Luka Mitrović: Borio sam se za mesto kao početnik

Činio je deo najtalentovanije generacije Hemofarma, iz koje su, osim titule juniorskog prvaka Srbije, seniorsku afirmaciju doživeli: Milutinov, Dangubić, Krstić, Novak…

U Crvenoj zvezdi je ispratio čitav proces građenja ekipe od temelja, pa sve do evroligaškog nivoa.

Sa Malog Kalemegdana je otišao kao kapiten i „vlasnik“ deset trofeja, ali i sa dubokim operacionim ožiljcima na oba kolena. Poslednje dve godine se borio da uopšte dobije poziv i šansu da se dokaže i tek je u španskoj Manresi podsetio javnost na košarkaške sposobnosti zbog koji je njegovo zakucavanje protiv Panatinaikosa dugo krasilo brojne evroligaške špice.

Trenutno u Srbiji čeka ponude za narednu sezonu.

– Za mene je to bila jako čudna sezona. Došao sam u Manresu sredinom oktobra, u ekipu koja je bila u treningu već nekih mesec i po dana. Imao sam faktički ugovor na mesec dana, otišao sam da se nametnem, bez nekih prevelikih očekivanja. Posle uvodnih mesec dana, dobio sam opciju na još mesec, a zatim sam zaslužio ugovor do kraja sezone. Nakon dve-tri godine, konačno  sam uspeo da odigram kompletnu sezonu bez problema sa kolenom. Izborio sam se za bitnu ulogu u ekipi, bio sam važan deo tima – kaže na početku razgovora za Danas Luka Mitrović.

* U bivšem šampionu Španije praktično ste bili na probi, kao da je u ekipu kročio anoniman igrač.

– Bio je to izazov, posle Bamberga i sezone u kojoj sam povredio i operisao levo koleno, U današnjoj košarci se stvari odvijaju veoma brzo: vrediš onoliko koliko možeš da pružiš u datom trenutku, pređašnji rad i rezultati koje si ostvario, jednostavno se ne računaju. Toga sam bio svestan i kada sam odlazio u Manresu, imao sam veliku želju da se nametnem i dokažem u najkvalitetnijem domaćem prvenstvu u Evropi.

* U Manresi vas je dočekao Pedro Martinez, čuveni španski stručnjak, poznat po ne tako davnom vođenju Baskonije i Valensije.

– Košarku drži u malom prstu. Vrlo je zahtevan, pravi je detaljista i kod njega su treninzi fizički izuzetno naporni. Igrači koji su i ranije sarađivali sa njim, u šali su mi govorili da je nekada bio još zahtevniji. Ne pokazuje emocije, u smislu vike na treninzima ili utakmicama. Odmeren je i tačno zna način da igraču jasno saopšti ono što želi. Taktički ima setove ispunjene minijaturama koje usklađuje sa gotovo svim statističkim parametrima. Sezonu smo završili pre prekida na 13. mestu, a bili smo ekipa koja  je imala najviše timskih asistencija u ligi (18,9) što jasno pokazuje kakav smo stil igre negovali.

* Trener Martinez vam je poverio ulogu sa kojom se nikada ranije niste susreli.

– Prvi put u karijeri, umesto na krilnom centru, igrao sam na petici. U početku sam bio sumnjičav, ali sam brzo shvatio da je pozicija manje bitna od sposobnosti trenera da od igrača izvuče njegove igračke vrline. Premeštanje na mesto centra, savršeno mi je leglo. Jednostavno, u današnjoj košarci sve je manje visokih, fizički snažnih i dominantnih centara na niskom postu, tako da treneri preferiraju moderne četvorke koje mogu da pokrivaju i poziciju centra. Bilo je i dosta akcija u kojima sam bio pomoćni plej, takođe i onih u kojima je ulazni pas išao na mene, pa sam posle razmene blokada razigravao saigrače.

* Odlukom Endesa lige, prouzrokovane pandemijom korona virusa, prvih 12 ekipa ostalo je u opticaju za nastavak sezone. Automatski, Manresa se zahvalila na saradnji svim igračima kojima su ugovori isticali na kraju sezone, između ostalih i vama.

