Partizan sam sebi najveći neprijatelj

Aleksandar Stanojević je sigurno bio iskren kada je pre mesec dana, objašnjavajući za medije motive svog senzacionalnog kambeka u mučeni srpski fudbal i klub iz kog je oteran početkom ove decenije, priznao – „da sam razmišljao ne bih se vratio“.

Jer, da je dao sebi vremena da malo promozga o onome što ga čeka u Superligi i, pre svega, u relacijama sa ljudima na čelnim pozicijama u Humskoj 1 sigurno ne bi posle jednogodišnje pauze u pečalbarenju izabrao da svoje znanje i iskustvo stavi na raspolaganje „ekipi“ čije će upravljanje crno-bele, sva je prilika, koštati četvrte vezane sezone bez šampionske titule.

Tačno je da ne mogu predsednik Milorad Vučelić, generalni direktor Miloš Vazura i društvo biti direktni krivci za neiskorišćene šanse i primljen gol s igračem više u subotnjem remiju sa „malim“ Metalcem, ali oni su ti što nisu ispunili data obećanja i doveli tražena, a kao žednoj zemlji kiše, nužna pojačanja nasledniku „odbeglog“ Save Miloševića. Puno pre zatvaranja fudbalske „pijace“, pošto vraćanje štopera Svetozara Markovića, levog beka Ivana Obradovića i veziste Miloša Jojića, na dan novog kiksa u duelu sa doskorašnjim prvoligašima, može lako proći kao okasneli dolazak Marka Kraljevića na Kosovo.

To što su sva trojica toliko kvalitetna da, bez obzira na malu minutažu u prethodnim sredinama i probleme s povredama, pružaju stručnom štabu više opcija na terenu, što se radi o „deci“ Partizana i neki od njih iz prve ruke ruke znaju kako njihov novi šef radi jeste pozitivan detalj u malo je reći tragično odrađenom prelaznom roku, ali vreme potrebno za njihovo uigravanje s ostatkom ekipe ne ostavlja prostora za poseban optimizam.

Naročito ne zbog minusa u odnosu na vodeću Crvenu zvezdu, koja nije napravila nijedan kiks, dok je „parni valjak“ pre njihovog direktnog „sudara“ 17. oktobra, već proklizao tri puta. Partizan se muči u pravljenju akcija, spor je, loše otvora utakmicu ili je panično zatvori, neki od startera nemaju „štofa“ za skupa odela, stranci još od jedne faze prošle sezone igraju kao da su uz pretnju oružjem potpisali za crno-bele i nisu evra videli od ugovora (istina, duguje im se kao i ostalima), većina „bonus“ klinaca je zeleno za veliku scenu…

Prosto, rukovodstvo je napravilo toliko pogrešnih poteza u svom domenu (recimo, nikako da bude izabran sportski direktor pa se transfer politikom opterećuje i trener), a to se reflektovalo na svlačionicu (gde inače ne vladaju skladni odnosi) i teren da je potpuno jasno zbog čega je Liga Evrope ostala pusta želja, a titula se nalazi na predugačkom štapu.

Prebrojavanje „Zvezdinih sudija“, vođenje statistike o arbitarskim greškama na račun Partizana (poput nedosuđenog penala protiv Metalca) i prilježno notiranje anomalija u politici Fudbalskog saveza Srbije, imalo bi smisla samo kada bi neko od najodgovornijih u Humskoj 1 rekao „kriv sam“ ili „ja ovo ne znam, ne mogu“ i digao sidro. Umesto što od leta do leta, na gomili, najavljuju pohod na titulu.

Sadik u Almeriji, stiže Bajebek

Najavljivali su prethodni trener Savo Milošević i članovi uprave prodaju Umara Sadika za 10+ miliona evra, tvrdeći da centarfor crno-belih zavređuje transfer u neko od najjačih evropskih prvenstava, ali je Nigerijac juče završio u članu druge po jačini lige u Španiji, uz obavezu Almerije da Partizanu plati odmah pet miliona evra. Još milion ako bude postigao određenu kvotu golova i 3.000.000 u slučaju da se klub iz Segunde s njim u napadu preseli u Primeru. A to je najveći bonitet ove kupoprodaje, pošto je Partizanu preko potreban priliv para posle neulaska u Ligu Evrope. Inače, Sadik je u Humsku stigao kao pozajmljeni igrač, posle čega je otkupljen za 1.750.000 evra, a pre napuštanja Srbije bio je strelac 23 puta na 51. utakmici u svim takmičenjima. Deo pristiglih para biće utrošen na Žana Kristofa Bajebeka, 27-godišnjeg napadača i „dete“ Paris Sen Žermena, koji je poslednju sezonu proveo u redovima Utrehta. Za taj holandski klub je od 2019. godine postigao osam golova, a pre toga mu je učinak za drugi tim „svetaca“ bio 13 pogodaka na 27 mečeva.

75 godina od „rođenja“ crno-belih

Jugoslovensko sportsko društvo i njegova najpopularnija sekcija – Fudbalski klub Partizan juče su napunili 75 godina. Mada, cela crno-bela „porodica“ prolazi kroz teške trenutke, kubureći s trofejima i novcem, njena „deca“ s ponosom proslavljaju rođendan i ne zaboravljaju uspehe iz prošlosti (najviše fudbalera i vaterpolista), i, kako vole da kažu, ne boje se budućnosti. Ma koliko ona bila maglovita.