Mijatovićeva prečka i debakl protiv Argentine: Koji porazi naše fudbalske reprezentacije na svetskim prvenstvima i dalje bole?

Protivnici „Orlova“ u kvalifikacijama biće Mađarska, Litvanija, Crna Gora i Bugarska, a dve najbolje reprezentacije će izvaditi vizu za EURO.

Poslednje Evropsko prvenstvo koje je Srbija igrala bilo je ono u Belgiji i Holandiji početkom milenijuma.

Zanimljivo je da je naša reprezentacija imala mnogo više uspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, pošto su se plasirali na Mundijale 2006, 2014. i 2018. godine, a ove jeseni će učestvovati i na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Dva puta poraženi od Argentine

Ipak, pomenuta prvenstva nam neće ostati u lepom sećanju, a posebne traume srpski reprezentativni fudbal ima od Argentine nakon poraza od 6:0 u Gelzenkirhenu davne 2006. godine.

Strelci su bili Maksi Rodrigez (dva gola), Estean Kambijaso, Hernan Krespo, Lionel Mesi i Karos Tevez, a jedino gore od rezultata reprezentacije Srbije i Crne Gore bio je način igre izabranika Ilije Petkovića.

Na drugoj strani terena, „Gaučosi“ su igrali kao na treningu i činilo se da su mogli da postignu i još neki gol, ali su se zaustavili na šestici posle koje su dugo brideli obrazi reprezentativcima Srbije.

Međutim, to nije bio prvi poraz naše reprezentacije od selekcije Argentine.

https://www.danas.rs/sport/katar2022/kad-igraju-orlovi-a-kada-svi-ostali-na-svetskom-prvenstvu-u-kataru-kompletan-raspored-i-tacna-vremena-svih-utakmica/

Poraz Jugoslavije od „Gaučosa“ na Mundijalu u Italiji 1990. godine je nešto što još uvek boli ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu u našem regionu.

Ohrabreni pobedom od 2:1 protiv Španije u osmini finala, Jugoslavija je sa mnogo optimizma ušla u četvrtfinale protiv tadašnjeg svetskog prvaka, reprezentacije Argentine.

Činilo se da “Gaučosi” nemaju tim za najviše domet, ali planovi selektora Osima poremećeni su već u 30. minutu, kada je Refik Šabanadžović, striktni čuvar Dijega Maradone, morao u svlačionicu zbog dva žuta kartona.

I sa igračem manje, Jugoslavija je odigrala ravnopravnu utakmicu, u kojoj šansi za gol nije bilo mnogo. Gol Horhea Buručage poništen je zbog ofsajda, dok je Savićević u drugom produžetku prebacio okvir gola sa ne više od pet metara.

Dva sata fudbala na stadionu Komunale u Firenci nisu donela konkretne plodove, pa se pristupilo izvođenju jedanaesteraca.

Obračun je počeo pogotkom Serizuele i Stojkovićevim udarcem u prečku, ali je taj promašaj u trećoj seriji kompenzovao golman Tomislav Ivković, odbranivši penal velikom Maradoni.

Pošto su precizni bili Prosinečki i Savićević, rezultat je bio 2:2, a kada je u četvrtoj seriji šut Trolja završio na stativi, plavima se ukazala kolosalna šansa.

Međutim, argentinski golman Goikočea zaustavio je mlake šuteve Brnovića i Hadžibegića, Dezoti je bio siguran i “Gaučosi” su otišli među četiri najbolje ekipe sveta sa pobedom od 3:2.

Čuvena prečka Predraga Mijatovića i bolan poraz od Holandije

Pored tih poraza pamtiće se i onaj sa Mundijala u Francuskoj kada je u osmini finala tadašnju selekciju Jugoslavije zaustavila reprezentacija Holandije.

Taj meč će zauvek ostati u pamćenju ljubiteljima fudbala u Srbiji i Crnoj Gori po čuvenoj prečki Predraga Mijatovića „koja se i danas trese“.

Povele su „Lale“ preko Denisa Berkampa u 38. minutu meča, ali je Slobodan Komljenović nakon slobodnog udarca Dragana Stojkovića Piksija.

Ipak prelomni momenat na utakmici se dešava u drugom poluvremenu kada štoper Jap Stam ruši u svom kaznenom prostoru Vladimira Jugovića, a Hose Marija Garsija-Aranda pokazuje na penal.

Najstrožu kaznu je želeo da izvode Predrag Mijatović.

Golman Holandije Edvin Van Der Sar je svojom visinom „uterivao strah u kosti“ protivničkim napadačima.

Mijatović je znao da Jugoslavija nema šanše da povede ukoliko golman pogodi stranu u koju će on šutirati.

Zato je punom šutirao visoko, pod prečku gola, ali je nažalost samo pogodio prečku.

Lopta se odbila daleko u polje, a kazna je stigla u smiraj utakmice kada je gol Edgara Davidsa Holandiju poslao u četvrtfinale, tadašnju Jugoslaviju kući.