– Posle razgovora, kada je odlučeno da je za ekipe ispod 12. mesta na tabeli završen šampionat, postojale su neke naznake da je voljni momenat za obnovu saradnje obostran, međutim, trebalo bi sačekati da se okolnosti stabilizuju, pa tek onda razmišljati o narednoj sezoni.

* Međunarodnu karijeru započeli ste u Bambergu, posle jedne od najboljih sezona u Crvenoj zvezdi: osvojene triple krune.

– Dočekao me je Andrea Trinkijeri, međutim, već u novembru sam doživeo tešku povredu. Takmičarska 2017/18. u Bambergu je predstavljala i delimičnu smenu generacija. Došlo je šest-sedam novih igrača i nekako mi se čini da je bilo preambiciozno očekivati da rezultati automatski mogu biti nalik onima ranije. Čini mi se da nije bilo ni dovoljno strpljenja da sve to legne.

* Kakva je bila saradnja sa Andreom Trinkijerijem?

– Trinkijeri mi je odmah po dolasku rekao da me planira na petici, što se meni, pošto sam prethodno čitavu karijeru proveo na krilnom centru, nije svidelo, pa se od toga brzo odustalo. Trinkijeri je vrlo zahtevan trener, kod njega se svaka akcija posebno priprema, svaki segment je podložan analizi i puno se vremena troši na taktičku pripremu.

* U Crvenoj zvezdi za pet sezona osvojili ste ukupno deset trofeja, redovno igrali u Evroligi,..

– Biti u klubu koji voliš, a potom i kapiten – prisutan kada se klub diže iz loših sezona, slabe atmosfere oko kluba, praznih tribina, kontinuirano ostvaruje sve bolje rezultate, što dovodi do euforije i velike pažnje gde god da se pojaviš: oko hale, u gradu, na putovanjima – jeste nešto neverovatno i to se ne može doživeti van svoje kuće.

* Razmišljate li o povratku na mesto uspeha?

–  Ukoliko budem osećao da sam spreman za nivo košarke na kome sam bio igrajući u Zvezdi, neću imati problem da se vratim u klub u kojem i danas održavam kontakte sa Brankom Lazićem, Ognjenom Kuzmićem, sa kime sam prošlog leta i trenirao nakon što mu se dogodila ona nesreća.

Fajnal-for nije bio realan

Iako je CSKA u sezoni 2015/16. četvrtfinalnu seriju rešio sa 3:0, prema pruženom otporu crveno-belih stekao se u javnosti utisak da možda ni fajnal-for ne bi bio nedostižan da su kojim slučajem izbegnuti „armejci“.

„Posle lošeg starta i nepredviđenih rezultata, sam prolaz u Top 16 bio je premija, a kamoli plasman u plej-of. Nažalost ili na sreću, naišli smo u četvrtfinalu na CSKA. Nažalost zbog naših šansi da se domognemo fajnal-fora, a na sreću jer smo u seriji sa jednom od najboljih evropskih ekipa pokazali da možemo biti ravnoporavni. Jeste da je bilo 3:0 u pobedama, ali je svaki meč bio na jedan posed. Svestan sam da se navijačima činilo da smo možda mogli i do fajnal-fora, međutim, sa kime god da smo igrali u plej-ofu, bili bismo autsajderi. I samo četvrtfinale za nas je predstavljalo ogroman uspeh“, objektivan je Mitrović.

Naporno je igrati protiv Radonjića

Luka Mitrović je igračku afirmaciju doživeo u Crvenoj zvezdi pod vođstvom Dejana Radonjića.

„Pred kraj sezone 2017/18. ukrstili smo se sa Bajernom u polufinalu plej-ofa Bundeslige. Tek sam tada shvatio koliko je zapravo naporno i teško igrati protiv ekipa koje vodi Dejan Radonjić. To je trener koji me je gurnuo u vatru, pokazao mi svu surovost seniorske košarke. Kod njega sam sa 19-20 godina igrao Evroligu, a sa 21 sam bio kapiten ekipe. Dao mi je priliku da igram i stičem znanje protiv najboljih evropskih klubova; da osvojim sa voljenim klubom mnoštvo trofeja i na tome ću mu uvek biti zahvalan.“