Luka Mitrović: Radim ono što znam najbolje

Za pet sezona u crveno-belom dresu jedan je od retkih svedoka podizanja kluba maltene iz pepela i uzdizanja do ranga najkvalitetnijih evropskih ekipa. Istovremeno, Luka Mitrović izgradio je reputaciju vrlo pismenog krilnog centra, odličnog kreativca sa pozicije četvorke, ove sezone više je nego inače na meti kritika zbog manje preciznosti u šutu sa distance ali je poslednjim partijama pokazao je da bi u najvažnijoj fazi sezone trebalo da bude tačka oslonca ekipe.

– Pripremamo se za Bamberg, ekipu koja igra promenljivo ove sezone. Imali su nekih kikseva kod kuće, ali su i dobijali neke mečeve na strani. Nesporno su kvalitetan tim, dobre su atlete i gotovo sigurno nas očekuje neizvestan meč. Osim što su ekipno dobri imaju i iskusne individualce poput Zizisa na pleju, Milera, Melija, Tajsa koji igra sjajno ove sezone. Spremićemo se što je bolje moguće, nadam se da ćemo biti kompletniji u odnosu na poslednji meč sa Olimpijom – apostrofirao je kapiten Zvezde apsolutni prioritet u ovom trenutku u razgovoru za Danas.

* U slučaju da se plasirate među osam u Evroligi došli biste u situaciju da opet igrate po dve, možda čak i tri utakmice nedeljno u periodu kada je i finale ABA lige, za Zvezdu ubedljivo najvažnije takmičenje.

– Kako da ne, stižu najvažniji mečevi u sezoni; plej-of ABA lige, eventualna završnica Evrolige, kasnije Top 8 i sve to u nekom napornom ritmu. Veliki nas broj utakmica očekuje, ali jednostavno bilo bi nesportski da ne razmišljamo o eventualnom plasmanu u četvrtfinale. Igramo dobro cele sezone i treba da u tim najbitnijim mečevima krunišemo sve ovo što smo do sada uradili. Naredni mečevi su ti koji se broje i računaju i niko se praktično neće sećati pobeda u novembru ili decembru, ako taj april bude neuspešan.

* Koliko ste zadovoljni formom, utisak je da sve bolje kreirate sa mesta krilnog centra i da ste sve uticajniji po igru Zvezde?

– Osećam se mnogo bolje, nije to izgledalo kako sam želeo na početku sezone. Ulazio sam u neku nepotrebnu nervozu, sada sam mnogo smireniji, razmišljam trezvenije, strpljiviji sam i čekam svoju šansu koja mi se ukazuje. Kreacije sa mesta četvorke su jedna vrsta moje pomoći timu u želji da ostvarimo što bolje rezultate.

* Vaš šut, kao i sama mehanika izbačaja lopte, bili su na meti kritika ove sezone.

– Siguran sam da će sa samopouzdanjem i dobrim igrama doći i taj šut. Sigurno je da su povrede i dugo odsustvovanje sa terena ostavili posledice. Van treninga ste šest, sedam meseci, ne držite loptu u rukama i tako izgubite neku rutinu. Nema vežbanja, konstantnog ponavljanja; ispadne se iz ritma, samim tim i samopouzdanje postaje manje. Trudim se da radim neke stvari u kojima sam naravno bolji i koje su korisne po ekipu. Meni je najlakše da šutnem 15-20 lopti po utakmici, ali to nije rešenje.

* Ovo je vaša peta sezona u klubu, bili ste svedok i vremena kada je Zvezda maltene počinjala od nule. Kako iz trenutne perspektive gledate na staž u crveno-belom dresu?

– Brzo je proletelo; nažalost te dve povrede su me odvojile od terena duži vremenski period. Dolazak u Zvezdu za mene je bilo ostvarenje dečačkih snova. Osećam se odlično, kod kuće sam, igram za klub koji volim, pred sjajnim navijačima. Ovo je treća sezona u kojoj sam kapiten i zaista se osećam ispunjeno.

* Nakon dve odlične poslednje sezone, čak osam osvojenih trofeja, uključujući i poslednji Kup Radivoja Koraća, niste bili za to da pošto-poto napustite Zvezdu?

– Imam sve što mi treba u Zvezdi: dobar individualni rad, uloga mi je rasla iz godine u godinu, treću sezonu sam već kapiten ekipe, osećam se komforno i lepo ovde i u takvim uslovima ne razmišljate o ponudama.

* Mnogi su mislili da je prošlosezonska ekipa bila najbolja moguća, međutim aktuelni sastav pruža još bolje partije. Koji je to sastojak kojim je začinjena aktuelna ekipa?

– Prošle godine smo imali Kvinsija Milera i Maika Cirbesa koji su igrali zaista fenomenalno. Imali su neverovatne brojke na nekim mečevima. Ove godine nemate takve igrače, svi smo podređeni ekipi i ta timska igra je nešto o čemu priča cela Evropa. Zaista dugo igramo zajedno: sa Lazom (Branko Lazić prim. aut) sam pet godina ovde, sa Simketom (Marko Simonović) i Jovketom (Stefan Jović) po tri, Dangubom (Nemanja Dangubić) i Čarlsom (Čarls DŽenkins) takođe, tako da nam ne treba mnogo treninga da bismo se razumeli. To je možda i najbolji odgovor na sva ona pitanja kako uspevamo da bez toliko treninga i sa toliko malo odmora funkcionišemo dobro.

Pršti i puca na treninzima

– Mi smo toliko vremena zajedno, maltene više nego sa svojim porodicama. Zamislite da svakog dana provodite po više sati u nekoj lošoj atmosferi, kako biste se osećali? Niko se ne bi osećao dobro. Mi smo srećni i zadovoljni, na svakom treningu pršti i puca, radi se na maksimalnom broju obrtaja i to je nešto što je mnogo bitno i razlog ovako dobrih rezultata.