Marko Gudurić: Skidam finte Hardena i Đinobilija

Marko Gudurić slovi za finog i lepo vaspitanog momka iz Priboja, koga su godine provedene u Beogradu dodatno oplemenile, a porodični odgoj značajno doprineo da se ne pokondiri u fazi prelaska iz pozicije anonimusa do jednog od omiljenih igrača Zvezde. Negde na trećini takmičarske godine popularni Gudura sabrao je zajedničke elemente u preseku prošle i ove sezone, ne ustručavajući se da čitaocima Danasa predoči i određene lične, ali i timske tajne.

– U ovoj sezoni smo nastavili tamo gde smo stali u prethodnoj, čiji je početak bio dosta turbulentan zbog povrede igrača, promene stranaca… Moramo da budemo skromni tokom sezone, svesni da je tek trećina takmičarske godine i da trenutno dobri rezultati nisu garancija bilo kakvih uspeha na kraju sezone – svestan je Gudurić da se rezultati zbrajaju negde u maju-junu.

* Da li možete da napravite izvesnu paralelu između prošlogodišnjeg i ovosezonskog sastava?

– Svaki je priča za sebe, teško je izdvojiti. Jednostavno, svaka ekipa je imala neku svoju priču u svlačionici, na terenu. Prošle godine je zaista bila sjajna atmosfera. Štimac, Kvinsi, Rebić, Mitrović i Dangubić su bili zaduženi za pravljenje dobre atmosfere u timu. U svlačionici su se najviše čuli Štimac, Kvinsi Miler i Terens Kinsi. Oni su se stalno šalili na tuđi račun, ali su bili spremni da prihvate „prozivke“ na sopstveni… Simonović je recimo prošle sezone nagovestio takav „potencijal“ koji polako potvrđuje tokom ove.

* Postoji li određena razlika u mentalitetu među Amerikancima u Zvezdi i da li ih je uvek lako razumeti, s obzirom na brojne slengove, skraćenice i brzinu govora?

– Meni je najteže bilo da razumem Kvinsija Milera, na samom početku. NJemu je Zvezda bila prvi evropski klub tako da nije obraćao pažnju na izgovor reči, koristio je dosta njihov sleng, za razliku od recimo Čarlsa DŽenkinsa kome je ovo treća sezona kod nas i koji je svestan da treba sporije da priča. Rajan Tompson je bio sličan DŽenkinsu; savršeno sam ga razumeo pošto je i on dugo u Evropi. Sa Kvinsijem je kasnije uspostavljen odličan odnos; mi smo sa svima njima koji su nas napustili, poput Maika Cirbesa, Tarensa Kinsija, pomenutog Milera, ostali u kontaktu.

* Pojedinci su, poput Cirbesa i DŽenkinsa, igrali u Zvezdi dve ili tri sezone. Da li je neko od njih uspeo da savlada srpski jezik ili barem da ga razume?

– Cirbes je toliko savladao srpski da je došao do nivoa da gotovo sve razume. Bilo je situacija kada smo se u svlačionici mi domaći igrači nešto zaneli u priči, ubeđeni da nas Cirbes ne razume, a on bi osmehom pokazao da je shvatio o čemu smo pričali, pa bismo se malo zacrveneli zbog toga. Kvinsi je pokazivao zainteresovanost da nauči pojedine reči, neke naše fraze, uglavnom one koje koristimo na terenu, Terens i ne toliko.

* Od novajlija iz aktuelnog sastava utisak je da je Ognjen Kuzmić deo „američke ekipe“ i da je daleko komforniji u svlačionici i na terenu, nego pred novinarima?

– Kuzmić je zaista odličan momak, sprijateljili smo se za veoma kratko vreme. On i ja imamo izvesne povezanosti i van terena. Oslovljavamo jedan drugog „zemo“ pošto je meni majka iz Bosne, a on je iz Doboja. Dugo je igrao u Americi, zna kako da se ophodi prema Amerikancima, ali nema nekog izdvajanja.

* Da li ste mogli da pretpostavite da ćete već na polovini regularnog dela ABA lige imati čist put ka prvom mestu pred plej-of? Perfektnih 16-0, prosek od dvadesetak poena razlike…

– Bilo je puno nepoznanica na početku sezone; da li će neki igrači doći, kako ćemo igrati… Kako ćemo se uklopiti u novi sistem Evrolige, kako će sve to funkcionisati? Najvažnije od svega jeste to da smo pokazali da se sa svima možemo nadmetati. Trenutni rezultat u ABA ligi je manje bitan, ima još dosta da se igra, pritom je plej-of neka druga priča sa svojim dražima i neizvesnošću.

