Mašina radi kako čovek kaže

Ko je pratio nedeljni superligaški meč Spartaka i Napretka tom su sigurno preseli i lopta i fudbal i domaće prvenstvo i… Ne zbog toga što nije imalo šta da se vidi, jer je u pobedi Subotičana palo čak pet golova, što znatno nadmašuje „poenterski“ prosek na mečevima elitnog takmičenja na ovdašnjim terenima, već zato što od 68. do 76. minuta nije imao šta da gleda. Toliko je trebalo sudijama iz VAR sobe da pomognu kolegama sa terena i utvrde da li je pogodak ekipe iz Kruševca, za 2:2, postignut iz ofsajda ili je ipak regularan.

– To je poslednji u nizu flagrantnih dokaza da se požurilo sa uvođenjem video tehnologije na fudbalske stadione u Srbiji. Da bi se nekako i što pre udovoljilo javnosti i medijima, ljutih zbog opšte neregularnosti u sezoni za nama, instaliran je i pušten VAR sistem a da njegovi glavni akteri nisu bili nimalo ili dovoljno spremni za to.

Da je drugačije, ne bi taj prekid u Subotici trajao neverovatnih i nedopustivih sedam minuta. Takve se situacije rešavaju za sedam sekundi, a ne… Ovako smo dobili opšti haos, nervozu i sumnju – komentariše za Danas nekadašnji arbitar Miroslav Radoman.

Za njegov pojam, svrha VAR-a nije utvrđivanje ili merenje nečijeg (ne)poštenja već detektovanje istine.

– I, jednako važno, da li konkretan čovek zna svoj posao ili mu nije dorastao. Da znam imena ljudi iz VAR sobe tačno bih vam rekao zašto se pauza toliko otegla, no to je manje važno u odnosu da činjenicu neznalice bez integriteta ne mogu biti dobre sudije. Ni u kopačkama ni za ekranom. Sve ostalo vuče na kompromise raznih vrsta. Bojim se da ćemo se nagledati još kojekakvih čudesa. Možda patentiramo i donošenje odluka dan posle – podvlači naš sagovornik.

Rade Đurović je takođe „duvao u pištaljku“ na superligaškim terenima i, poput kolege, nema razumevanje za ono što se dogodilo na severu zemlje.

– Svakako da VAR nudi dobre situacije, kao što su naknadno proverevanje procene sudije u realnom vremenu i prilika za preinačavanje odluke, ali to da li će se njegovom primenom pomoći fudbalu ili mu se ubiti duša zavisi od svake sudijske organizacije pojedinačno. Normalno je da u početku bude grešaka, sve je to jedan proces, ali ovo što se desilo kod nas pre neki dan nema stručno utemeljenje.

Situacija je toliko bila jednostavna da ljudi iz sobe ni slučajno nisu smeli da potroše više od 15 sekundi za njeno rešavanje. Ma, ni toliko. Ovako se ostavlja prostor izmaštavanju pozadinskih razloga odugovlačenja. Čovek se pita da li je neko zvao nekoga, pa uticao, pritiskao… Finiš je meča, gol donosi izjednačenje… Hajde da im ne uzmemo za zlo, možda nisu imali dovoljno mogućnosti da se prirpeme za nov posao, ali var i anvar sudije moraju neuporedivo brže da reaguju.

Sagovornik našeg lista bi voleo da vidi još jednu stvar ovde.

– Ako već imamo VAR prekide dajte onda uključite publiku na tribinama i TV gledaoce u priču. Nema razloga za skrivanje, naprotiv, svi treba da se uvere kako se nešto desilo. Kao što se radi u drugim zemljama – priželjkuje Đurović.

Iskusni trener Milorad Kosanović priznaje za Danas da ne bi voleo da je bio u koži šefova stručnih štabova Spartaka i Napretka dok se većalo u VAR sobi u Staroj Pazovi.

– VAR je spas za fudbal, uopšte nemam dilemu oko toga, jer nema više plakanja „oštetili su nas, jadni mi“ ni zataškavanja krađa, ali toliki prekidi ubijaju ritam utakmice, igrače i publiku. Mogu misliti kako su se svi unervozili za tih sedam minuta. Ne mogu razumeti i opravdati slučaj iz Subotice. Baš loš presedan, mada nije prvi put da imamo problem sa primenom VAR-a u Srbiji.

Prema njegovom tumačenju, moguća su samo dva scenarija događaja sa Gradskog stadiona.

– Momci iz VAR soba su manje, više OK… Onda, zašto se čak sedam minuta čekalo na odluku?! Ili naše VAR sudije nemaju svu potrebnu, tj. dovoljno dobru video tehnologiju na raspolaganju ili rade pod nečijim pritiskom i pretnjama. Pošto živimo u zemlji raznih likova i tipova, ja ne vidim treći razlog – tvrdi Kosanović.