Malo znaju, mogu malo, a koštaju mnogo

Sve kečeve iz rukava izvukao je Vladan Milojević kada su u poslednje tri sezone redom na „Rajku Mitiću“ padali rivali koji su objektivno, po svim parametrima, jači od Crvene zvezde.

Pokušao je trenerski čarobnjak da na blef iz špila izvuče još nekog asa ove jeseni, ali nikakva magija više nije mogla da pomogne protiv Totenhema i Bajerna koji su u Beograd došli da igraju otvorenih karata.

Sve one pobede na mišiće ili remiji (Salcburg, Napoli) došli su na naplatu sa kamatom, i to zelenaškom.

Ceh je na kraju platio zbog toga što je rezultatsku lestvicu podigao toliko visoko da ove sezone više ni sam nije uspeo da je dohvati, čak ni vrhovima prstiju.

Pričao je da su protivnici „vanzemaljci“, upozoravao da je to „druga dimenzija“, te da je „uspeh sam po sebi igrati uopšte protiv Bajerna, Totenhema, Liverpula, Napolija“…

Međutim, sada je sveden na to da treba da se sam pravda zašto navodno najskuplji (ali ne i najbolji) tim u istoriji Zvezde prima 15 golova na poslednja tri evropska meča.

Odlučio je i da čak do besmisla (na sopstvenu štetu) brani igrače kojima posle poraza uglavnom „nema šta da zamera“ (a sigurno ima), dajući tako municiju u ruke onima koji su unapred odlučili da na njega svale kompletnu odgovornost za evropski debakl ove godine.

Šta god da uradi u Atini protiv Olimpijakosa, gde možda uspe da čudom još nekog džokera pronađe u zadnjem džepu, jedna stvar je sigurna – era Vladana Milojevića na „Rajku Mitiću“ je gotova.

Najbolji trener crveno-belih u ovom veku, koji tri godine zaredom uvodi klub u takmičenje po grupama evrokupova, došao je u situaciju da će sam na svojim plećima morati da snosi odgovornost za najveći poraz u istoriji kluba. A nema sumnje da se žrtveno jagnje na „Rajku Mitiću“ traži još od letos, pre nego što se i verovalo da će Bajern u Beogradu slaviti 6:0.

Trener koji je ove sezone prvi put razočarao (ako se uopšte razočaranjem može nazvati bilo šta posle još jednog ulaska u Ligu šampiona sa timom koji nema kvalitet za to takmičenje), najlakša je meta.

Još s kraja prošle sezone počele su oko „Marakane“ da kolaju priče kako se „tim zasitio Miloja“, a i „Miloje se zasitio Zvezde“, mada je svima bilo jasno da ulazak u Ligu šampiona u kojoj ni prošle godine za crveno-bele objektivno po kvalitetu nije bilo mesta, samo on može da iznese.

Kroz medije se, prvo stidljivo, a potom i otvoreno, poslednjih mesec dana provlači teza kako ova ekipa po „Transfermarktu“ vredi 63 miliona evra – što bi u prevodu trebalo da znači da problem nije u igračima.

Medijska priprema terena za odlazak Milojevića počela je još posle izgubljenog derbija protiv Partizana, kada se generalni direktor Zvezdan Terzić izvinjavao Zvezdašima i krivicu bez pardona svaljivao na trenera tvrdeći da „Zvezda ima dva kompletna jednako kvalitetna tima“, te da je ovo „najskuplja ekipa u istoriji kluba u koju je uloženo 30 miliona evra“.

Međutim, zaboravio je tada da pomene da je Milojević za tri sezone, samo na evropskim mečevima, morao da na terenu promeša tačno 50 igrača (vidi okvir). Ne morate biti veliki stručnjak da biste znali da je noćna mora bilo kog trenera da svake sezone ispočetka mora da uigrava tim, umesto da nadograđuje ono što je prethodnih godinu dana pravio.

A Milojeviću je upravo to rađeno, kao talasom mu je rušena kula koju je maltene iz ničega podizao i pravio rezultate kada niko to nije očekivao. Ako mu se na teret mogu staviti promašaji sa Čaušićem i Kanjasom, na kojima je insistirao da se dovedu, ko će snositi posledice za dovođenje Kafua, Rikardinja, Žandera, Ebisilija, Tomanea…

Nije prvi put ni da su mu takozvana glavna pojačanja (Garsija, Van la Para) dovedena u zadnji čas, po principu – eto ti skupi stranci, a ti ih uigraj za nedelju, dve za Evropu.

