Magični Maroko u polufinalu Mundijala – senzacija ili zakoni prirode?

Nacija je kao tempirana bomba razapeta između paradoksa borbe za egzistenciju, neokolonijalizma i religije. Iz njih „puca“ kod mentaliteta koji dolazi iz dubine marokanske realnosti bez obzira na to gde su rođeni. Tu su se susreli prošlost, sadašnjost i budućnost. Život je borba, a fudbal refleksija i mi upravo tome svedočimo…

Pred šampionat sveta u fudbalu Maroko je važio za selekciju sposobnu da eventualno pomrsi račune Belgiji ili Hrvatskoj odnosno da u najboljem slučaju u osmini finala završi svoju priču.

Bivši selektor Vahid Halilhodžić koji je svojim iskustvom dosta doprineo stvaranju ovako disciplinovanog tima smenjen je nakon što je definitivno presekao da će se držati principa i da u timu neće biti egoista koji važe za zvezde tima. Halilhodžić je tako po treći put doživeo istu sudbinu. Fudbalski savez Maroka našao se pod pritiskom domaće fudbalske javnosti koja nije prihvatala ideju da u Katar ne putuju najbolji.

Ulog je bio veliki, ali je kocka bačena. Valid Regragi (47) koji se i ranije dovodio u vezu sa nacionalnim timom postao je novi selektor. Čovek solidne biografije, ali ipak ne toliko dokazane i impresivne.

Najpre je sa Vidadom iz Kazablanke osvojio afričku Ligu šampiona i tome pridodao titulu državnog prvaka. Jedno vreme radio je i kao pomoćni trener reprezentacije. Kao fudbaler je stasao na poziciji desnog beka i igrao uglavnom u Francukoj tokom cele karijere gde je i rođen. Čast reprezentacije branio je 45 puta.

Ispostavilo se kao hrabar i genijalan potez izabrati relativno mladog stručnjaka koji izgleda čuva tajnu formulu – poznaje u neuron psihologiju svog naroda.

Na kraju su Lavovi sa Atlasa „istrčali“ iz grupe sa prvog mesta ostavivši prašinu za sobom. Ni to kao da nije bilo dovoljno da ubede fudbalski svet da se fudbal odavno igra van granica Evrope i Južne Amerike i da ne spadaju slučajno među dve najbolje afričke reprezentacije…

Na red su došli stari dužnici iz Rusije. I prošli su ih zasluženo. Špance su preživeli uz malo sreće nakon penal serije, a Portugalce su pobedili u regularnom delu susreta. Tako su potvrdili da nisu u Katar zalutali baš u prolazu.

Primili su samo jedan gol i to autogol. Regragi je neporažen u osam mečeva. Napad deluje opasno, vezni red drži sve konce, dok je defanzivna linija organizovana besprekorno. Kompletan utisak je da se radi o maksimalno našpanovanoj selekciji koja je bez ikakvog kompleksa inferiornosti sposobna da sruši apsolutno sve pred sobom bez obzira na reputaciju rivala. Duh zajedništva glavna je odlika koja ih krasi.

– Imali smo dosta povreda pre takmičenja, ali uspeli smo da izgradimo timski duh i ostvarili fantastičan rezultat. Presrećan sam. Posle Španije uspeli smo da pobedimo još jedan veliki tim. Dali smo sve od sebe, igrači su igrali preko svojih granica. Ova grupa ima fantastično stanje uma. Pre utakmice rekao sam ima da imaju priliku da ispišu istoriju Afrike. Izuzetno sam ponosan na njih što su to i uspeli. Mi smo Roki Balboa ovog Svetskog prvenstva – oduševljeno je konstatovao marokanski strateg nakon meča četvrtfinala sa Portugalom.

Selektor Maroka otvoreno je govorio o tome koliko je potcenjen kompletan tim i upravo u tome je pronašao ključ uspeha. Marokance sada samo jedan korak deli od momenta kada će ih gledati cela planeta. Protivnik je najteži mogući – aktuelni svetski prvak Francuska, ali je motiv najveći.

U igri Maroka osete se stav, emocija, lukavost, inat i fanatičan poriv da dokažu svima ko su i odakle dolaze… Ispekli su zanat, izoštrili sve instinkte i pomerili svoje granice. Do kraja su pročitali današnji fudbal. Oni su elitna afrička jedinica spremna da krene u pohod na vrh. Čudna ekipa koja predstavlja savršenu mešavinu evropskog, orijentalnog i afričkog fudbalskog identiteta. Tim koji je u sebi sakupio inteligenciju, snagu i veru. Sve ono što fudbal traži. I danas zasluženo stoje pred vratima fudbalske istorije spremni da je ispišu.