, u kojoj crveno-beli igraju od početka februara i završnog turnira Kupa Radivoja Koraća.

Zbog korona virusa Dejan Radonjić više od mesec dana ne može da računa na četvoricu bitnih igrača (Hol, Nnoko, Rit, Kolom) dok se Kori Volden pridružio saigračima tek na nedavnom gostovanju Baskoniji.

U tom intermecu, Zvezda je odigrala četiri evroligaške utakmice (Žalgiris, Zenit, Baskonija, Bajern) i obe igrane u Hali „Aleksandar Nikolić“ (Zenit, Bajern) izgubila bukvalno na identičan način, u poslednjim sekundama.

Od povratka Radonjića na kormilo Zvezde, crveno-beli su zapravo samo duel sa Panatinaikosom rešili na pozitivan način u nekadašnjem Pioniru, takođe u dramatičnoj završnici (74:71), dok su protiv Fenerbahčea, Asvela i pomenutih Zenita i Bajerna bivali poraženi po identičnom scenariju.

Problem je, izvesno i psihološke prirode, igrači bivaju sve nesigurniji i nepouzdaniji jedan u drugoga.

Odgovornost po pravilu preuzimaju oni koji su u igri jedan na jedan najsposobniji (Kori Volden i pre svih Džordan Lojd) dok se po difoltu odustaje od timske igre, „nacrtanih“ akcija i takozvanih specijala (akcije osmišljene prevashodno za neizvesne završnice, nakon tajm-auta).

Ni pod vođstvom Radonjića, crveno-beli nisu poboljšali protok lopte; broj timskih asistencija vrlo je mali za evroligaške prilike – samo protiv Zenita i Bajerna imali su ih svega 14, odnosno mizernih 11 – pa i ne čudi što u poslednjim četvrtinama on ne prelazi tri uspešna dodavanja u proseku.

U takvim okolnostima protivnici znaju da će lopta ići na Lojda ili Voldena, čemu kumuje i preskorman napadački doprinos centara, naročito Ognjena Kuzmića.

Ono što je kontraproduktivno kada se meč „lomi“ jeste način na koji Lojd, rešava situacije, uglavnom bez pomoći plejmejkera. Amerikanac najčešće preteruje sa driblinzima u mestu, troši vreme i obično na isteku napada šutira iz preteških pozicija.

Protiv Bajerna je u poslednja tri minuta, kada je rival prišao na koš razlike nakon trojke Lučića (68:66), samo jednom prosledio pas u dubinu (asistencija za Jagodić Kuridžu) a u svim ostalim situacijama je iz neizgrađenih pozicija šutirao, bez ideje da možda prosledi pas kada „probije“ čuvara, napravi višak…

Ubacio je trojku iznebuha za 71:70, ali pre i posle toga kada se „lomilo“ previše je solirao.

Boldvin nuđen crveno-belima

Vejd Boldvin pokazao je u utorak uveče kvalitet zbog kojeg je ove sezone jedan od najboljih plejmejkera u Evroligi. Iako je prvo poluvreme odigrao ispod nivoa, opterećen ličnim greškama (maltene čitavo drugo poluvreme igrao sa četiri lične) u drugih 20 minuta ubacio je Crvenoj zvezdi 20 poena (ukupno 27) pogađajući svaki put kada je bilo bitno. Bivši student Vanderbilta i izbor u prvoj rundi drafta 2016. prošle takmičarske godine u dresu Olimpijakosa odigrao je prvu profesionalnu sezonu u Evropi. Andrea Trinkijeri prepoznao je na vreme veliki potencijal 25-godišnjeg igrača rodom iz Nju Džersija, Boldvin je trenutno na proseku od 15 poena i 3,9 asistencija, a interesantno je i to da je prošlog leta bio nuđen Crvenoj zvezdi, međutim tadašnji stručni štab u njemu nije video vođu i lidera.