Medalja vodi na balkon

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Samo učešće na kvalifikacionom turniru za plasman na Olimpijske igre u Riju uspeh je sam po sebi, ako se zna da su prolaz na navedeno takmičenje obezbedile selekcije od drugog do petog mesta. Medalja će doći kao nešto pride, ona je na vidiku i realno gledano ne bi trebalo da izmakne srpskim damama, što bi bilo prvo odličje od raspada SFRJ (poslednje je osvojeno 1991, srebro na EP u Izraelu).

Naša najbolja ženska reprezentacija dokaz je zapravo kako se temeljnim radom na svim nivoima zaista može uspostaviti kontinuitet dobrih rezultata. Uspeh je veći ako se zna da klupska ženska košarka u Srbiji egzistira samo zahvaljujući čistom entuzijazmu ljudi u klubovima poput “Radivoj Korać”, Crvena zvezda, Partizan… NJihov finansijski kapacitet je preskroman, gravitira na nivou studentskih stipendija, sa malim mogućnostima da neko od mesečnih primanja može da skrpi “od prvog do tridesetog”. U skladu sa tim ne čudi podatak da u aktuelnom sastavu reprezentacije samo Kristina Topuzović igra u domaćem klubu “Radivoj Korać”.

Draganu Đilasu, predsedniku Košarkaškog saveza Srbije, pripadaju velike zasluge za podizanje reprezentativne ženske košarke na nivo dovoljan za ravnopravno pariranje najboljim selekcijama na Starom kontinentu. Đilas je uspeo, zajedno sa saradnicima, da žensku reprezentativnu košarku postavi na ravnopravan nivo muškoj, što je do pre par godina delovalo kao dobra, a mnogima – neumesna šala. Obezbeđeni su svi uslovi za vrhunske pripreme i nesmetani rad. Selektorki Marini Maljković ukazano je iskreno i bezrezervno poverenje, što nije bilo nimalo jednostavno s obzirom na mladost i nedovoljno visok trenerski rejting ćerke našeg čuvenog stručnjaka Božidara Maljkovića. Marina je zapravo bila savršeno rešenje za mesto prvog čoveka stručnog štaba. Višegodišnjim radom u srpskoj ženskoj klupskoj košarci tačno je znala kako da priđe igračicama, izolovala je pojedinačne sujete, upoznavši se sa manama i vrlinama svake od njih. Perspektiva u kojoj je retko kada bilo prostora za komplimente naterala je košarkašice da stalno budu budne i željne da Maljkovićevu uvere u to da su pozitivne kritike nešto što mora da dominira u njenim javnim obraćanjima.

Marina je verovala da kvalitet postoji u igračicama koje su u momentu kada je postavljena na mesto selektora igrale u domaćim klubovima. To je bila baza, koja je nadograđena vremenom košarkašicama iz inostranih timova. Napravljena je skladna celina, a dolazak naturalizovane Amerikanke Danijel Pejdž i povratak Sonje Petrović pred Evropski šampionat u Mađarskoj i Rumuniji bio je pun pogodak. NJih dve umnogome su doprinele da centarska liniji dobije na kvalitetu. Smanjile su pritisak na Jeleni Milovanović i omogućile da imamo optimalnu širinu u napadu. Za stil igre, u kome je pritisak na prvu liniju dodavanja primaran, kao i česti prelazak na presing i polupresing, njih dve su odlična rešenja na unutrašnjim pozicijama. Atletski dobro građene u stanju su da visoko izlaze u odbrani, da preuzimaju na centarskim pozicijama i da time održavaju visok nivo agresivnosti u defanzivi.

Odbrana i jeste baza dobrih rezultata naše reprezentacije, koja u kombinaciji sa velikom željom ogledanom u nestvarnih 19 ofanzivnih skokova protiv Turske daje rezultat koji vraća veru i poverenje u srpske dame.