Marko Dmitrović: Čeka nas paklenih mesec dana

Dvadeset ekipa se po kratkom postupku pripremilo za preostalih 11 kola Primere, a sledećih mesec dana biće nam pune oči mečeva madridskog Reala, Barselone, Atletika, Hetafea, Valensije, Viljareala… i drugih članova lige s najviše osvajača Lige šampiona i Lige Evrope u 21. jeku, jer je duga takmičarska pauza zbog borbe sa kovidom 19 ubrzala završavanje nesvakidašnje sezone 2019/2020.

– Jedva čekam taj prvi meč, još više svoj izlazak na teren. Kao svaki drugi čovek srećan da radi ono što voli, puno sam se uželeo utakmica. Čujem, vidim i čitam da su se mnogi drugi uželeli Primere i svega što ide uz prvenstvo gde svako svakoga može da pobedi, a na terenima se svakog vikenda nadmudruju neki od najboljih fudbalera današnjice. Srećno nam svima „poletanje“ – prvi golman Eibara i najjače srpske reprezentacije Marko Dmitrović, na početku razgovora za Danas, ne krije ushićenje zbog ponovnog oživljavanja La lige.

# Kako ste živeli i preživeli 90 dana bez fudbala?

– Svačiji karakter je bio na testu, pa i moj. Trebalo je žonglirati između straha od neizvesnosti, brige za svoje i zdravlje bližnjih, opterećenosti lošim vestima, osećaja teskobe zbog silnih ograničenja… s jedne strane, i potrebe da se ostane razuman i pozitivan, odnosno zadrži kakva-takva kopča s normalnim životom, s druge strane. Konkretno… U početku mi je prijao odmor, valjda zato što sam želeo da verujem ili su nas uveravali da će opasnost brzo proći, da bih, kako je korona virus sve više udarao, morao da pronalazim načine da umirujem svoju psihu. Čudno je to kada treniraš u kući, radiš to jače nego u normalnim okolnostima, jer moraš na poseban način da nadoknadiš ono za šta si uskraćen, a nemaš pojma da li to sve ima smisla. Iz nedelje u nedelju su se menjali stavovi i procene u vezi s nastavkom šampionata. Čas kažu nema ništa od toga, čas kažu mora se dalje, pa razni izvori informacija puste različite datume u etar…. Bio sam zbunjen, ali nekako uveren da će se čekati do poslednjeg trenutka s odlukom i, ako bude makar promil šanse za to, izabrati da se prvenstvo završi regularnim putem. Spremno ga dočekujem! I fizički i mentalno.

# Čiji je interes presudno uticao na to – klubova, sponzora ili TV kuća?

– Ne znam kako bih izmerio i razdvojio njihov uticaj, pre bih rekao da je svim zainteresovanim stranama u skupom i isplativom biznisu zvanom fudbal bilo preko potrebno da se sezona ne završi za zalenim stolom. Isuviše je to moćna mašinerija, s mnogo uposlenih ili indirektno zavisnih ljudi od nje, da bi mogla biti dozvoljena veća finansijska šteta od već pretrpljene. Verujem da su se neki drugi Savezi i lige pokajali što su požurili sa administrativnim prekidima svojih prvenstava. Španija je čekala i dočekala preokret na bolje. Kako i ne bi kada kažu da je u opticaju više milijardi evra.  U Primeri se dobar deo klupskih budžeta pokriva prodajom prava televizijskih prenosa, a pošto bi neigranje značilo uskraćivanje dela tog novca to bi se onda odrazilo na kupoprodaju u letnjem prelaznom roku. Sve se vrti oko para, mada oživljavanje fudbala ima i sociološki efekat, jer vraća nadu ljudima u povratak životu pre ove nesrećne epidemije. Deluje kao svetlost na kraju tunela.