Odavno se Milojeviću spočitava da nije umeo da iz stranaca izvuče maksimum, ali to nije smetalo upravi da mu ih za tri godine trpaju u roster kao lopatom. Bučno su najavljivani i dovođeni igrači, za naše uslove, preskupi, i, čak i za naše uslove, neupotrebljivi.

A njihov učinak u evropskim utakmicama govori sve, iako ga nema. Zaboravio je Terzić da pomene i kakve je on promašaje imao, i taktičke i novčane, čak i kada je za trenera uz veliku pompu (avionom Vlade Srbije) doveo Miodraga Božovića koji je prve sezone ispao u kvalifikacijama od kazahstanskog Kairata.

Potom je Grof izgubio i od Ludogoreca za koji je prethodno i sam Terzić tvrdio da će „pasti na punoj Marakani“, aludirajući na prethodni neuspeh Partizana protiv bugarskog šampiona. Suština je da je odgovornost na direktorskom tandemu crveno-belih, ali je verovatnoća da će je oni na sebe preuzeti jednaka onoj da u Beogradu „padne“ Bajern.

Velika je enigma zašto je uopšte posle svega Milojević letos odlučio da ostane tu gde jeste kada je prolećem u Ligi Evrope i istorijskim ulaskom u Ligu šampiona postavio standarde koje će teško iza njega neko (do)stići. Prema jednoj verziji, nije u junu imao ponude kojima se nadao (Olimpijakos ga je navodno zvao samo posle prve sezone nakon uspeha u Ligi Evrope), a prema drugoj nije mu dozvoljeno da ode s obzirom na to da je sam pristao na produženje ugovora koji će tek naredne godine isteći.

Sada je sateran u ćošak iz koga je prvi put pokušao da izađe kada je posle Olimpijakosa priznao da je „pod velikim pritiskom“ i dao mig upravi da ga otpusti ako misle da je loš trener.

Sada, posle „slučaja Bajern“, mogu se na njega očekivati novi napadi – da je sam kriv što je dozvolio da mu se dovodi toliko stranaca, da je pogazio svoje principe kojih se čvrsto držao, da nije imao hrabrosti da ode iz kluba na vreme…

Sve su to scenariji već viđeni u nekoj drugoj formi i na nekim drugim ljudima (poslednji primer Slavoljub Muslin u reprezentaciji Srbije), koji verovatno čekaju i trenera crveno-belih. Da li je zaslužio takav kraj – sigurno nije. Da li je sam odgovoran svojim (ne)činjenjem za sve što se dešavalo u i oko tima – jeste.

Svi „evropski“ igrači Zvezde

GOLMANI

Filip Manojlović

Damir Kahriman

Milan Borjan

ODBRANA

Dušan Anđelković

Filip Stojković

Marko Gobeljić

Milan Rodić

Vujadin Savić

Abraham Frimpong

Srđan Babić

Damijen Le Talek

Miloš Degenek

Rašid Sumaila

Nemanja Milunović

Žander

Radovan Pankov

SREDINA

Mičel Donald

Slavoljub Srnić

Nemanja Milić

Rikardinjo

Nenad Milijaš

Luka Adžić

Uroš Račić

DŽon Ruiz

Luka Ilić

Branko Jovičić

Gejlor Kanga

Nemanja Radonjić

Nenad Krstičić

El Fardu Ben

Mirko Ivanić

Milan Jevtović

Lorenco Ebisilio

Goran Čaušić

Dejan Meleg

Dušan Jovančić

Veljko Simić

DŽonatan Kafu

Marko Marin

Aleksa Vukanović

Hoze Kanjas

Miloš Vulić

NJegoš Petrović

Mateo Garsija

Radživ van la Para

NAPAD

Ričmond Boaći

Milan Pavkov

Aleksandar Pešić

Nikola Stojiljković

Tomane

*igrači Zvezde koji su od dolaska Vladana Milojevića igrali evropske utakmice

**izvor: soccerway.com