„Mali“ vrebaju svoju šansu

Klub iz Londona će i u 67. izdanju elitnog UEFA takmičenja (30. pod sadašnjim nazivom) probati da pokupi sav „kajmak“, ali će opet imati oštru konkurenciju.

Nacionalni koeficijenti i rangiranost državnih prvenstava na listi Evropske klupske federacije, odnosno dvomesečne kvalifikacije, isfiltrirali su potencijalne evropske vladare, tako da ih ponovo najviše dolazi iz Španije (5), Engleske (4), Nemačke (4) i Italije (4). Prate ih Portugal (3), Francuska i Ukrajina (s po dva tima), a utakmice LŠ igraće i klubovi iz Rusije, Švedske, Švajcarske, Turske, Austrije, Belgije, Holandije i Moldavije.

Svi sa određenim šansama da odnesu najvredniju novčanu nagradu na kraju balade a to bude „pojačano“ sponzorskim davanjima, barem na papiru, jer u realnosti LŠ odavno nema mesta senzacijama.

Po grupama tu i tamo, ali u odlučujućim bitkama ne, jer slava na kraju uvek pripadne nekome sa dubokim džepom, velikim renomeom i(li) uticajem. Logično, s obzirom da je u sredinama kakve su Real, Pari Sen Žermen,  Bajern, Mančester siti, Atletiko, Juventus, Sevilja, Mančester junajted, Liverpul, Milan, Ajaks, Barselona…. ipak najveća koncentracija znanja, veština i potencijala, kako u igračkom tako i u stručnom kadru.

Pa, opet, nisu ni sve parajlije istih mogućnosti, s identičnom atmosferom u svlačionici, jednakim frekvencijama na realciji uprava – tim, niti su im treneri i prvotimci u stanju da se na idealan način prilagode protivniku, prihvate novajlije u ekipi, nadomeste odlazak bitnih pojedinaca, zapuše rupe u formi, budu konstantni, izdrže pritisak medija, odgovore zahtevima navijača…

U tom smislu je za očekivati da navedeni večiti ili česti kandidati za „ušati pehar“ odu u nokaut fazu, što opet ne znači da u istoj (makar u teoriji) ne mogu da završe i oni iz drugog ešalona, poput Benfike, Porta, Borusije Dortmund (imaju iskustvo osvajanja LŠ), Zenita, Lajpciga, Šahtjora, Lila, Briža…. ili, recimo, Atalanta, Jang Bojs, Briž, Malme… pogotovo što je prvi klub u ovom trouglu konstantno dobar u LŠ od kako je pre nekoliko godina debitovao u njoj.

Ako bi se napravila anketa među fudbalskim plebsom, volela ga ili ne, većina bi „izabrala“ PSŽ za onog što će se poslednji smejati, jer su „sveci“ raznim taktikama ovog leta doveli neke od najvećih fudbalera današnjice, sa sve odbačenim sinom Barselone Lionelom Mesijem, ali tek ostaje da se vidi šta će dobro a šta loše doneti toliko snažnih i specifičnih sujeta i karaktera na jednom mestu.

Pogotovo u sudaru sa „malima“ pošto ovi nemaju šta da izgube, a mogu mnogo da dobiju u takvim duelima. Ако ništa drugo da slavno „poginu“ ili otkinu poneki bod favoritima i, što je običnom zaljubljeniku u igru 11 na 11 najvažnije, učine da utakmice budu atraktivne.

Real u svemu prvi

* najviše titula         13

* najviše učešća      46

* najviše mečeva     451

* najviše pobeda     268

* najviše remija       79

* najviše poraza      104

* najviše datih golova        992

* najviše primiljenih pogodaka    494

Dvanaest srpskih aduta

Srbija nema predstavnika u ovoj LŠ, ali imamo 12 naših fudbalera u devet klubova: Dušan Tadić (Ajaks), Nemanja Matić (Mančester junajted), Luka Jović (Real), Marko Grujić (Porto), Marko Dmitrović, Nemanja Gudelj (Sevilja), Mile Svilar, Nemanja Radonjić (Benfika), Miralem Sulejmani (Jang Bojs), Dušan Marković (Šerif), Aleksandar Kolarov (Inter) i Veljko Birmančević (Malme).

Trka Ronalda i Mesija

Nove superzevzde Mančester junajteda (Kristijano Ronaldo) i Pari Sen Žermena (Lionel Mesi) promenili su dresove, ne i odustali od međusobnog trkanja za individualne rekorde. Portugalac iz redova engleskog velikana, za sada ima više utakmica (180), datih golova (135), postignutih pogodaka tokom jedne sezone (17), iskorišćenih jedanaesteraca (19) i asistencija (42) od Argentinca iz francuske ekipe, čije su cifre u pobrojanim kategorijama (redom): 149, 120, 14, 16 i 36.