Manje bodova i od Farskih Ostrva: Srpski klubovi u 19 evropskih mečeva ove sezone zabeležili 16 poraza

Srbija je evropsku sezonu u fudbalu počela sa pet klubova, najviše u istoriji. Crvena zvezda, TSC, Čukarički, Partizan i Vojvodina, zahvaljujući rejtingu u vezanih pet sezona, dobili su priliku da sa različitih startnih pozicija i u različitim takmičenjima postignu što više, evro takmičenja su inače „zlatna koka“, što zbog premija, što zbog „izlaganja“ igrača široj evropskoj javnosti koje se direktno odražava i na zaradu od prodaje istih.

Prilično je euforično taj domet predstavljen unapred, šampion direktno u LŠ, vicešampion u kvalifikacije za LŠ, ostali pretežno kratkim putevima do grupnih faza. Kraj oktobra, iako u principu to nije vreme za podvlačenje crte, euforiju je razbio u paramparčad, prolazno vreme pokazuje gde se srpski fudbal suštinski nalazi, i da se ogromnim koracima u nazad vraća na svoje mesto.

Ove sedmice Zvezda je poražena 1:3 od Lajpciga, TSC istim rezultatom od Frajburga, a Čukarički je doživeo rezultatsku katastrofu na gostovanju Fiorentini (0:6). Srpski klubovi ostali su na samo dva osvojena boda u devet utakmica grupne faze evropskih takmičenja (Zvezda i TSC po bod). Jedina pobeda srpskih klubova ove sezone u Evropi i dalje ona Partizanova protiv Sabaha u kvalifikacijama za Ligu konferencija (2:0). Protiv tima sa najslabijim rejtingom od svih koji su bili rivali našim ekipama u kvalifikacijama i grupnoj fazi. Sada je jasno da ništa drastično na bolje neće da se promeni, samo Crvena zvezda još ima šanse da se izbori za nastavak evrosezone i na proleće.

Nova tri poraza učinila su da Srbija više nije u Top 15 liga na UEFA rang listi. Što donosi pet evropskih viza, odnosno potencijalno dva mesta u Ligi šampiona. Za predstojeću sezonu (2024/25), kvote su već raspodeljene (Superliga završila kao 11. liga Evrope), pa će Srbija kao i ove sezone imati pet ekipa u evrokupovima, s tim što će i prvak i vicešampion morati u kvalifikacije za Ligu šampiona, nema direktnog plasmana u elitu. Trenutna tabela odnosi se na sezonu 2025/26, Srbiju je najpre preskočila Češka, a zatim i Norveška i te dve zemlje će uskoro biti nedostižne. Verovatno i Danska, a Ukrajina, Grčka i Izrael su se opasno približili. Jedina šansa da se nešto promeni je da Crvena zvezda uspe da se dokopa makar trećeg mesta i nastavi takmičenje u Ligi Evrope na proleće.

Srbija se, kad se objektivno sagleda, vraća u realnost. Skok na 11. mesto je bio rezultat pre svega vezanih učešća Crvene zvezde u grupnim fazama, donekle je doprineo i Partizan, osvojeni bodovi su se delili sa četiri, a ne kao sad sa pet, a i neke zemlje koje su bile ispred su spojile krizne godine. Stiglo se do „džek-pota“, pre svega za Crvenu zvezdu koja je kao šampion dobila ulaznicu za Ligu šampiona sa svim njenim finansijskim privilegijama, potom i za TSC i Čukarički kojima je faktički otvoren put ka grupnim fazama do kojih su stigli lakim ispadanjima. Podbacio je debelo Partizan, od Vojvodine se kao i gorepomenutih nije ništa ni očekivalo, kao i za TSC i Čukarički, grupna faza izborena kroz kvalifikacije ostaje nedostižna. Realno, srpski fudbal nema kvalitet za toliko klubova u Evropi.

Poređenje možda nije reprezentativno, ali je više nego ilustrativno, ali i bolno otrežnjujuće. Jedini klub sa Farskih Ostrva koji se takmiči u Evropi osvojio je duplo više bodova nego tri srpska u grupnoj fazi, tačnije četiri. Šampion države koja je decenijama smatrana fudbalskim liliputancem i služila za nabijanje gol razlike, Ki Klaksvik savladao je ljubljansku Olimpiju u Ligi konferencija 3:0, i tako ostvario istorijski prvi trijumf Farana u grupnoj fazi. Pre toga odigrali su sa favorizovanim Lilom bez golova. Nije naravno liga Farskih ostrva ni za poređenje sa srpskom, ali nije ni srpska za bilo kakvo poređenje sa evropskim vrhom.

Svedoci smo da je do lane, a decenije pre, i pre početka prvenstva bilo poznato ko će biti na prva dva mesta. I prošle sezone to nažalost nije bio toliko odskok kvaliteta dve ekipe (TSC i Čukarički), koliko potop treće (Partizan). Šampion je često odlučen već na pola sezone, ne formalno, ali faktički čim neko stekne iole veću prednost (šest-sedam bodova), jasno je da je nedostižan. Postoji provalija između budžeta dva najveća kluba i ostatka lige, uz to je i suđenje njima naklonjeno. Regularnost je pod veliim znakom pitanja, mnogo toga se „pakuje“ i u mestima za Evropu, plasmana u plej-of ili plej-aut, posebno ispadanja iz Lige. Disciplinski pravilnik je sklon „političkoj volji“, toleriše se sve što je u Evropi strogo zabranjeno, i na tribinama, i na terenu. I u „poslovanju“ klubova.

I konačno, verovatno i za ovu stvar najvažnije: Srbija ima preglomaznu ligu, prefiks „super“ tu postaje pežorativan, jednostavno nema kvaliteta da elitni rang bude veći od 10 do 12 ekipa. I sistem takmičenja koji čini da svaki bod bude bitan, da svaka pozicija na tabeli ima svoju težinu. Zgusnuo bi se utoliko i kvalitet koji je takav kakav jeste, povećao broj koliko-toliko jačih utakmica, smanjio se broj sklanjalica i „čuvanja“ za narednog protivnika. I ukinuo princip političkog „delegiranja“ što u Superligu, što u Prvu ligu Srbije. Pa ne bi u Evropi izgledali kao da su se skupili ispred zgrade da odigraju rekreativno.

Država bi, naravno, trebala da izađe iz najprofitabilnijeg sporta na svetu koji je ovde od nje debelo dotiran, ili makar da smanji „disbalans“ u davanjima najbogatijima i svima ostalima. Bacanje para na stadione na kojima nema ko da igra, groteskno je kao gušter u kostimu krokodila.

U 19 mečeva čak 16 poraza

Učinak srpskih klubova ove sezone u Evropi:
Crvena zvezda (grupa LŠ): 0-1-2 (gol-razlika 4:8)
Partizan (kvalifikacije za LK): 1-0-3 (gol-razlika 2:8)
TSC (kvalifikacije za LŠ/grupa LE): 0-1-4 (gol-razlika 5:15)
Čukarički (kvalifikacije za LE/grupa LK): 0-0-5 (gol-razlika 2:17)
Vojvodina (kvalifikacije za LK): 0-0-2 (gol-razlika 2:4)
Ukupno: jedna pobeda, dvaput nerešeno i 16 poraza, uz gol razliku 15:52.