Kako vreme prolazi, košarkaši Crvene zvezde sve češće krajnje negativno iznenađuju svoje navijače. Posle lošeg izdanja na terenu Monaka, dva dana kasnije usledilo je razočarenje u vidu neobjašnjivo datih svega šest poena u uvodnoj deonici meča u Milanu. Bila je to zapravo kapitulacija već posle prve četvrtine, koja je na kraju dobila formu trećeg uzastopnog evroligaškog poraza (79:62).
Na skoru 2-5, sezona u elitnom rangu sve više podseća na one u poslednjih par godina koje su ogoljavale svu prosečnost crveno-belih u najelitnijem takmičenju.
Od osećaja sramote zbog nemoći njegovih izabranika, Dejan Radonjić bi posle šest datih poena u prvoj deonici verovanto pešice odmah krenuo za Beograd, onako „inkognito“ da nikoga ne vidi i da se ni sa kim ne čuje par dana.
Za cela tri ubačena šuta za dva poena u roku od deset minuta ne postoji opravdanje u vidu hroničnog umora i igranja na svaka dva dana u poslednjih pet.
Neka rutina i automatizam morali bi već da postoje i budu dovoljni da se određene situacije na terenu daleko bolje prepoznaju.
Jeste se Zvezda posle otreznila; čak je u trećoj deonici uspela da razliku svede na jednocifreni broj, ali je u suštini bila nemoćna da konkretnije pripreti rivalu. Bilo je i fine kreacije Mitrovića sa niskog posta (17p, 3as); solidne njegove komunikacije sa Kuzmićem u centarskoj liniji.
Može se i Uskoković pohvaliti određenim sekvencama u drugom poluvremenu; uostalom njegovih pet asistencija zapravo je rekordna brojka za 22-godišnjeg plejmejkera u evroligaškoj konkurenciji.
Primera radi, kod rezultata 72:57 Dobrić i Uskoković u vezanim napadima iz idealnih pozicija za tri nisu mogli da pogode; Holins je ponovo bio katastrofalan (1/7) što je direktno dovodilo do većeg broja izgubljenih lopti (čak 15) odnosno manjeg broja timskih asistencija (13).
Za pohvalu je jedino bila partija Luke Mitrovića.
Jeste da je imao defanzivnih problema na petici u duelima sa daleko višim i snažnijim Tarčevskim, ali je u napadu prosto plenio inteligencijom, smislom za asistenciju, pronicljivo dodavanje… Sjajno je kreirao sa niskog posta, predviđao potencijalna udvajanja protivničke odbrane, ali sa tako lošim šutem saigrača, satisfakcija je bila veoma mala.
Armani je Zvezdu „izbušio“ u kontranapadu, ubacio ukupno 26 poena, dominirajući u ofanzivnom skoku (čak 13) uspeo je da iz ponovljenih napada ubaci još 17 što je bila garancija uspeha i prvog međusobnog trijumfa kod kuće posle pet uzastopnih pobeda Zvezde u Milanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.