Matić je najjači srpski „štih“

Dok na “Santijago Bernabeu” ima status božanstva, zbog gola za prekid višedecenijskog posta velikog Reala u osvajanju evropskih titula, u Srbiji ga mnogi i dalje proklinju ili vicevima peckaju za neiskorišćen penal u osmini finala Svetskog prenstva 1998. godine. Da je njegov snažan udarac po sredini gola Van der Sara završio samo neki centimetar niže ovdašnji mediji bi još epski veličali cepanje mreže tog 29. juna u Tuluzu, ovako nekada trofejnog sportskog direktora “kraljevića”, kao pokvarenu ploču, stalno teraju da iznova i iznova priča o možda ključnom momentu utakmice sa Holandijom.

– Kao što mi nisu dojadila pitanja o pobedonosnom golu u finalu Lige šampiona iste godine, za tri decenije čekanu titulu Reala, tako me ne mogu umoriti priče o promašenom penalu za Jugoslaviju. Sve je to život, a moj je izrežirao da te 1998. prvo, u Amsterdamu, doživim najveću radost i sreću u karijeri, a onda, posle par meseci u Tuluzu, osetim nikada goru odvratnost na terenu. Ne zaboravljam ni jedno ni drugo. I nemam problem s tim što me znani i neznani podsećaju na to – kaže Mijatović na početku razgovora za Danas.

* Mimo čuvene prečke, po čemu ili kome se sećate tog Mundijala?

– Rado vrtim ceo taj naš fudbalski film. Od prvog do zadnjeg kadra, od startnog meča kvalifikacija za Mundijal do utakmice sa Holandijom, iako nismo iskoristili priliku da prođemo u četvrtfinale. Prvo zbog činjenice da je jednoj stvarno sjajnoj generaciji, za puno toga zakinutoj zbog političkih sankcija prema našoj zemlji, to prvenstvo bilo prvo veliko takmičenje. Zatim zbog lepog drugarstva. Baš smo bili dobra grupa, a energija u svlačionici veoma pozitivna. I igra nam je bila takva. Otuda, valjda, toliki žal zbog moje prečke.

* Pamtite li svoje prvo odgledano prvenstvo sveta? Da li vas je tada neko posebno oduševio ili razočarao?

– Moje prvo svesno odgledano prvenstvo bilo je 1978. godine. Otac je tada radio u Libiji, pa smo mu bili u porodičnoj poseti u Tripoliju i svi zajedno uživali u prenosima mečeva iz Argentine. Sećam se golova mog idola Argentinca Maria Kempesa kao da ih je juče dao. Koliko sam se samo oduševljavao i radovao potezima najboljeg strelca tog SP i jednog od najkvalitetnijih napadača njegovog vremena. Imam pred očima i dresove nekih timova, album sa sličicama…

* Da li oduvek navijate za određenu reprezentaciju i zemlju ili vaše simpatije idu od jednog do drugog tima?

– Uvek sam nekako preferirao argentinsku reprezentaciju. Ne samo zbog Kempesa. Rano sam zavoleo njihov fudbalski stil, mentalitet sličan našem, to što su znali da se takmiče i uvek bili među favoritima. Da ne pominjem potonjeg Dijaga Maradonu, za moj pojam najboljeg sveta svih vremena. Vremenom mi je simpatije pobrao i Brazil. Zbog svoje čuvene fudbalske lepršavosti, naravno.

* Fudbal nekada i sada… koji je više po vašem ukusu? Gubi li estetika trku sa snagom? Mora li baš sve biti podređeno njegovom veličanstvu rezultatu?

– Evolucija je neizbežna i prirodna. Sve se menja, pa i fudbal. Možda gubi na lepoti, možda ne bi više toliko uživanje gledati ga da nema Kristijana Ronalda, Lionela Mesija, Nejmara, Luke Modrića… Kao što se danas, možda, ne bi snašli asovi iz starih vremena, kada je igra bila sporija. S druge strane, neverovatno je šta se dešava s popularnošću i komercijalizacijom ovog sporta. Toliko je atraktivan da kao magnet privlači publiku i sponzore. Videćemo u kom će se pravcu dalje kretati stvari i dokle će nas odvesti industrijalizacija fudbala.

* Da li bi i u Rusiji trebalo tražiti šampiona u krugu večitih favorita za titulu?

– Najuži krug favorita za titulu je uvek isti. Brazil, Argentina, Nemačka i Španija na svakom šampionatu prvi stoje u redu za pehar. S tim, što im ja redovno dopišem finaliste poslednjeg prvenstva Evrope. U ovom slučaju, Portugal i Francusku.