* Koja vam je najdraža pobeda u seniorskom stažu u Zvezdi?

– Ubedljivo najdraža mi je ona iz prošle sezone u četvrtom meču protiv Partizana u finalu plej-ofa domaćeg prvenstva. Osvojili smo titulu pred njihovim navijačima, ona trojka o tablu. Trenutak kad smo osvojili titulu pobedom nad Partizanom…. O tome sam sanjao kao mali… To mi je utisak u 2016.

* Kako je u vašem rodnom Priboju prihvaćen meteorski uspon u roku od samo osam meseci. Od mesta na tribinama protiv Mege na startu prošle sezone do statusa potencijalnog seniorskog reprezentativca?

– Veliki je to uspeh… Kad sam letos došao u Priboj svi su bili puni utisaka, sjajno su prihvatili moj uspeh. Iz tako male sredine nema puno ljudi koji su uspešni u nečemu. Presrećan sam što svoj grad predstavljam na pravi način. Roditelji su mi najveća podrška i uz devojku su najzaslužniji za ovo što sam postigao.

* Da li ste sportski pelcer pokupili od roditelja?

– Tata je u mlađim danima igrao fudbal, kasnije mali fudbal na mnogo višem nivou, dogurao je do prve lige Srbije. Porodica mi je u Beogradu, živimo svi zajedno; mlađi brat takođe trenira košarku u Crvenoj zvezdi, vozim ga i dalje na treninge, mada u Železniku ima sve što treba od škole do ishrane. On je 2001. godište, zadovoljan sam kako napreduje, samo treba da bude uporan i da me sluša.

* Igrač ste koji teži ka tome da unapredi igru jedan na jedan. Postoje li igrači od kojih „skidate finte“?

– I ranije sam govorio da mi je Dejan Bodiroga bio idol i da sam zbog njega kao klinac zavoleo košarku. Kasnije, kada sam ozbiljnije počeo da treniram obožavao sam Dimitrisa Dijamantidisa. Fotografiju sa njim sam i držao kao profilnu na društvenim mrežama. Od NBA igrača najviše pratim levoruke: DŽejmsa Hardena iz Hjustona i Manua Đinobilija iz San Antonija. Skidam njihove poteze, finte… Pratio sam ranije i Kobija Brajanta, tu je i Karmelo Entoni. Lep je osećaj kada ti prođe neka finta kao recimo protiv Reala ona trojka iz step-beka (korak unazad). Ja zaista uživam u tome da pratim vrhunske igrače i skidam njihove finte.

* Imate specifičnu mehaniku šuta, malo atipičnu, u kojoj dominira istančan osećaj prilikom izbačaja lopte. Tokom zagrevanja pred utakmicu pogađate šuteve često toliko precizno da lopta uopšte ne dodiruje obruč.

– To je sve rad, puno treninga… Naravno, talenat je neophodan, ali kada se setim nekih ranijih leta, koliko sam trenirao… Neverovatno puno ponavljanja, šuteva iz raznih pozicija, preko ruke, iz driblinga…

Da se sve ne sruši u dva-tri meča

– Apsolutno smo svesni toga da sada rivali u ABA ligi imaju još veću želju da nas savladaju. Postoji predstava kod svih nas da se sve što gradimo može srušiti u samo dve-tri utakmice i zato smo konstantno usredsređeni na nove izazove, sa željom da svakog narednog rivala dobijemo. Ukoliko ostanemo zdravi verujem da ćemo ponoviti rezultate iz prethodne godine i da ćemo sa podjednakom željom krenuti na finalni turnir Kupa Radivoja Koraća. Cilj nam je da i naredne sezone igramo u Evroligi, ali tako nešto iz trenutno perspektive ne mogu da obećam – najavio je Gudurić pohod na triplu krunu.

Da nam nije pao CSKA…

– Veoma mi je žao što prošle sezone u četvrtfinalu nisam mogao da pomognem saigračima zbog virusa koji me je zahvatio. To je bio fenomenalan rezultat; u sezoni u kojoj smo promenili desetak igrača, sa puno uspona i padova, to je bilo fantastično dostignuće. Da nam nije naleteo CSKA možda bismo četvrtfinale učinili još zanimljivijim, uz koju pobedu. Dostigli smo nivo ka kome ćemo težiti ne samo u ovoj nego i u svakoj narednoj sezoni – i danas Gudura ne može da preboli odsustvo sa mečeva četvrtfinalne serije Evrolige.