Poslednjeg dana avgusta, Saša Štrbac, trener Budućnosti iz Dobanovaca, pre deset godina i Novog Pazara, samo nekoliko minuta po završetku utakmice 6. kola u kojoj je njegov tim poražen na Gradskom stadionu (2:0), čestitajući kolegi i kako je rekao prijatelju Slavku Matiću na pobedi, imao je dodatak nevezan za samu utakmicu:
,,Znam koliko je lepo i istovremeno teško raditi u Novom Pazaru. Tebi i klubu želim mnogo sreće“ – kazao je Štrbac. Slavko Matić oduševljen onim što su prikazali njegovi igrači biće da nije ni čuo završne Štrpčeve reči. Finiširao je kratki monolog ne tako čestom odom zahvalnosti timu koji mu je priredio 90 nezaboravnih minuta: „Uživao sam u igri ekipe koju vodim, možda i prvi put u karijeri“, rekao je Matić. Posle lave emocija koje su izbile iz njega niko nije mogao ni da nasluti, on najmanje, da je kraj tako blizu i da će to biti njegovo završno uživanje i obraćanje medijima iz prostorija u okviru Gradskog stadiona.
Deset dana po ovom događaju Slavko Matić je već bio bivši trener Novog Pazara. Dva vezana poraza na gostovanjima pobedila su osmo mesto na tabeli i neveliki zaostatak za liderom Metalcem od svega četiri boda. Glavni razlog za rastanak moglo bi da bude razmimoilaženje u stavovima, što je naveo i generalni sekretar kluba Fikret Međedović.
Petnaest dana nakon utakmice protiv Budućnosti život je na relaciji, Matić – Štrbac – Budućnost – Novi Pazar režirao priču kakva ne nastaje ni po idejama najboljih scenarista. U subotu je Kabel u Dobanovcima pobedio Budućnost golom Novopazarca Faruka Bihorca čime je završena Štrpčeva kratka epizoda u klubu iz beogradskog prigradskog naselja. Dva dana kasnije na klupu Budućnosti zaseo je Slavko Matić. Verovali ili ne, sve se tako odigralo.
Smenjeni trener, što je tačna formulacija Matićevog odlaska, zvanično je sporazumno raskinuo ugovor sa Novim Pazarom. Insistiranje na ovom terminu gotovo svih klubova koji dođu u ovakve i slične situacije valjda dolazi otuda što na taj način na površinu izbija obostrana korektnost. U poplavi jezičkih noviteta ne bilo iznenađenje da nekom padne na pamet da smenu i sporazumni raskid podvede pod sinonime.
Red nalaže da se na korektan način kaže da je 43 – godišnji Obrenovčanin posle Milorada Kosanovića verovatno prvi trener Novog Pazara čiji je sastav prezentirao dopadljivu igru i do pomenutih poraza takvu koja je donosila rezultat. Dakako, nije baš za bukvalno poređenje s tom fudbalskom erom, ali da je napravljen pomak u odnosu na sve ono što je u intervalu od četiri godine viđeno, jeste. Niko od klupskih čelnika i igrača u zvaničnim izjavama, pa ni u trivijalnim razgovorima koji procure i kad njihovi autori to ne žele, nije izustio reč koja bi imala negativnu konotaciju vezanu za njegov angažman na terenu. Za marljivost u radu svi su mu skidali kapu. Mirne duše, na temelju informacija koje su stizale od direktnih aktera, mogao bi se staviti znak jednakosti između Alije Sirotanovića i Slavka Matića. Ono što je udarnik iz Breze predstavljao u svom poslu, to je bio Slavko Matić na fudbalskom terenu.