* Mislite li da je moguće da neki autsajder nekada napravi senzaciju i ode do kraja, kao svojevremeno Grčka na Evropskom prvenstvu?

– U fudbalu je sve moguće. Pogledajte samo šta se dešava u nacionalnim ligama… Međutim, težak je to proces. Nisu dovoljni samo kvalitet, trenutna forma, pametna taktika… I drugi čisto sportski faktori uspeha. Iznenađenja kao pomenuto ne bi bila izvodljiva bez dosta sreće i dobre energije.

* Možete li, recimo, zamisliti svetskog prvaka iz Afrike jednog dana? Odatle stalno dolaze vrhunski igrači, pojedine ekipe idu u nokaut fazu SP, ali…

– Afrički fudbal je u konstantnoj ekspanziji, s reprezentacijama koje sve češće prolaze prvi krug i napreduju u eliminacijama. NJihovi igrači igraju važne uloge u velikim evropskim klubovima… Ipak, sve to još nije dovoljno za prvu svetsku titulu za taj kontinent. Na sve pobrojano iz prethodnog odgovora treba dodati tradiciju, rejting, iskustvo pravljenja vrhunskih rezultata…

* Nedavno ste izjavili da svojoj novoj domovini Španiji želite Francusku za rivala u meču za trofej. Zbog čega baš nju?

– Francuska ima sjajnu ekipu, sa mnogo odličnih individualaca, sposobnih da u svakom trenutku donesu prevagu. I odvedu “trikolore” sve do finala. Na njih se mora ozbiljno računati. Moju Španiju, takođe. Priznajem da sam pristrasan, ali teško da ćete naći nekoga ko neće pohvaliti ogroman kvalitet “crvene furije”. I u nabrajanju favorita smesti s uma da je dugo u svetskom vrhu. Bilo bi to stvarno interesantno finale.

* Kako izgleda vaša lista potencijalnih MVP-a turnira?

– To je najteže moguće pitanje. U Rusiju stiže toliko fudbalera top klase da nije mogući izvagati njihove šanse da osvoje titulu najboljeg pojedinca šampionata. U teoriji su joj najbliži Mesi, Ronaldo i Nejmar. To, opet, ne isključuje mogućnost da MVP bude neko četvrti, peti, šesti… Ili čak neko deseti iz redova finalista, ako selekcije udarne trojke ne završe u finalu. I oni su svesni da će možda odlučivati jedna lopta, neki detalj.. Kako god, verujem da ćemo mi gledaoci sledećih mesec dana uživati u njihovim majstorijama.

* Kog igrača ili igrače smatrate najjačim štihom u srpskom fudbalskom špilu?

– Neka bude jedan igrač i to Nemanja Matić. Zato što je u najboljoj formi, ima važnu ulogu u velikom Mančester junajtedu, spada u najkonstantnije na svojoj poziciji u celoj Premijer ligi, poseduje čvrst karakter, pobednički mentalitet… Velika je stvar za Srbiju što ima jednog takvog fudbalera. Nije mu posao da daje golove i ne radi to često, ali vidim ga kao produženu ruku trenera i selektora. Pravi je lider.

* Šta mislite o fami oko Sergeja Milinkovića-Savića? Je li vam poznato da ovde mnogi idu toliko daleko u hvalisanju asa Lacija da maltene očekuju da će nas odvesti u finale Mundijala?

– Ne znam ko je stvorio takvu famu, ali ako je istina da ima onih što misle da će Milinković-Savić odvesti Srbiju u finale onda se oni ništa ne razumeju u fudbal i trebalo bi im zabraniti da gledaju utakmice. Sergej je zaista talentovan momak, ima iza sebe dobru sezonu u dobrom klubu i prvenstvu i na putu je ka fudblaskoj orbiti, ali…. Ne treba žuriti i preterivati u očekivanjima. Tako se nepotrebno pravi medveđa usluga i njemu i ostatku reprezentacije.

* Da li bi prolaz “orlova” u drugi krug bio veliki uspeh ili prvoklasna senzacija?

– Ne baš prvoklasna senzacija, jer nisu slučajno prebrodili kvalifikacije i imaju adute o kojima sam pričao, ali bi prvo od dva mesta u grupi predstavljalo veliki uspeh, imajući u vidu jaku konkurenciju Brazila, Švajcarske i Kostarike. Mada, ogromna je stvar i otići na SP za nekoga koga tako dugo nije bilo na prvenstvima Evrope i sveta, a i kada se probije do njih retko prolazi grupu. Naravno, želim im što duži boravak u Rusiji.

