Maroko prva afrička reprezentacija koja je prošla u polufinale Svetskog prvenstva u fudbalu

Kao protiv Španije, tek četvrta reprezentacija sa Crnog kontinenta dospela u mundijalskih Top osam navukla je kožu autsajdera. Ali, samo i jedino zbog značajno manjeg procenta papirnatih šansi za pobedu.

Na terenu se niko od njegovih fudbalera nije tako ponašao. Čak ni u trenutku jednog od statističkih preseka, kada je bivši evropski prvak imao 84 odsto vremena loptu u svom posedu i kružio oko mreže Bonoa.

Pošto su njima svojstvenom čvrstom, organizovanom i fanatično borbenom defanzivom izdržali početnih 20-ak minuta pritiska, u kom je golman već u 4. minutu spasavao živu glavu, rastrčali su se ka napred.

Dugo im to nije donosilo prave šanse ni ozbiljno upošljavalo Dioga Kostu, ali su sačekali trenutak za ofanzivni bljesak. Atia Alah fantastično je centrirao, a Jusef en Nesiri nebeskim skok šutem zakucao vođstvo.

Malo je nedostajalo da se favorit digne odmah nakon šoka iz 42. minuta, ali je Bruno Fernandes iz teške situacije, 180 sekundi kasnije, pogodio samo prečku ekstremno motivisanih i koncentrisanih Lavova.

Za na prst na čelo selektora i igrača Portugala, jer je trebalo naći način da se probije bedem i savlada „storuki“ Bono, što u Kataru nije uspelo Hrvatskoj (0:0), Belgiji (2:0), Kanadi (2:1) i Španiji (3:0, penalima).

Nije da nisu stvorili dovoljno prilika za to, međutim kada bi malo popustilia fantastično srčana, pametna i disciplinovana defanziva tu je bio Bono da, maestralno, vadi kestenje u sudaru sa rivalskim ofanzivcima.

Nije Portugalcima vredelo ni to što je Fernando Santoš u ranoj fazi drugog dela meča sa klupe povukao legendarnog kapitena Kristijana Ronalda. Prolaska, jednostavno nije bilo. Mreža je ostala „začarana“.

Čak ni kada su Marokanci, zbog crvenog kartona Šedire u nadoknadi vremena, ostali s čovekom manje na travi. Slavili su um, znanje i želja momaka od kojih mnogi karijere grade u najjačim ligama Evrope.

Šta više, mogli su i ubedljivije da završe u analima svetskog fudbala, da pojedinci nisu brzali sa odlukama ili se spetljavali u trenucima kada je trebalo zadati još jedan udarac grogiranim Portugalcima. Nebitno…

Reprezentacije Kameruna 1990, Senegala 2002. i Gane 2010. godine stizale su „samo“ do četvrtfinala Svetskog prvenstva, a sada je Maroko osvetio sve njihove eliminacije i učinio ponosnim celu Afriku.

Šta god da Valid Regragi i njegovi izabranici, za Mundijal kvalifikovanih pod vođstvom bosansko-hercegovačkog stručnjaka Vahida Halilhodžića, urade u borbi za grandiozno finale zakazano za 18. decembar.

Mada, posle ovako bajkovitog proboja u završnicu, branilac titule Francuska ili jaka Engleska imaju i te kako razloga za preozbiljan pristup, pa i za brigu. Još da svojim derbijem odluče ko će Maroku na crtu.