Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rsPozitivan skor u Evroligi posle 15 kola (8-7), samo jedan poraz u ABA ligi (10-1), uz potpise asova svetskog renomea Luke Vildoze i Fakunda Kampaca ni oni najmaštovitiji zvezdaši nisu smeli da „spakuju“ u novogodišnje želje.
Na isteku 2022. to je realnost, koja ima „dva lica“ ali se javnost, pod velikom dozom euforičnosti, bavi samo onim lepšim, optimističnijim za ono što sledi u narednoj godini.
Crvena zvezda se, maltene, sve do sredine oktobra igrala žmurke, uverena da brljanje tokom leta, prilikom formiranja ekipe, neće tako brzo i bolno biti evidentno i samim laicima.
Vladi Jovanoviću izostala iskrena podrška
Vlada Jovanović je platio (pre)skupu cenu za ono što sam nije uradio, ali pre svega, zbog izostanka iskrene podrške od strane uprave kada je javnost sve više negodovala, a rezultati bivali nešto slabiji.
Mladi stručnjak je leta 2022. prihvatio da bude trener u momentu kada Zvezda nije imala bolje rešenje i kada je malo ko od renomiranijih imena uopšte želeo da nasledi Dejana Radonjića.
Već tokom formiranja ekipe za takmičarsku 2022/23 moglo se pretpostaviti da Jovanovićeva nije poslednja i da bočni vetrovi i te kako duvaju.
Teško je i pomisliti da bi bilo koji trener dozvolio da prvi zvaničan meč dočeka sa četvoricom centara i Miroslavom Raduljicom u najavi (Hasan Martin, Luka Mitrović, Ognjen Kuzmić, Filip Petrušev), 34-godišnjim pojačanjem na mestu niskog krila (Džon Holand) i neiskusnim i na evropskom košarkaškom podneblju nedokazanim plejmejkerom, Džejlenom Adamsom.
Kompleksnost samog starta sezone bila je uvećana i činjenicom da je Nemanja Nedović bio povređen, odnosno da je i Ognjen Dobrić doživeo distorziju skočnog zgloba na poslednjem prijateljskom meču, dok je Filip Petrušev imao problema sa leđima.
Shodno evidentnom disbalansu između spoljne i unutrašnje linije, skromnim kadrovskim rešenjima i vrlo teškom rasporedu u Evroligi i ABA ligi, Zvezdine uvodne partije nisu bile niti su mogle da zvuče kao pesma.
Ujedno, Jovanović nije bi samostalan ni u izboru saradnika u stručnom štabu što je posledično dovelo do manjka homogenosti u radu prilikom kojeg uloge među saradnicima nisu bile jasno podeljene.
Uprkos svemu, rezultatski Zvezda je do smene Jovanovića doživela jedan kiks, protiv Zadra u hali „Aleksandar Nikolić“ posle kojeg je mladom stručnjaku postalo jasno da više neće voditi ekipu.
Čekao se samo momenat kada će o tome javnost biti obaveštena, a koja je možda imala i više poverenja u tadašnjeg trenera nego li sama uprava.
U Evroligi može bolje
Tačno je i da u Evroligi rezultati nisu bili dobri, međutim jedino se poraz od Panatinaikosa u hali „Aleksandar Nikolić“ mogao okarakterisati kao kiks.
Zvezda je u tom periodu imala gostovanja Efesu, Realu, Fenerbahčeu, Monaku, Baskoniji, uz samo dve utakmice kod kuće – Panatinaikos i Bajern.
Ako ni zbog čega drugog, u Zvezdi bi trebalo da budu zahvalni Jovanoviću jer je ličnim kontaktima uspeo da dovede Luku Vildozu, vrsnog argentinskog plejmejkera, koji je sredinom oktobra završavao kratku NBA misiju, razmatrajući evroligaške ponude.
Imao je Vildoza na talonu unosniju opciju Makabija iz Tel Aviva, ali je posle jednog razgovora sa Jovanovićem odlučio da ostane dosledan datom obećanju i potpiše dovogodišnji ugovor sa crveno-belima.
Potpis ugovora dokazanog plejmejkera u evroligaškim okvirima Zvedu za tekuću sezonu košta 700.000 evra, a ukoliko dve strane budu nastavile saradnju za takmičarsku 2023/24 iznosiće 1.100.000 evra.
Kao da je odrastao na Malom Kalemegdanu, Vildoza se munjevito uklopio u ekipu, automatski nametnuo kao lider i na timsku igru uticao kao kiša na suvu zemlju usred jula meseca.
Zvezdin napad je postao tečniji, igra brža, sa više lakih poena, asistiranih i onih koji naprosto mame publiku da dolazi na utakmice.
Duško Ivanović već opravdao poverenje
Iako su javnosti provejavala brojna imena, Duško Ivanović je bio izbor, ispostaviće se i plodonosno rešenja na poziciji novog šefa struke.
Da se i tokom kratkog mandata Vlade Jovanovića dobro radilo, posvedočio je i proslavljeni crnogorski stručnjak, koji je najveće uspehe postizao vodeći Baskoniju, tačnije velikana iz Vitorije, koji je tokom istorije neretko menjao imena.
Zatekao je utreniranu i disciplinovanu ekipu kojoj je bio potreban neprikosnoveni autoritet i neko čije se metode rada neće svaki čas dovoditi u pitanje.
Imao je Ivanović i sreće da zatekne kompletan sastav na okupu sa oporavljenim Nemanjom Nedovićem i inspirisanim Lukom Vildozom, sa kime je imao plodnosnu saradnju u Baskoniji, čija je kruna bila titula u Španiji 2020. godine.