#  Hoće li biti moguće u praksi ispoštovati rigorozne protokole ponašanja pre, posle i naročito tokom mečeva?

– Nema dileme oko potrebe za pojačanim higijenskim merama, jer svi znamo koliko je kovid 19 zarazan i kako se lako prenosi, ali rekao bih da su ta pravila ponašanja smislili ljudi bez minuta provedenog na terenu. Previše je nelogičnosti. Na primer, kako je grljenje posle gola rizičnije od guranja u živom zidu, grozdova ljudi na malom prostora prilikom izvođenja kornera, hvatanja za ruke prilikom faulova, unošenja u lice u trenutku besa, zajedničkih vožnji autobusom, tuširanja u istim prostorijama…?! E da, ne razumem kako je nekome moglo da padne na pamet da zabrani pljuvanje na teren. Nije to samo ružna navika, prosto se nekada moraš osloboditi viška tečnosti u istima, pogotovo kada igraš na vrućini kao što ćemo mi u Španiji. Hoću da kažem, da nisam siguran koliko su ti protokoli primenjivi. Biće nam u malom mozgu, ali ne bi valjalo ni da nam budu glavna preokupacija.

# Da li je realan povratak publike na tribine do kraja sezone?

– Krećemo bez navijača, ali ne isključujem mogućnost njihovog povratka na tribine do završetka sezone. Pominjana je zabrana ulaska navijača na stadione sve do kraja godine, ali ako stvari počnu da se popravljaju sadašnjim tempom… Ko to zna. Eto, lepo zvuči najnovija dozvola za kretanje unutar pokrajina, jer do skora nismo smeli dalje od svojih mesta življenja, a pre toga dugo mogli samo do radnje ili apoteke, a policija pregledanjem računa svaki čas proveravala da li smo skrenuli s puta. Jedno je sigurno, sport bez navijača nije zanimljiv. I nema smisla.

# Utakmice će se najčešće igrati na tri dana. Plašite li se vi i vaše kolege od češćih i složenijih povreda, čemu svedočimo u već pokrenutim ligama?

– Veliki je rizik od povreda, statistika kaže da ih je više nego ikada tamo gde se već igraju utakmice. Ali, ne smemo 24 sata živeti sa tim strahom. Opet je psiha ta koja može i mora da nas gura dalje. I dobar plan struke. Odrađene pripreme nisu bile kakve su inače, a vreme između mečeva svodiće se na oporavak tela od velikih napora. I vrućina u ovo doba godine u Španiji. I to novo pravilo o pet izmena trebalo bi da olakša stvari. Kako god, čeka nas paklenih mesec dana.

# Barselona ili Real, koga vidite kao pobednika na raspletu šampionske trke?

– Iskreno, ne znam na čiju stranu će tas ovog puta prevagnuti. Oba tima su moćna, Barselona je od korona pauze „profitirala“ oporavkom Suareza a Real – Azara, jer su obojica bili izgubljeni do kraja sezone, razlika u bodovima je mala… Najvažnije je kako će odigrati „pripremne“ utakmice, pošto će prvih nekoliko mečeva biti baš to. Ko se tu bolje snađe taj će biti bliži tituli, mada očekujem mrtvu trku verovatno do poslednjeg kola.

# Vaš Eibar još nije obezbedio opstanak. Brinete li za primeraški status?

– Imali smo „meč loptu“ protiv Majorke, 7. marta, ali nismo došli do pobede i bega u sigurnu zonu. S dva boda više od nje, tj linije razdvanja između tri kandidata za ispadanje u Segundu i ostalih, daleko smo od spokoja u ovom trenutku. Ne ide nam na ruku ni težak raspored, ali očekujem da budemo pravi u mečevima sa direktnim rivalima u borbi za opstanak. Verujem da ćemo naći načina da ostanemo u eliti – optimista je 28-godišnji čuvar mreže iz Subotice.

Želim nove izazove

Bivši golman Crvene zvezde, Ujpešta, Čarltona i Alkorona ima još godinu dana ugovora sa Eibarom, pa logika kaže da će klub probati da ga proda ovog leta.

– Ovo im je idealan trenutak da zarade od mog transfera. Ima interesovanja, ima spekulacija, a nesporna je i moja želja da branim u sredini gde se igraju evropska takmičenja i možda se bori za titulu, ali sve je to sada u drugom planu. I upravi i meni je jedini cilj da se klub zadrži u Primeri. Ostalo će doći na red kada bude vreme za to – kaže nam Dmitrović uoči kraja treće sezone u sadašnjem timu.