Maraton koji će to biti dogodine

Iako se ovo najavljuje kao „trkački spektakl“, uz „muzički program, žurku za učesnike, spektakularni finiš u Beogradskoj areni i druženje i fotografisanje sa Ivanom Španović“, vešto se prikriva činjenica da se maratonom može nazivati samo trka na 42 kilometara, odnosno polumaratonom trka na 21 kilometar.

ASS je promociju svog takozvanog maratona započeo još pre godinu dana, koji je do sada promenio više imena, dok se sa konceptom takmičenja dosta lutalo. Novi maraton je tako zvanično najavljivan kao „Serbia Open marathon“, pa „Serbia City marathon“, zatim kao „Serbia marathon series“, a na kraju je tek nedavno dobio konačan naziv „Serbia marathon“.

– Ovo je finalni naziv, a za pravi smo se tek sad opredelili jer smo shvatili da najbolje zvuči i da se lako izgovara – objasnio je na jučerašnjoj konferenciji za medije ASS marketing menadžer Veroljub Zmijanac.

Kao i imena, menjali su se i koncepti takmičenja i obećanja organizatora. Prvi maraton je najavljen kao „jedini pravi“, na kome će učestvovati preko 10.000 trkača, a koji je navodno trebalo da postane konkurencija Beogradskom maratonu, iako je opšte poznato da ne postoji ni jedna svetska metropola koja ima više od jednog maratona i jednog polumaratona. Iz ASS su najavljivali da će dovesti najveća svetska trkačka imena, iako je čak i laiku jasno da je to praktično nemoguće. Najpoznatiji učesnici svetskih maratona poput Eliota Kipčogea, koji je ove godine u Berlinu postavio novi svetski rekord, već imaju isplaniran raspored za nekoliko narednih godina, a najmanje do narednih Olimpijskih igara. Da bi jedan Kipčoge došao u Beograd, kao što je to bio slučaj pre osam godina u Beogradskoj trci kroz istoriju, mora da se ispuni čitav niz uslova, a on bukira mnogo pre samog događaja. Beogradskom maratonu ni tada nije bilo ni malo lako da dovede Kipčogija koji je već bio svetski i olimpijski prvak na 5.000 metara, a nije tajna ni da najbolji maratonci, ako ne dolaze na svetski priznati maraton poput Londona ili NJujorka, traže honorar čiji iznos dostiže čak šest cifara.

Novi maraton je najavljivan i kao onaj sa „najbržom stazom“ na kojoj će „padati rekordi“. Međutim, ni rekordi čak ni po najravnijoj mogućoj stazi ne padaju s neba. Ako izuzmemo to da učesnici moraju biti najbolji svetski maratonci, za tako nešto mora da se pogodi niz predispozicija, uključujući i savršene atmosferske prilike. Nije jasno ni zašto su organizatori u jednom trenutku, dok je letos bio aktuelan naziv „Serbia City marathon“, uplate učesnika maratona primali na račun privatne firme, a ne na zvaničan račun ASS. Najavljivalo se i da će novi maraton imati preko 10.000 učesnika, a trenutno ih je prijavljeno tek oko 2.500, dok je prema nezvaničnim saznanjima oko 1.200 platilo kotizaciju. Primera radi, Beogradski maraton je ove godine na svom maratonu i polumaratonu imao oko 7.300 učesnika.

