Malo je jedan Vujasinović

I to se dogodilo. Prvi put od olimpijskog finala 2004. godine u Atini, naši vaterpolisti neće odlučivati o zlatnoj medalji na jednom velikom takmičenju. Srbija je ostala bez titule planetarnog šampiona, čijeg će vlasnika dati nedeljno finale Svetskog prvenstva u Melburnu između Mađarske i Hrvatske, koja je jučerašnjom pobedom – 10:7 (3:1, 3:1, 2:1, 2:4) nad Vujasinovićem i ekipom, s kamatom vratila dug evropskom prvaku za silne poraze poslednjih godina i poslala ga na Španiju u utakmici za bronzu i direktan plasman na Olimpijske igre 2008. godine (nedelja, 7.00, RTS).

BARAĆ: Celu karijeru čekam ovo

Hrvatski selektor Ratko Rudić s razlogom je veličao igru svoje ekipe posle utakmice.

– Kontrolisali smo meč sve vreme. Pali smo samo u zadnjoj četvrtini, kada je Vujasinović pokušao da preokrene meč. Znali smo da će biti teško zaustaviti srpskog kapitena, ali zato Šapiću nismo dozvolili da se razmahne. Ova ekipa je odlično pogođena, raste iz utakmice u utakmicu.

Samir Barać radovao se kao malo dete najvećoj pobedi u svom životu.

– Još ne mogu da verujem. Celu karijeru sam čekao pobedu u ovakvom meču. Nisam verovao da će se to dogoditi. Da budem pošten, nismo bili favoriti. Bojali smo se čak da ćemo u jednom trenutku izgubiti prednost, jer smo protiv sebe imali snažan i iskusan tim. Ali, pokazali smo da puno vredimo.

Oduševljen velikim trijumfom nad šampionom, Mile Smodlaka najavljuje napad na tron.

– Perfektno, odigrali smo najbolju utakmicu protiv Srbije u istoriji naših duela. Idemo na titulu.

Bilo je to najgore izdanje ove generacije plavih od kako je na okupu. Ništa, baš ništa nije štimalo u igri Udovičićevih izabranika. Ni traga čvrstoj i agresivnoj odbrani, kojom su sve vreme australijskog turnira zatvarali rupe u napadu. Na vetrometini ostavljenom Šefiku preostalo je samo da se utopi u kolektivno sivilo, pa su Bošković i društvo poentirali iz svih (ne)mogućih situacija, sa igračem više i bez igrača više… Na drugoj strani potpuna nemoć. Jesu „vatreni“ ispred mreže imali fenomenalnog Vićana (odbranio čak i peterac Saviću), ali je ovaj za rivale imao anemične, bezidejne, nepovezane i od odgovornosti uplašene srpske šutere. Tri pogođene stative i loša sreća nikako ne mogu biti alibi za neverovatnu brzopletost, nervozu i nepreciznost u realizaciji našeg tima, koji je iskoristio samo četiri od 14 situacija brojčane prednosti.
Prve tri četvrtine u vodi je postojala samo jedna ekipa. Naoštreni i na konačno razbijanje kompleksa spremni Hrvati s neverovatnom lakoćom su nametnuli svoj ritam i stil igre. Razlika je non-stop rasla, pa su plavi u jednom trenutku zaostajali čak šest golova (2:8), što im se nije dešavalo ni u prijateljskim utakmicama sa mnogo slabijim reprezentacijama. Da, očajnom rolom svoje ekipe, iznervirani kapiten Vladimir Vujasinović nije sa tri vezana pogotka u poslednjih osam minuta pokazao zašto je godinama mozak i duša naše selekcije, odnosno jedan od najboljih igrača današnjice, debakl bi bio još veći.
– Sami smo krivi za poraz. Odigrali smo prenervozno. Prvenstveno sa igračem više. Loš učinak u tim situacijama odrazio se i na ostale segmente. Ništa nam nije polazilo za rukom… – razočaran je srpski selektor Dejan Udovičić.
Vladimir Vujasinović bio je još ogorčeniji zbog načina na koji je Srbija ostala bez finala.
– Dobili smo šta smo zaslužili. Haos! Bolje da ništa ne pričam… – kratko je prokomentarisao kapiten plavih, koji je još od predmondijalskog turnira na Novom Zelandu upozoravao na slabosti, sada već bivšeg, svetskog prvaka.
Ni Dejan Savić u traženju uzroka (ne)očekivanog poraza ne ide dalje od našeg dvorišta.
– Neverovatno je kako smo katastrofalno odigrali. I odbrana i napad su nam bili ispod svakog nivoa. Svaka čast protivniku, odigrao je preko svojih mogućnosti, ali mislim da smo sami sebe pobedili.
Kao i uvek bez dlake na jeziku, Danilo Ikodinović proziva i upozorava.
– Hrvati su nam održali čas iz kolektivne igre. Oni su delovali i radili kao ekipa, a mi… Strašno. Još smo dobro prošli, jer kakvi smo bili mogli su nas i gore poniziti. Vreme je da se dobro zamislimo!
Rezignirani Denis Šefik žali za kasnim buđenjem srpske reprezentacije.
– Dozvolili smo im da nas rasture u prve tri četvrtine. Posle je bilo kasno za preokret. Šteta, sami smo sebe doveli u situaciju da strepimo za medalju i olimpijsku vizu.
Vanja Udovičić se, ipak, nada da će se sa igračima ekspresno podići iz sopstvenog pepela i popraviti utisak u preostalom duelu sa odličnim Špancima, koji su se tek posle produžetaka predali Mađarima – 11:12 (2:3, 4:2, 1:4, 3:1, 1:2, 0:0).
– Desilo se ono čega smo se najviše plašili – sami smo sebi oduzeli pravo da branimo zlato. Napad očajan, a odbrana nikada lošija. Titula je izgubljena, ali moramo se, kako znamo i umemo, sabrati i stisnuti u, najvažnijem nam, meču sa Španijom – reči su mladog beka.
Loš dan, na koji imaju pravo i najbolji, a naši vaterpolisti to jesu i posle ovog bolnog i(li) otrežnjujućeg poraza, zamor materijala, danak nagomilanim problemima u našem vaterpolu ili nešto drugo pokazaće već nedeljni duel sa jednako razočaranom, ali snažnom i opasnom „crvenom furijom“. Valja se odmah rehabilitovati i dati sve od sebe da se nastavi kontinuitet u osvajanju medalja i tako izbeći kvalifikacije za OI u Pekingu, verovatno oproštajno takmičenje za veću grupu reprezentativaca.