Mahoums protiv najboljeg ikada

Kanzas siti, ekipa koja je u poslednje tri sezone zaustavljena samo jednom i to upravo od Toma Brejdija, gostovaće baš Tampa Beju, prvoj ekipi u istoriji koja Superboul igra na svom terenu.

Šta još reći o Brejdiju (43), koji prkosi godinama i svima koji su pričali kako je samo kvoterbek sistema i da kada bi otišao iz Nju Inglanda ne bi ništa posebno uradio.

Ove sezone je izbacio u direktnim duelima i Brisa i Rodžersa, kvoterbekove koji su donekle njegovi savremenici i smatrani za „najbolje“.

Pogrešno bi bilo reći da je Tampu Brejdi sam uveo u utakmicu godine.

Tampa je od 13. kola vezala sedam pobeda napredujući iz vikenda u vikend.

Od početka plej-ofa mnogi su mislili da je druga runda maksimum. Ali sjajnom igrom trčanja i greškama Brisa (NO Sejnts) Tampa je otišla na „zamrznuti“ Lembofild.

A onda su odigrali odlično, zaustavili su Devantea, i trčanje Grin beja i jakom odbranom, solidnim trčanjem i neshvatljivom odlukom glavnog trenera Pekersa se našli u finalu.

Šta novo reći o Kanzas Siti Čifsima.

Timu koji oduševljava sve ljubitelje američkog fudbala iz utakmice u utakmicu.

Imali su dva poraza u celoj sezoni, drugi je bio u poslednjem kolu kad su igrali rezervisti.

Njihov put je bio možda malo lakši u jačoj konferenciji, što je pokazalo dominatnost ove ekipe.

Provukli su se protiv Klivlend Braunsa, iako verovatno ne bi ni došlo do neizvesnosti da nije bilo povrede Patrika Mahoumsa.

Tad se video timski duh koji je glavni trener Endi Rid gajio godinama i heroj se javio u vidu Henija koji je istrčao „krupnih“ četrnaest jardi u ključnom trenutku i tako rešio utakmicu.

Protiv Bafala bilo je neizvesno samo na početku utakmice, ali Čifsi koji uglavnom počinju uspavanije su sa lakoćom priveli meč kraju.

Čeka nas duel ofanzivno raspoloženih ekipa.

Sa jedne strane imamo Mahoumsa.

Dečka koji postavlja nove standarde u NFL-u i koji je sigurno najkompletniji kvoterbek u ligi kada pogledamo njegovo trčanje, lakoću s kojom osvaja daune, i mogućnost brzog razmišljanja.

Naravno da on ne bi bio tako dominantan da nema možda i najbolji par hvatača u ligi.

Trevis Kelce, momak koji kao tajtend ima uhvaćen broj jardi kao neki najbolji vajd risiveri.

Koji buši protivničke cover-e menjajući stalno rute i koji deluje nezaustavljivo.

Tu je i Tajrik Hil, brzonogi, omaleni, majstor dužih vertikalnih ruta- jedna od takvih je i bila ključna u preokretu u prošlogodišnjem Superboulu.

Što se tiče Tampe, pored Brejdija, kome će ovo biti 10. Superboul i koji će pokušati sedmi put da dođe do Lombardijevog trofeja, napad predvodi možda i ključni razlog što su Bakanersi u finalu, Leonard Furnet.

On je doneo novu dimenziju igri Tampa Beja, trči, hvata iz bekfilda, može da uzme i jedan neophodan jard a može i da istrči 40+ jardi.

Pored njega tu je i Brejdijeva „amajlija“ Rob Gronkovski.

Koji je jedinim hvatanjem osigurao pobedu protiv Grin Beja, tako da ne bi trebalo da nas čudi ako se u ključnim akcijama Brejdi odluči baš za Gronka.

Svakako će prva opcija biti Majk Evans koji je u regularnoj sezoni imao 1006 uhvaćenih jardi i 13 tačdaunova. Treba obratiti pažnju i na Godvina koji je u plej ofu isto bio često uposlen u bitnim trenucima.

Čifsima može predstavljati problem odbrana od trčanja koja ih muči cele sezone, tako da je to mogući ključ za pobedu Tampe.

Bez popularnog „plej ekšena“ Bakanersi nemaju šta da traže protiv Čifsa.

Takođe Brejdi ne sme da baca napamet kao što je to bilo protiv Grin beja jer je poznato koliko dobro Čifsi brane pas.

Dok kod Tampe jednodimenzionalna igra vodi u propast, kod Čifsa napad samo pasom ima više dimenzija, jer je prosto nemoguće zaustaviti sve opcije Mahoumsa, a ako se to desi Patrik vrlo lako može da istrči i po 20 + jardi.

Ali i Čifsi mogu doći u problem ako se oslanjaju samo na pas.

U noći između nedelje i ponedeljka od 30 minuta nakon ponoći, saznaćemo da li je moguće zaustaviti Mahoumsa i četu Endija Rida ili je ipak Brejdi jedini „gospodar prstenova“.