Iako je Ivana Španović kao jedna od najboljih svetskih i evropskih skakačica u dalj trenutno najpoznatije atletsko ime u Srbiji, takođe nije jasno zašto je ona glavni promoter ovog događaja. Ako izuzmemo veteranku Oliveru Jevtić, Srbija i danas ima olimpijskog maratonca Darka Živanovića, kao druge u zemlji poznate trkače poput Kristijana Stošića, Nevene Jovanović, Nataše Ćulafić, Biljane Cvijanović… Utisak je da se uspesi Ivane Španović isključivo koriste da bi se na takmičenje privukle što šire narodne mase zarad komercijalnog interesa. Nije jasno ni zašto je ASS ove godine potrošio toliko energije, a verovatno i novca, na promociju trke koja praktično ima samo revijalni značaj. Ironija je da ASS na svom sajtu nije objavio ni proširenu vest da je pre nekoliko nedelja na Novosadskom maratonu održano zvanično prvenstvo Srbije, o čemu javnost praktično ne zna ništa. Iako ASS ove godine ima gomilu problema, od skandala sa lažnim rekordom Vedrana Samca u bacanju koplja, do toga da je Srbija imala najmanji broj učesnika na Evropskom prvenstvu u Berlinu (12) u odnosu na broj stanovnika. Poređenja radi, Estonija koja ima 1,3 miliona stanovnika imala je 22 učesnika na EP, dok je Hrvatska imala 16, a Finska (pet miliona stanovnika) čak 36. Reprezentacija Srbije je u atletici u poslednjem trećem rangu takmičenja, a čak nemamo ni učesnike u svim disciplinama. Činjenica je i da osim Ivane Španović trenutno nemamo ni jednog atletičara koji bi mogao da konkuriše za medalju na narednim Olimpijskim igrama u Tokiju 2020.

Zanimljivo je i da je Svetska atletska federacija (IAAF) dala preporuku da se nacionalni savezi ne mešaju u organizaciju maratona, već da daju podršku postojećim trkačkim zajednicama koje imaju tradicionalne događaje, u koje na primer spada i Beogradski maraton koji se održava već tri decenije. U SAD je nezamislivo da njihov nacionalni atletski savez napravi još jedan NJujorški maraton, niti je u Velikoj Britaniji moguće da tamošnji savez priredi drugi Londonski maraton pored već postojećeg. Izgleda da je samo u Srbiji moguće da Beograd dobije više maratona i tako sam sebi napravi štetu. Podsetimo da je ASS ne tako davno sarađivao sa Beogradskim maratonom i na njemu, kao jednom od najprestižnijih događaja u Srbiji, organizovao državna prvenstva. Zašto je sada ASS odlučio da pravi neki svoj maraton, koji to još uvek nije, ostaje nam samo da nagađamo. Nije isključeno ni da je predsednik ASS Veselin Jevrosimović kao biznismen uvideo komercijalni potencijal jednog ovakvog događaja, o čemu će jedino vreme i rezultati moći da posvedoče. Do tada štetu neće trpeti samo Beogradski maraton koji ima ugled i tradiciju u svetskoj trkačkoj zajednici, već i Beograd kao grad na koji će se s podmehom gledati zbog toga što ima nepoznati broj nazovi maratona.

Zašto se plaća trka na pet kilometara?

Oni koji žele da učestvuju na „Serbia marathonu“, bilo na trci od pet ili deset kilometara moraju da plate kotizaciju koja iznosi oko 20 evra. Zanimljivo je da Beogradski maraton već tri decenije tradicionalno organizuje takozvanu Trku zadovoljstva na pet kilometara na kojoj je učešće potpuno besplatno, niti je potrebna bilo kakva prijava.

– Za ovo smo se odlučili jer će svako uz startni broj dobiti i čip koji će meriti njegov rezultat. Mislimo da besplatna trka nije pravi način i jednostavno nije prava trka. Svaki učesnik dobiće i medalju i osveženje, tako da se plaćanjem ustvari samo pokrivaju troškovi – objasnio je Veroljub Zmijanac.

Jevrosimović: Imamo podršku IAAF

Predsednik ASS Veselin Jevrosimović naglasio je da su ovogodišnje trke samo priprema za narednu godinu.

– Cilj ASS je popularizacija atletskog sporta. Iz tog razloga smo pokrenuli „Serbia marathon“, koji ima niz uličnih trka, a kojem je kruna maraton koji će se održati u novembru 2019. godine. Želim da napomenem da je „Serbia marathon“ 2019. godine u programu ASS i u kalendaru Svetske i Evropske atletske federacije, a dobili smo podršku i od predsednika IAAF-a Sebastijana Koua.