* Ako bi vas selektor Mladen Krstajić pozvao za savet šta biste mu rekli? Šta je najvažnije u pripremi za takmičenje turnirskog tipa, odnosno tokom istog?

– Verujem da i on sam, iz ličnog igračkog iskustva, zna da se na takmičenjima tog tipa nema vremena za neke specijalne taktike i režime rada. Bitno je da su mu svi zdravi i da nađe načina da oporavi ekipu, prvo od napora tokom klupskih sezona, a posle između utakmica na Mundijalu. Da ima takta u tom procesu i ume da oseti svoje igrače, odnosno nađe pravu meru između slobodnog vremena i treniranja. Prošlo je vreme spartanske discipline i surovih zabrana, danas su delotvornije neke druge, mekše metode u pravljenu balansa između obaveznog i neobaveznog, s tim što je selektorov posao uvek bio i biće da “natera” momke da izvršavaju zadatke. Važno je i da ambijent u svlačionici bude pravi, a vidim da Krstajić ima lepe relacije sa fudbalerima. Neka im je svima sa srećom!

* Čime ste više bili iznenađeni – odlaskom Slavoljuba Muslina, nedugo posle toliko čekanog povratka Srbije na veliku scenu, ili biranjem čoveka bez prethodne karijere samostalnog trenera za njegovog naslednika?

– Dok sam bio sportski direktor Reala nisam voleo komentare ljudi sa strane. Ne zato što nisam otvoren za tuđa mišljenja, već zbog toga što ne raspolažu svim informacijama i kao takvi ne mogu da sude da li je nešto dobro ili nije. Tako i u ovom slučaju, ne mogu da se odredim prema situaciji, pošto jedino Muslin i predsednik srpskog fudbalskog saveza Slaviša Kokeza znaju zašto su im se razišli putevi posle uspešno odrađenih kvalifikacija. Mogu samo reći tri stvari: došla su vremena kada se treneri i selektori maltene godišnje menjaju; Muslinov učinak zaslužuje da bude valorizovan, jer je neko ko je konačno Srbiju vratio na veliku scenu; Krstajiću treba dati maksimalnu podršku.

* Jasno je da šef stručnog štaba srpskog tima može biti samo pukovnik ili pokojnik posle Rusije. Šta bi trebalo da uradi da bi postao prvo, odnosno po svaku cenu ne učini da bi izbegao drugo?

– Krstajić je bio neustrašiv tokom svoje sjajne karijere štopera u Jugoslaviji, Srbiji i Nemačkoj. Nadam se da ćemo o njemu tako pričati i kao selektoru. Očekujem da bez straha od neuspeha pokuša izvući maksimum iz velike šanse koja mu je data. Sa svešću da će mu kao nekome ko je tek na početku trenerskog puta svako iskustvo sa reprezentacijom biti od ogromnog značaja u novom poslu. Samo hrabro i napred.

Mažić je zreo za finale

* Vidite li Milorada Mažića u finalnom meču?

– Srbija treba da se ponosi gospodinom Miloradom Mažićem. Maestralnim suđenjem u meču Reala i Liverpula samo me je uverio da s pravom imam visoko mišljenje o njemu. Odavno. Nema veće pohvale za jednog sudiju kada kažu da se nije video 90 minuta, kao on u Kijevu. Ovo je njegova godina, pa mislim da uopšte nije nerealno da posle finala evropskog klupskog fudbala dobije finale Mundijala. Zreo je za nešto tako veliko. Opet, s druge strane, ako bi mi neko ponudio da biram koga bih radije video u meču za titulu u Rusiji – njega ili srpsku reprezentaciju, pre bih tamo poslao Krstajića i ekipu.

Trenerski poziv nije opcija

* Posle vrhunske igračke karijere bili ste sportski direktor i menadžer, a sada se bavite sportskim konsaltingom. Zbog čega uporno zaobilazite trenersku klupu?

– Davno sam razgraničio te stvari. Možda ne bih bio loš trener da sam izabrao taj poziv, ali krenuo sam drugim putem. Zaintrigian onim što se dešava iza kulisa, u pozadini stvari vidljivih krajnjim konzumentima fudbala, tamo gde mnogi nemaju pristup. Još tokom igračke karijere me je privlačio organizacioni segment sporta. Takođe, ne volim da budem svaštar, pa jedno radim danas, a sutra već nešto sasvim drugo.