Marina Maljković: Ne tražim izgovore

Slično je razmišljala i pre utakmice za olimpijsku bronzu protiv Francuske, kada je rekla da po prvi put ne bi znala kako bi podnela poraz jer nikako nije želela da njen tim razočara zemlju i vrati se bez odličja. U obe situacije izgledalo je neobično da se selektorka koja je za tri godine ženski nacionalni tim dovela do trona Evrope i borbe za olimpijsku medalju za bilo šta izvinjava. Ili se bar tako činilo u vreme kada se češće traže izgovori a ređe preuzima odgovornost za sopstvene postupke.

– Publika je došla da nas vidi, da nas podrži i osećale smo veliku odgovornost da im uzvratimo na pravi način. Nikada nisam tražila alibi ili izgovor. Realno sagledavam stvari i uvek od sebe, ali i od saradnika i igračica tražim da daju sve od sebe. Samo tako možete da budete fer i iskreni i prema sebi i prema drugima.

*Reprezentacija na EP u Češku putuje kao aktuelni šampion, i osvajač olimpijske medalje. Da li je lakše doći na takmičenje kao favorit ili kao autsajder?

– Pa i ove kvalifikacije i Olimpijske igre u Riju su pokazale da više ne možemo da računamo na element iznenađenja. Mi smo sada te koje igraju sa metom. Svi pružaju više od maksimuma kada igraju protiv Evropskog šampiona. Ta titula nosi i određenu odgovornost. Postavile smo same sebi visoke standarde, koje moramo da ispunjavamo.

*Šta vi sami očekujete od sebe i ekipe na prvenstvu u Češkoj?

– Od svih svojih ekipa tražim maksimalnu predanost na svakom treningu i svakoj utakmici. Samo ako znam da je neko dao sve od sebe, a za dobro ekipe, mogu da budem zadovoljna bez obzira na konačan rezultat utakmice.

*Sa reprezentativnim uspesima porasla je popularnost ženske košarke u Srbiji. Da li mislite da je stvorena jaka baza poštovalaca ženske košarke, kao što je to recimo slučaj sa muškom, odnosno da li bi se ta podrška osula ako reprezentacija ne bi ispunila očekivanja?

– Podatak da je naše tri utakmice u Srbiji gledalo 14.000 navijača dovoljno govori o popularnosti i našim rezultatima. Baza se stvara, ali mora i dalje da se radi. Drago mi je da su većina od tih 14.000 bile devojčice, koje će se ugledati na naš tim i krenuti da treniraju košarku. Da onda ne zavisimo od jednog bljeska, već da uspemo da vrednim radom i sistemom dođemo do kontinuiteta rezultata.

*Da li vas ljuti razlika koja postoji između muškog i ženskog sporta u skoro svim disciplinama, u smislu zarade i gledanosti?

– To je tako i ne verujem da će se ikad promeniti. Ali ne treba dići ruke i predati se. Dokle god postoji entuzijazam, dokle god postoji interesovanje i forsiranje pravih sportskih vrednosti, ženski sport će se boriti za svoje mesto pod suncem. Pa najbolji pokazatelj takve borbe su tri utakmice koje smo igrale u Beogradu, Kraljevu i Nišu.

*Da li postoji opasnost za opstanak ženske klupske košarke u Srbiji?

– Da, finansijski, timovi iz prve lige preživljavaju. Žao mi je što je situacija takva. Volela bih da se ona promeni, da imamo nekoliko jakih sredina, da liga finansijski ojača i da iz takve jake konkurencije dobijamo dobre igračice.

*Kada bi vam neko tražio dugoročan plan razvoja ženske košarke u Srbiji, kako bi taj plan izgledao?

– Prvi zadatak je dođemo do većeg broja školovanih trenera koji će se baviti ženskom košarkom, pre svega u mlađim kategorijama. Drugi je promocija među devojčicama i treći je dostupnost svima bez obzira na finansijski element. To su neki osnovni principi kojih se držimo u Pokretu za žensku košarku, gde sprovodimo besplatne škole košarke za devojčice osnovnoškolskog uzrasta.

*Prema jednom istraživanju u Srbiji trenira šest puta više dečaka nego devojčica. Zašto je ta razlika toliko velika?

– Mislim da je osnovni problem taj što je malo klubova za žensku košarku i nisu lokacijski dostupni svim devojčicama. Mi se u Pokretu trudimo da radimo na tome. Dakle gledamo da otvaramo besplatne škole tamo gde nema klubova za žensku košarku, da bi košarka bila dostupna što većem broju devojčica.

*Da li se Pokret za žensku košarku širi tempom kojim biste želeli? Nailazite li na prepreke na nivou lokalnih samouprava u smislu obezbeđivanja prostora za treninge?

– Veoma sam zadovoljna kako raste ta priča. Ponosna sam na Pokret, na sve devojčice koje treniraju košarku i na ljude koji brinu o tome da sve protiče prema mom programu. Teško jeste, nisam ni očekivala da će nam svuda biti širom otvorena vrata, ali sam zadovoljna i pre svega moram da istaknem veliku zahvalnost ljudima iz gradova i opština koje nam pomažu u sprovođenju ovog programa, kao i našim prijateljima iz Telekoma Srbije, Rode i Sportvisiona. Bez njihove podrške ne bi postigli da trenutno imamo blizu 400 devojčica na treninzima i da držimo čak 26 treninga nedeljno.

*Šta naredna godina donosi za Pokret?

– Ne želimo da se zadržavamo na trenutnom broju devojčica koje treniraju. Program besplatnih škola košarke će se širiti i dalje i sprovoditi na mestima gde postoji interesovanje. Naš cilj je da do kraja 2017. godine imamo 1.000 devojčica koje će besplatno trenirati košarku.

„Rasla sam sa timom“

*Kako ste vi sazreli i šta ste naučili od kada ste preuzeli reprezentaciju?

– Trudim se da učim svakog dana, da napredujem, da dostižem neke nove ciljeve, visine. Kako je tim rastao, rasla sam i ja. Prenosila sam svoje znanje i iskustva, ali i učila nove situacije i načine kako da ih rešavam.