Madridski derbi u Talinu

U premijernom takvom okršaju s dve ekipe iz jednog mesta, ali čak petom između klubova iz Španije, od 1998. godine kada su dve utakmice zamenjene jednom.

Real je uvek, svuda i protiv bilo koga makar blagi favorit, jer ga takvim čine veličina, trofejna tradicija, planetarna popularnost, finansijska moć i diplomatski uticaj kluba sa „Santijago Bernabeua“, ali biće zanimljivo videti koliko ovaj sastav može bez trenera Zinedina Zidana i prve zvezde tima Kristijana Ronalda, pošto se prvi ubrzo posle istorijskog het-trika u LŠ titulama povukao iz fudbala na neko vreme, a drugi nakon skoro decenije rušenja svih mogućih golgeterskih i mnogih drugih rekorda u Realovom dresu izabrao nove izazove u italijanskom Juventusu.

Ili, koliko je oterani španski selektor Đulen Lopetegi kadar da nastavi nestvarnu nisku uspeha Zidana, ispuni provaliju nastalu odlaskom harizmatičnog CR7, kao francuski prethodnik nastavi da izvlači maksimum iz najboljeg pojedinca minulog Mundijala Luke Modrića, dvostrukog „poentera“ u prethodnom finalu LŠ Gereta Bejla, Ramosa, Karvahala, Benzeme, Krosa, Iska, Varana i ostalih „galaktikosa“ i(li) koliko će biti mudar u deljenju minutaže između golmanskog starosedeoca Kejlora Navasa i najzvučnijeg pojačanja ovog leta Tibe Kurtoe, čije su odbrane sezonama bile oslonac Čelsija, a na SP u Rusiji pobrale najviše ocene.

– Moja prva zvanična utakmica i odmah finale. Verujem da smo se dovoljno dobro pripremili za još jedan težak i uzbudljiv gradski derbi sa Atletikom, čiju ekipu, fudbal i trenera izuzetno cenim. S ambicijom starom koliko i Real. U klupskom DNK je da pobeđuje i osvaja titule – poručio je pre „vatrenog krštenja“ na mestu šefa stručnog štaba španskog kolosa njegov nekadašnji golman, s iskustvom jednogodišnjeg vođenja B postave Reala pre jedne decenije.

Dijego Simeone nema to opterećenje više, s obzirom da je „pustio korenje“ u Atletiku i posle trenerskog povratka u klub iz svoje igračke karijere osvojio jedno nacionalno prvenstvo, Kup kralja i španski Superkup, vodio „jorgandžije“ do dva pobednička pehara u Ligi Evrope i uveo ih u dva finala LŠ. Temperamentni Čolo nema problem ni s odlaskom prvog strelca Antoana Grizmana, jer je novi svetski prvak sa Francuskom produžio ugovor, ali ima zadatak da nadomesti transfere prekaljenog startera u veznom redu Gabrijela Fernandeza Arenasa (Gabija) i omiljenog Atletikovog „deteta“ Fernanda Toresa, odnosno u svoj ratnički sistem što pre uklopi novajlije, predvođene Rodrijem, Adanom, Lemarom i Kalinićem.

– Imamo priliku za prvi trofej u novoj sezoni i učinićemo sve da je iskoristimo. U našem stilu, fajterski od prvog do poslednjeg minuta. Poštujemo gradskog rivala, ali držimo do sebe i naših ambicija – izaziva slavnijeg aktera Superkupa strateg kluba koji je dobio oba svoja meča za ovaj trofej (2010, 2012).

„Petice“ Barselone i Milana

Od 1973. godine, kada je ustanovljen, do danas najviše trijumfa u evropskom Superkupu imaju Barselona i Milan (po pet), dok Real ima jedan manje. Prate ih Liverpul, Ajaks (3), Anderleht, Valensija, Juventus i Atletiko (2), dok Sevilja, Porto, Bajern, Mančester junajted, Čelsi, Dinamo (Kijev), Notingem Forest, Aston Vila, Aberdin, Steaua, Mehelen, Parma, Lacio, Galatasaraj i Zenit poseduju (po) jedan takav trofej. Od država ubedljivo je najuspešnija Španija (14), a slede je Italija (9), Engleska (7), Holandija (3), Belgija (3), Nemačka, Portugal, bivši SSSR, Rusija, Škotska, Rumunija i Turska (1).

„Kraljevići“ pre „jorgandžija“

Statistika evropskih duela ova dva tima daje prednost Realu, tj, boljem u pet od devet madridskih derbija. Dva su završena u Atletikovu korist, a dva nisu imala slavljenika. Logično, „kraljevići“ imaju i bolju gol razliku od „jorgandžija“ (14:7).