Maljkovićev oproštaj od Sretenovića: Bio je košarkaški Gagi Nikolić

Zoran Sretenović nas je napustio prošle nedelje, usled srčanog udara u 58. godini, i od tada prijatelji i kolege višestrukog klupskog i reprezentativnog prvaka Evrope ne prestaju da pričaju o zvezdi splitske Jugoplastike i „velike“ Jugoslavije. Danas je to, pisanjem za hrvatski portal Index, uradio i njegov trener u istorijskim sezonama pomenutog kluba iz Splita, Božidar Maljković

„Zamislite filmove “Do poslednjeg daha“ bez Belmonda ili „Kad budem mrtav i beo“ bez Dragana Nikolića. E, ono što su bili Bebel i Gaga u svetu filma, to je bio Sreta u evropskoj košarci. Ti veliki i nagrađivani filmovi bili bi dobri s bilo kojim glumcem, ali su samo s tom dvojicom remek-dela.

Po toj analogiji, Jugoplastika, službeno najveća ekipa evropske košarke, bila bi bez Srete dobra, ali ne i odlična. Sretu sam znao i pratio kroz celi njegov košarkaški put. Imao sam i privilegiju da ga treniram. Izvan terena nonšalantno je nosio lepršavi duh beogradskog mangupa, koji nije bio bitanga, i čoveka koji je poznavao Ulicu, s velikim U, ali nije bio uličar.

Pored divne majke i oca policajca iz Policijske uprave Voždovac, to nije ni mogao biti. Patološki vredan, granično lud kad je hrabrost u pitanju, taj vic s beogradskog basketa uneo je u najviša evropska takmičenja s kojih se uvek vraćao kao pobednik.

Baš takvog želeo sam ga u Jugoplastici. Baš takav dao je našem timu hemiju koja je trajala koliko i njegov boravak u Splitu. Baš takav kao vizija mi se pojavio na velikom finalu protiv Makabija u Minhenu.

Najboljeg strelca Dorona Jamčija čuvao je tako da je njegova odbrana postala recital finti i trikova, koja je svela legendarnog Izraelca na šest poena u poluvremenu. Tom igrom osigurao je svima nama košarkaški Panteon, a sebi mesto u udžbenicima.

Kao Bebel i Gaga, i on je oženio najlepšu i najbolju među kolegicama. Ženu onakvu kakav je on bio muškarac. Danas na gubitku nije samo njegova porodica već Beograd i cela košarkaška planeta. Naš sport i ovaj grad izgubili su dobrog duha… Čoveka koga nisam video namrštenog…

Je*eš ga…“, stoji u oproštaju predsednika srpskog ogranka MOK-a.

Legendarni plejmejker igrao je za Crvenu zvezdu, Partizan, nemački Bamberg i francuski Antib, ali u istoriju košarke ušao je kao nezamenjivi član Jugoplastike. U njenom dresu osvojio je tri uzastopne titule šampiona Evrope (1989, 1990. i 1991), a u poslednjem finalu u Parizu protiv Barselone jedini je na terenu proveo svih 40 minuta. U Split je došao 1986. godine, kada i tada mladi i anonimni trener Maljković.