Istovremeno, i raspored mečeva je bio za poželeti: od uvodnih dvanaest, Zvezda je u tom periodu samo tri utakmice igrala u gostima, od kojih svega jednu evroligašku na terenu berlinske Albe.
Ivanović je mudro izbegao da povlači radikalne poteze; gledao je da što bolje upozna košarkaške navike svojih igrača i da kontinuirano radi na detaljima, prevashodno u odbrani.
Svestan je bio Ivanović da sastav Zvezde u napadu nije previše potentan i da će egzekucija u više od 80 odsto slučajeva zavisiti od rešenja koja će pronalaziti Nemanja Nedović i Luka Vildoza.
S tim u vezi, akcenat je bio na odbrani, načinu na koji će se braniti „pik“, kako će se rotirati sa strane pomoći, odnosno čitati mis-meč situacije.
Kohezivnost i timska hemija najbolje se postižu automatizmima u odbrani. Najbolje je to znao i sam Ivanović, kojem se i sreća osmehnula, a koju su najviše „negovali“ Vildoza i Nedović.
Od Asvela, tačnije debija Ivanovića, pa sve do duela sa čačanskim Borcem, Zvezda je odigrala sedam neizvesnih završnica na najviše dva poseda i jedino je na pozitivan način nije rešila protiv milanskog Armanija.
Dve pobede nad Partizanom
Od skora 1-6 u Evroiligi, Zvezda smiraj 2022. dočekuje sa pozitivnim 8-7.
Istovremeno, dve pobede nad Partizanom, po jedna u ABA ligi i najelitnijem rangu takmičenja, euforiju kod navijača podigli su do tačke ključanja koja je „eksplodirala“ saznanjem da su crveno-beli bili umešniji i finansijski izdašniji od Real Madrida i Olimpijakosa u borbi za potpis ugovora Fakunda Kampaca.
Nakon nešto više od dve godine dokazivanja u Denveru, radeći sa Nikolom Jokićem, odnosno par meseci u Dalasu, trenirajući sa Lukom Dončićem, prijateljem iz dana provedenih u Realu, Kampaco je bio „prinuđen“ da se vrati u Evroligu.
Povratak u Madrid činio se najlogičnijim; „kraljevki klub“ je pritom i obigravao oko omalenog plejmejkera, bez obzira na neraščišćene račune kada je odlazio u NBA.
Španski mediji su uveliko pisali da Kampaco duguje Madriđanim 2,6 miliona dolara na ime obeštećenja, ali i da postoji način da dve strane postignu kompromis.
I dok se, činilo se, čekao povratak argentinskog asa, jedan poziv pormenio je sve.
Pronašli ćup prepun zlata
Zvezda je u međuvremenu pronašla davno sakriveni ćup prepun zlata, rešivši da ga odmah prospe pred noge Kampaca.
Morao je 32-godišnji plejmejker iz Kordobe dobro da protrlja oči, proveri da ne sanja, kada mu je sitgao mejl sadržine – 1,8 miliona evra za šest meseci, uz još 2,5 za takmičarsku 2023/24.
Naravno, u Zvezdi su pokušali da umanje očekivani efekat sablažnjavanja na sumu koja je krajnje neprimerena za zemlju koja je prema BDP po glavi stanovnika četvrta najsiromašnija u Evropi, a koja će biti isplaćena od strane poreskih obveznika, s obzirom na to da je reč o državnom klubu.
Iritantnost je uvećena saznanjem da je klub prethodno kažnjen zabranom registrovanja novih igrača od strane Evrolige, zbog prethodnih dugovanja Džejlenu Adamsu (nekih 300.000 evra).
Nije Amerikanac jedini kome se duguje; red onih koji potražuju je podugačak a u njemu su i danas Dejan Radonjić, Vlada Jovanović, Dejan Davidovac, kao i nekolicina igrača iz aktuelnog sastava.
Nisu se u Zvezdi previše potresli zbog finansijske problematike; dolazak Kampaca imao je i populističku težinu, skretanja sa suštine i završnog računa.
Istine radi, Argentinac je najkvalitetnije i najpoznatije inostrano pojačanje u istoriji srpske klupske košarke i mogućnost angažovanja jeste delovala primamljivo.
Ono što su Karim Benzema ili Luka Modrić u fudbalskom klubu Real Madrid, to je Fakundo Kampaco bio u košarkaškom; nesumnjivo vrhunski košarkaš, fenomenalnih napadačkih sposobnosti, kreacije preko granice shvatljivog, individualne dominacije kojom i saigrače čini neuporedivo boljim.
Srećna okolnost je i što u Zvezdi sarađuje sa zemljakom Lukom Vildozom, koji je, kao i on srećno zaljubljen, porodičnih navika i što mogu da izlaze na slična mesta.
U Beogradu žive i bitniji ljudi iz njihove menadžerske agencije što nije nezanemarljiv podatak.
Na njegovom debiju protiv čačanskog Borca bilo je maltene sedam hiljada navijača; zbog mogućnosti igranja protiv Barselone, hala „Aleksandar Nikolić“ „rasprodata“ je za sat vremena.
Da kojim slučajem KK Zvezda ima svoj šop u kojem se prodaju, kao na traci, originalni dresovi iz aktuelne sezone, Kampacov sa brojem „7“ bio bi bez premca.
Kako je sezona počela, u Zvezdi moraju biti srećni zbog rezultata i ambijenta u kojm dočekuju 2023.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
