Micić: Osećam se opuštenije, bilo je teško bez minuta (VIDEO)

Letošnji odlazak u Oklahomu ispostavio se kao loša odluka za Vasilija Mcića.

Srpski plejmejker, naviknut na to da bude lider, s obzirom na to da je godinama unazad bio vođa Efesa u osvajanju dve Evrolige, došao je u sredinu u kojoj su takve uloge već bile podeljene, a naročito one u spoljnoj liniji.

Šej Gildžijus-Aleksander i Džoš Gidi izborili su se za vodeće uloge na poziciji plejmejkera ili „bol-hendlera“ pritom je Oklahoma od starta sezone počela sa nizom pozitivnih rezultata, a istovremeno se i Džejlen Vilijams nametnuo kao jedno od najvažnijih rešenja na mestima jedinice i dvojke.

U takvoj konstelaciji Vasilije Micić dobijao je šansu na kašičicu i verovanto u sebi brojao dane kada će biti trejdovan.

Dolaskom u Šarlot moralo je da mu svane, s obzirom na igračke kvalitete i iskustvo.

Lamelo Bol je povređen, tako da je srpskom asu bio ostavljen brisani prostor na poziciji jedinice.

Stiv Kliford je odmah Srbina ubacio u vatru, a Micić je na delu pokazao da može da se izbori za mesto i u NBA sazvežđu.

Poslednja partija, upravo odigrana protiv Oklahome (poraz 121:118), za njega je u napadačkom smislu bila i najzrelija, s obzirom na to da je imao učinak od 17 poena i 10 asistencija.

– Tim koji je bio na terenu krajem treće četvrtine i početkom četvrte je bio sjajan, doveo nas je u situaciju da smo u neizvesnoj završnici. Imali smo šansu da pobedimo, ali smo pri kraju popustili s koncentracijom, tu uključujem i sebe – neke loše izgubljene lopte koje su nas skupo koštale, pa i taj ofanzivni skok Gidija na kraju… – izanalizirao je MIcić poslednje sekvence na meču u kojima je došlo do poraza Hornetsa.

– Ti detalji nam daju šansu da verujemo da smo dobar tim. Jeste da su njima nedostajali dvojica najvažnijih igrača, ali bio sam tamo, znam kako su dobri, ovo je znak da smo i mi dobar tim.

Micić je stigao u „obezglavljen“ tim u smislu organizacije igre, s obzirom na to da u odsustvu Lamelo Bola nije imao adekvatnu konkurenciju.

Zajedno sa nekadašnjim saigračem u Tanderima (zajedno stigli u Šarlot, u trejdu iz Oklahome) Treom Menom zadužen je za organizaciju igre, s tim d au odnosu na nekadašnjeg studenta Floride mnogo više pažnje obraća na pravilan protok lopte i saradnju sa centrima.

– Komforniji sam svakim novim danom, iskreno. Malo sam tužan što su ostale još samo dve utakmice. Lično, kao što sam ranije govorio, svaku utakmicu doživljavam kao finale za sebe, u smislu kako želim da se dokažem prevashodno sebi, a onda i ljudima koji su mi dali ovu priliku, uključujući trenera i stručni štab, i sve u timu. Očigledno je da pokušavam da igram opuštenije, volim da igram u svom ritmu, ne jurim ništa. Teško je kada nemaš minute, ali zbog okolnosti, sada ih imam i nadam se da to izgleda dobro sa strane.

Micić u timu ima dvojicu gorostasnih centara 213 centimetara visokog Jamajčanina Nika Ričardsa i Marka Vilijamsa, takođe iste visine i slične konstitucije, koji je, doduše, svo vreme povređen, od dolaska Srbina u Severnu Karolinu.

Obojica deluju kao odlični saigrači u smislu deljenja asistencija ka njima, posebno jer su snažni, skočni i vrlo zahvalni u postavljanju blokada, kao i prilikom otvaranja iz istih.

– Nikada ne biram konkretno nekog igrača, i u Evropi su govorili da imam sjajnu povezanost sa nekim centrima, ali igram da nađem pravog saigrača u pravoj situaciji.