Meč spasa ili nova faza rasula

Partizanova sezona tek što je počela, a već visi o koncu. Šta više, sedam koraka zaostatka za Crvenom zvezdom, posle samo pet prvenstvenih kola, izgleda kao nepremostiv jaz u večitoj šampionskoj trci ovog dvojca, dok gol manje iz prvog duela sa kiparskim AEK-om ne deluje baš ohrabrujuće pred večerašnji revanš trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope u kom pobeda donosi ne samo plej-of nego i sigurno mesto u Ligi konferencije, u slučaju lošeg ishoda trke za jači UEFA kup.

I zbog toga bi eventualni brzi silazak sa međunarodne pozornice bio više do puke reprize crnog scenarija fijaska u vreme kratkog trenerskog mandata Ivana Tomića, kada se klub iz Humske jedini put 21. veku pre vratio u malo srpsko dvorište nego što je iz njega izašao.

– To je veoma daleko od istine… Titula se čeka već pet godina, za nju moramo da se pripremimo na pravi način, prođemo neke stvari zajedno, bez obzira ko ovde sedeo i ko rukovodio. Ništa ne može preko noći da donese rezultat na nivou ozbiljnog sporta. Eventualnu Ligu konferencije ne vidim kao nazadovanje, ali je ovaj meč velika šansa da se kompletan utisak stvoren okrenemo u željenom pravcu. Duboko verujem da će biti tako – ne slaže se trener lija Stolica s većinskim stavom stručnjaka, medija, javnosti i navijača crno-belih, siguran da „vreme radi“ za ekipu bez 14 igrača iz prošle sezone.

„Sve je stvar kontinuiteta, rada, logistike, budžeta…“, smatra mladi stručnjak, pa kaže za sebe da je „savim komforan“ po pitanju ličnog statusa, jer ga svi smenjuju još od prvog kiksa u Superligi. Međutim, ne hoda samo on po istanjenom ledu, steže se „omča“ oko vrata i kompletnoj upravi, a ogroman talas nezadovoljstva Grobara udara i po fudbalerima.

– Neke stvari van moje kontrole i delokruga rada… Trudimo se da akumulirani pritisak prikupimo, kanališemo i usmerimo na teren, da momci budu otresiti i dostojni dresa Partizana, srećni kad igraju. Preko nam je potrebna podrška publike. Rezultat nas nije ispratio, naravno da nismo zadovoljni, ne bih bio ni ja kad bih gledao iz ugla navijača, međutim, ja sam tu da se maksimalno potrudim da ih povučemo na stadion. Njihov uticaj može da bude presudan.

U Larnaki je bilo pozitivnih faza i detalja, međutim, „parni valjak“ se okliznuo o svoje grube defanzivne greške i dopustio rivalu da sa dva gola preokrene tok susreta i zabašuri svoje manjkavosti.

– Vidljivo je bilo da smo u igri podigli dosta detalja, ušli smo valjano u prvi meč; početnih pola sata je jedan od putokaza, ali golovi menjaju stvari. Prvi pogodak AEK-a, već iz prvog udarca ka našem golu, dosta nas je poremetio. Dosta smo radili na tom aspektu. Ne očekuje nas ista utakmica kao na Kipru, ali stav, energija i pristup iz prvih 30 minuta prošle sedmice su model – smatra Stolica, trenerski pripravan za penal rulet u slučaju ukupnog remija i ubeđen da će puno toga u ponovnom nadmudrivanju sa Kipranima zavisiti od psihološke (ne) stabilnosti timova.

Ono što ne valja je i dalje prekratak centarforski deo rostera, jer će u odsustvu još rovitog novajlije Andrije Pavlovića gro tereta borbe sa odbranomAEK-apasti na Rikarda Gomeša, ionako neefikasnog od početka sezone, dobrim delom i zbog manjeg priliva upotrebljivih dodavanja i centaršuteva.

Grobari ZA ekipu ili PROTIV uprave?

Mitske priče o fudbalskim navijačima kao 12. igraču ne dobijaju tako često potvrdu u realnosti, kao što bi publika to volela, jer su profesionalni sportisti na vrhunskom nivou obučeni i da se nose sa neprijateljskim raspoloženjem sa tribina, a tako isprovociran adrenalin hukom nošenih ekipa ne može uvek da anulira slab kvalitet, formu ili sreću. Pa opet, večeras će za Stevanovića, Meniga, Uroševića, Naha, Fejsu… biti vrlo važno kako će se Grobari postaviti od prvog trenutka, u kom god broju da dođu. Da li će izabrati da sve vreme budu podrška već izranjavanom i oslabljenom timu, bez 14 momaka iz prošle sezone, ili će svu energiju usmeriti ka ljudima u svečanoj loži, jer su odavno i žestoko frustrirani njenom nesposobnošću i svim mogućim posledicama iste.

POTPIS ZA SLIKU