Ostaće tajna da li je Matić bio principijelan ili tvrdoglav, možda i principijelno tvrdoglav. Kao da mu vreme u Novom Pazaru nikada neće isteći izgradio je moto – Menjaj, dok još ima vremena. Učestale promene najboljeg sastava, čak i onda kada nije bilo rezultatskih zemljotresa, bile su ili plod želje da se svaki igrač oseti bitnim ili su izvor imale u nesigurnosti po pitanju vrednosti pojedinih igrača, možda i nešto treće. To ga je uvelo u problem. Uporno je ponavljao da je određene igrače uvodio u protokol i iz njega izostavljao vođen objektivnim razlozima (povrede i kartoni). Uglavnom je to istina, kao što je tačno i da je svesno ili ne zaboravljao da je u par slučajeva i to nakon nakon pobeda bio krajnje direktan:
,,I da ne postoje objektivni razlozi opet bi došlo do osvežavanja ekipe“ – govorio je Matić. Bio je zagonetka i za sebe samog. Ne postoji trener koji ne bi voleo da prelazni rok traje tokom čitave sezone, kad je reč o Slavku Matiću čini se da je mogao da se pita rampu na transfer listu stavio bi još 3. avgusta (datum odigravanja prvog kola). Sa igračima za koje bi mnogi stavili ruku u vatru tvrdeći da im je plafon trećeligaški teren dogurao je do skoro samog vrha tabele. Kako i priliči klubu velike tradicije ta okolnost povećala je mobilnost njegovih čelnika i za kratko vreme određene pozicije dopunjene su kvalitetnim igračima. Matića kao da je zabolela glava od višak dobrih igrača. Fudbaleri sa većim ili manjim pedigreom, angažovani da bi se kao pojačanja našli u timu zajedno sa onima koji su na dobrom putu da brže nego obično postanu prepoznatljivi i pored toga što im je prilepljena omalovažavajuća etiketa „srpskoligaški igrači“, trebalo je skupa sa Matićem da povedu Novi Pazar ka Super ligi.
Intrigantno je kako bi u nastavku sezone izgledao njegov najbolji sastav, ko bi sve bio prekobrojan i iz kojih razloga ukoliko bi izostale povrede i disciplinske kazne. Po mnogo čemu Matić je bio atipičan, svojeglav, nedokučiv, često i nerazumljiv, ali baš zbog tih osobina ulazi u onu grupu trenera čijeg imena i prezimena ćemo se uvek setiti. Možda i pre nego nekih koji su se zadržali u Novom Pazaru godinu dana ili više. U svakom slučaju otišao je na dostojanstven način ne zatvorivši vrata kluba.
Možda neke odgovora na indirektan način dobijemo kroz igre i rezultate ekipe koju već vodi novi trener Darko Tešević. Bilo kako bilo, ličnost Slavko Matić može da bude samo još zanimljivija. Jedno je sigurno, to je čovek – trener prema kojem niko nije mogao da bude ravnodušan, a da je odradio dobar posao u Pazaru priznao je i njegov naslednik po završetku utakmice sa Zemunom i pobede 2:1. Kolegijalnost i odsustvo i najmanje sujete pokazao je Darko Tešović nakon debija pred novopazarskom publikom, nije govorio, a mogao je, o taktici i svom udelu u trijumfu u sadržajno bogatoj utakmici, jednoj od najkompletnijih koje su viđene u poslednje vreme na Gradskom stadionu. Naprotiv, pobedu je na gospodski način, bar je tako izgledalo, posvetio treneru na čije mesto je ustoličen:
,,Dosta dobar posao napravio je Slavko Matić. Na meni je da nastavim da sa ovom ekipom igram direktan fudbal, mnogi ga ne zagovaraju jer vole da preskaču igru, ali ja ne pripadam tom krugu. Trudiću se da nastavim sa igrom onako kako ju je Matić postavio, pa da bude još i bolja, uz sugestije koje će igrači nadam se prihvatiti“ – kazao je Tešović.
Zaslužena pobeda protiv Zemuna
Za vrhunsku predstavu potrebna su sva dobra sastava. Novi Pazar i Zemun su to bili pa nije izostao vrhunski doživljaj za 3.500 gledalaca na Gradskom stadionu u 9. kolu Prve lige. Domaći tim do pobede je došao zasluženo, golovima Ivana Pejakovića u 38. i projektilom kakav se retko viđa na našim terenima Envera Alivodića u 67. minutu. Jedini pogodak za goste postigao je Nenad Adžibaba u 56. minutu. U 10. kolu Tešovićev sastav gostuje Radničkom u Pirotu (subota, 16,00).
Protiv Spartaka u Kupu
Fudbaleri Novog Pazara igraće, u sredu, 25. septembra, protiv Spartaka iz Subotice u prvom kolu Kupa Srbije, odlučeno je žrebom u Staroj Pazovi. Spartak je na osmom mestu Linglong Superlige Srbije sa tri pobede i pet poraza, dok je Novi Pazar šesti u Prvoj ligi sa četiri pobede, dva remija i tri poraza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.