Micić jedini Srbin u Beogradu

Srbiju će, nažalost, u prestonici naše zemlje predstavljati samo Vasilije Micić, kao jedan od bitnijih protagonista, dok će Filip Petrušev činiti samo epizodistu koji se „skida“ za Efes u Evroligi tokom takmičarske godine.

Do petog meča između Barselone i Bajerna, odnosno Olimpijakosa i Monaka znatno veći broj srpskih igrača i trenera figurirao je za mesta na beogradskoj pozornici, međutim kao ni Bavarci, ni puleni Saše Obradovića nisu uspeli da dođu do istorijskog podviga u vidu prvog plasmana na Fajnal-for od osnivanja kluba.

Barsa je tokom serijala sa Bajernom ispoljila niz slabosti u igri i evidentnu limitiranost, posebno u spoljnoj liniji. Andrea Trinkijeri sjajno je vodio Bavarce tokom napete serije u plej-ofu na čemu mu je čestitao i Šarunas Jasikevičijus. Naterao je Italijan hrvatsko-crnogorskih korena da Katalonci pate, muče se u napadu i dovijaju kako da jasna čitanja slabosti u njihovoj igri pokušaju da sakriju i nadomeste entuzijazmom u majstorici.

Uprkos tome što su tokom sezone samo jednom izgubili od Reala (u pet međusobnih susreta), posle ispoljenih mana u serijalu sa Bajernom, a jasnog uzdizanja forme Madriđana, pozicija apsolutnog favorita u polufinalu Fajnal-fora ostaće upražnjena. Barseloni će F4 u prestonici Srbije biti čak 16. učešće na završnim smotrama Evrolige, odnosno Kupa šampiona.

Katalonci su čak šest puta gubili u finalima i samo su u dva navrata osvajali titulu. Naspram sebe će imati najuspešniji klub u Evroligi, tačnije Kupu šampiona. Real je deset puta bio šampion Starog kontinenta, još u osam navrata igrao je u finalu, dok je pod vođstvom Pabla Lasa dva puta bio najbolji u Evroligi, igrajući ukupno sedam puta na Fajnal-foru.

Kao aktuelni šampioni, košarkaši Efesa biće najveće zvezde u Beogradu. Među njima, najelegantniji „maneken“ barem iz perspektive domaće javnosti, sigurno će biti Vasilijie Micić. I Filip Petrušev trebalo bi da bude među dvanaestoricom posebnih pod vođstvom harizmatičnog Ergina Atamana.

Ukoliko se njegove prognoze na kraju budu ispostavile tačnim, a date su još pred početak plej-ofa, da će Efes vezati evropske krune, više niko neće imati pravo da najuspešnijeg turskog stručnjaka shvata nedovoljno ozbiljno.

Na stranu to što su ponovo sezonu započeli rezultatski loše, što su imali puno oscilacija u igri, što i danas umeju da „izdivljaju“, rade stvari mimo svih košarkaških rezona, i dalje su tim koji igra najatraktivniju košarku, nešto najpribližnije današnjem NBA.

Košarkaški vicevi koje nesebično deli Micić, virtuozni potezi Larkina, kreativnost Simona… evroligaški su sadržaji koji se najbolje „prodaju“ na Starom kontinentu. Kao „neudata mlada“ Efes u 40 minuta može raspoloženje da promeni od teške depresije do egzaltiranosti i nazad i da na kraju dođe u Beograd kao možda i najveći favorit.

Jeste i aktuelni sastav Olimpijakosa „voćka čudnovata“, sa trenerom Barcokasom i sjajnim Slukasom, koji su sa Atinjanima već osvajali Evroligu (i ne samo oni), međutim, serijal sa Monakom ogolio je njihove slabosti, jasne limite pojedinih igrača i nestalnost u formi većine, osim pomenutog Slukasa.

Sam plasman na F4 za Olimpijakos je uspeh: među učesnicima to je tim sastavljen sa najmanjim budžetom (18 miliona evra), svedenim brojem istinskih vedeta i nekolicinom pojedinaca negarantovanog kvaliteta.

Na najveću evropsku scenu vratili su se posle 2017. i ono što u Efesu sigurno znaju jeste da su od 2012. do pomenute 2017. u četiri navrata igrali u finalu, a dva puta podizali pehar namenjen šampionu (ukupno tri titule prvaka Starog kontinenta).