Marakani treba novi izgled, ali na staroj adresi: Kako je Terzić procenio vrednost građevinskog zemljišta

Zelena trava doma mog – nije generalni direktor FK Crvena zvezda pevao na poslednjoj skupštini kluba, ali, pošto se sednice održavaju iza zatvorenih vrata, javnost se zbunila: gde bi novi stadion trebalo da se nalazi – ovde ili u Surčinu.

Naknadno su se na sajtu kluba pojavile dve nove reči u prekucanom govoru Zvezdana Terzića. Reči koje prijaju ušima navijača.

„Dugoročno smatram da moramo rešiti strateško pitanje naše lokacije, odnosno modernog stadiona na sadašnjoj lokaciji i novog i većeg trening centra, koji bismo gradili blizu beogradskog aerodroma. Naš stadion se nalazi na zemljištu površine 16,5 hektara, čija tržišna vrednost iznosi više od 100 miliona evra, posle usvajanja urbanističkih uslova i rešenja imovinskih pitanja“, naveo je generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić, prenosi N1.

Više niko i ne pamti kada se prvi put zavrtela priča da Marakani treba nov izgled na staroj adresi. Čak su 2019. objavljena i pobednička rešenja sa konkursa. Ideja uprave jeste da se velika površina oko stadiona komercijalizuje i na mestu gde su sada pomoćni tereni ubace restorani, prodavnice, bioskop, možda i stambeni blok, mada niko o tome nije javno govorio.

„Mislim da će Zvezda, uprkos tim planovima da se napravi stadion na istom mestu, nastaviti da ulaže u aktuelni stadion i ne mislim da će u kratkom roku biti novog stadiona na tom mestu, pogotovo što se pravi i Nacionalni stadion koji traži ulaganje države i smatram da stadion Crvene zvezde neće biti pravljen bez pomoći države“, smatra novinar Sport Kluba Nikola Stamenić.

„Ne želim nikoga da vređam, ali ne pita se Zvezdan Terzić, pita se država koja daje novac. Ako se gradi Nacionalni stadion od milijardu evra u Surčinu, da li Srbiji treba još 200-250 miliona evra za Zvezdin stadion u Ljutice Bogdana, jer će onda i Partizan tražiti svoje uslove za isti novac i dobićemo tri stadiona za 1,5 milijardi evra. Koliko je to profitabilno i ko će to da plati, tu nema logike“, dodaje Igor Radošević sa univerziteta Singidunum.

A u Mreži za restituciju zaključuju da je Terzićeva procena vrednosti građevinskog zemljišta, kako kažu, samo manji deo stvarne vrednosti i javno postavljaju pitanja političarima i funkcionerima koji su direktno uticali na usvajanje propisa o građevinskom zemljištu.

„Kada i po kojim cenama je Republika Srbija prodala ili prenela pravnim licima povezanim sa „uspešnim privrednicima“ građevinsko zemljište koje se nalazi neposredno oko ili ispod stadiona Crvene zvezde? 2. Koliko je novca ušlo u budžete Republike Srbije i Grada Beograda po osnovu ovih prenosa državne svojine u privatnu svojinu?“, pitaju se iz Mreže za restituciju

Izgradnja Nacionalnog stadiona počinje, kako država najavljuje, 1. maja, pa neki otvraju pitanje: da li bi taj objekat crveno i crno beli mogli da dele, kao što San Siro dele Milan i Inter ili Alijanc arenu Bajern i Minhen 1860. Drugi za ovu priču kažu privatizacija klubova je kao gol za pobedu u 93. minutu.