Mi to u Evropi tako: Kako je argument Kristijana Ronalda pred Sudijcima o svom nepristojnom gestu retroaktivna odbrana Piksija iz Atine 1986?

Jedan od najboljih fudbalera svih vremena, svojevrsna gol-mašina, najsjajnijan zvezda Al Nasra iz Rijada, poneo se, kažu sramno, na meču s gradskim rivalom Al Šababom u prošlom kolu.

Al Nasr je kao gost pobedio s 3:2, a kada je Brazilac Taliska postigao pobedonosni pogodak u 88. minutu, pristalice Al Šababa su se s tribina okomile na Kristijana Ronalda povicima „Mesi, Mesi“, želeći da ga isporovociraju u svetlu najvećeg suparništva modernog fudbalskog doba.

Portugalac je prvo prislonio ruku na uvo, što mu se ne uzima za prestup, ali pošto je bio dirnut u živac, načinio je neprimereni gest. Iz polučučnja je prema publici mahao desnom rukom u visini prepona.

#SaudiArabia: Big uproar in Kingdom over seemingly obscene gesture that Ronaldo made during match – some conservative voices seeing it as part of lowering moral standards & demanding that he be kicked out of country #رونالدو pic.twitter.com/ulcC8eiRFN

— sebastian usher (@sebusher) February 25, 2024

Disciplinski i etički komiteti Fudbalske federacije Saudijske Arabije su pokrenuli istragu.

Govori se da će Kristijano Ronaldo biti kažnjen s dva meča zabrane igranja, ali mu je prethodno pružena prilika da se brani pred moralnim autoritetima.

„Poštujem sve klubove. A moji pokreti su bili izraz snage i pobede, nema tu ničeg sramnog. U Evropi smo navikli na to“, branio se portugalski as, najveća zvezda u ekspanziji saudijskog fudbala.

Možda mu je naum bio, a sigurno je da su ga njegovi advokati savetovali šta da kaže, da kod Saudijaca izazove razumevanje za spektakularni dolazak u njihov fudbal iz drugačije fudbalske kulture.

Ako je na Starom kontinentu isticanje pobedničkog mentaliteta na taj način normalna i prihvatljiva stvar, saobrazna fudbalu, onda Kristijano Ronaldo brani i Dragana Stojkovića Piksija – retroaktivno.

Prvi Piksijev evropski protivnik po dolasku iz niškog Radničkog u Crvenu zvezdu, isto u spektakularnom transferu u leto 1986, bio je Panatinaikos.

Duel crveno-belih i atinskih zelenih u prvom kolu Kupa šampiona imao je predistoriju iz njihovih čuvenih okršaja za odlazak u finale za evropski tron na Vembliju 1971, i dan-danas kontroverznim po raspletu u revanšu na Leoforosu, gorkom u Zvezdinim sećanjima.

Zvezda je i 1986. otišla u Atinu s tri gola prednosti iz prve utakmice. Bilo je 3:0, a na Marakani 15 godina ranije 4:1.

Panatinaikos je onda ražalostio crveno-bele (bili bez kažnjenog Dragana Džajića) s 3:0 u neprepoznatljivoj igri jugoslovenskog prvaka.

Na Olimpijskom stadionu „Spiridon Luis“ u Atini PAO je posle prvih pola časa igre već vodio s 2:0.

Uvukla se zebnja da Zvezda ponovo neće uspeti. Kamen sa srca joj je pao kada je Borislav Cvetković u 89. minutu smanjio na 2:1, jer za kratko preostalo vreme grčkom šampionu ništa ne bi vredela ni dva gola.

Kada je Stojković izašao iz zagrljaja sa strelcem, gestikulacijom s obe ruke napred-nazad stavio je na znanje temperamentnoj domaćoj publici, a bilo je skoro 60.000 gledalaca, da su joj sve nade pokopane i da je, po Ronaldovoj determinaciji, snaga i pobeda u rukama Zvezde.

Mi to u Evropi tako.