Milena Delić: Đerona nam je vratio osmeh na lica

I, danima dogovarajući ovaj intervju, primetio da je razapeta na sto strana.

– Iskreno, ne prođe dan da se ne pitam šta mi je sve ovo trebalo, obično uveče, kada dođem kući preumorna od razmišljanja, razgovora, odlučivanja, sastanaka… Sa druge strane, uvek se probudim sa novim elanom, odlučna da rešavam stvari. Jednu po jednu, jer je mnogo problema.

# Prihvatajući se predsedničkog „međumandata“, do junskih izbora u RSS, poželeli ste da pomirite regione. Beograd, centralna Srbija i Vojvodina se decenijama ponašaju kao puno krokodila u maloj bari?

– Već sam to uspela sa predsedničkom kandidaturom, jer sam imala jedinstvenu podršku u vreme kampanje. Valjda su i oni shvatili da srpski rukomet tone sve dublje i dublje, a da su posledice toliko kataklizmične da nam je potrebna hitna promena. Da nisam to osetila verovatno bih digla ruke i otišla u nekom potpuno drugom pravcu, jer sam već poslednje dve godine imala utisak da sam se, kao predsednica prestoničkog Saveza, i ja utopila u sveopšte rukometno sivilo.

# Jeste li spremni na to da će neki od njih, pre ili kasnije, okrenuti ćurak?

– Nisam očekivala da će se to desiti, barem ne ovoliko brzo. Priznajem da sam nekoliko puta ostajala šokirana nestrpljenjem i sujetom pojedinih rukometnih ljudi. Mislim na one što se dure, ubeđeni da ih namerno ignorišemo i da nećemo njihove savete i druge vrste pomoći. Međutim, ima to i svoju dobru stranu. Pošto su se tako sami izgurali na površinu možemo da znamo ko bi nam mogao biti opozicija. Neću nikoga da jurim, još manje da se svađam ili pravim trule kompromise zarad lažnog mira u kući. Bitniji su mi rezultati. Na svim poljima.

# Sve i da se sutra u vaš sport slije ogroman novac da li bi to bilo dovoljno za izlazak liga iz poluamaterizma, uozbiljavanje klubova i zaustavljanje egzodusa mladih igračica i igrača?

– Da se ne lažemo, to bi bilo od ogromnog značaja za ceo rukomet, počev od klubova, jer su oni najvažnija i najugroženija karika u tom iskidanom lancu, samo što novac nije nikakva garancija uspeha. Naročito ne momentalnog. Isuviše dugo se propadalo da bi se preko noći moglo uspraviti, a kamoli vinuti u visine. Nismo za jednu, dve, pet sezona pali na 60. i neko mesto EHF liste, ako u međuvremenu nismo dodatno pogoršali svoj položaj u Evropi. U situaciji kada su sponzori digli ruke od rukometa, vodeći se zdravom logikom da nema smisla ulagati u nešto što ne valja, svaki dinar ili evro su dobrodošli, međutim potrebno je nekoliko godina da se jedan klub finansijski, organizaciono i kvalitetom igračkog kadra stabilizuje. Samo takav može na evropsku scenu, prvo na njene margine pa jednog dana u Ligu šampiona. Sve ostalo bi bilo bacanje para u rupu bez dna.

# Možete li da zamislite da Srbija jednog dana opet da reprezentativnog ili klupskog prvaka Evrope? A da to nije puka maštarija.

– Jednog dana, da. Da nisam optimista ne bih sa vama pričala kao predsednica Saveza. Potrebni su vreme, strpljenje i rad, rad, rad… Sistem, takođe. Eto, selektor muške selekcije Toni Đerona za kratko vreme nam je svima pokazao da je uspeh moguć ako se tačno zna ko, šta, kako, zašto i kada čini.

# Ostale države-izdanci čuvene jugoslovenske rukometne škole su manje ili više ispred nas. Kako animirati ovdašnje ljude da idu u rukometne trenere, a onda im pomoći da steknu znanja primenjiva u modernom rukometu?

– Savez želi, namerava i mora mnogo da pomogne edukaciju domaćih trenera. Da li kroz rukometne Akademije, sa eminentnim stranim kolegama i najboljim izdancima srpske struke kao predavačima, ili na neki drugi način, uglavnom mora debelo da se radi sa igračima i naročito onima što ih uče igri. Đerona je pokazao koliko njihov posao nije jednostavan i ograničen na trening. Vidim da pokušava da ih uvede u taj način razmišljanja, ponašanja i delovanja, kako bi to kasnije primenjivali u svojim klubovima. Kada se uvere da to „radi“ verovatno će i interesovanje za učenje od Španca biti sve veće i veće. Takođe, RSS planira promociju rukometa među decom. Ne možemo sedeti skrštenih ruku i samo čekati da reprezentacije uspesima, kao magnet, privuku devojčice i dečake.

# Neverovatan start rukometaša u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo probudio je nadu u renesansu ono malo privrženih rukometu. Hoće li Toni Đerona uživati podršku nove garniture Saveza čak i ako se desi preokret, pa ne odvede Srbiju na EURO?

– Porazi su kao i pobede sastavni deo sporta, uopšte života, samo je bitno ne žuriti sa odlukama kada se padne ili tapka u mestu. Uvek sam se divila Savezima koji su imali selektore po pet, sedam, 10… godina. Takvi su bili u stanju i da planski žrtvuju jedno takmičenje zbog drugog, kao što, na primer, na Evropskom prvenstvu u Beogradu francuski rukometaši nisu ličili na sebe, jer su ciljali visok plasman na Olimpijskim igrama. Ništa bez strategije, a Đerona je ima. Ima i moju podršku, iako sam ga „nasledila“. Informisana sam o njegovom studioznom radu i velikoj posvećenosti poslu.

# Da li će mu biti ostavljena sloboda i u spremanju mlađih uzrasta za ulazak u A tim? Je li morao da dođe stranac pa da se stvari pokrenu sa mrtve tačke?

– Očigledno je morao da dođe stranac ili naš čovek iz inostranog sistema rada. Uglavnom, ja ovde ne vidim trenera koji radi na Đeronin način. Zato mu je ostavljeno i da postavi sistem, naročito u mlađim kategorijama, da se ne bi dešavalo da kada novi reprezentativci uđu u najjaču selekciju ne znaju šta ih je snašlo. Španac je uradio piramidalni plan i program, a mi iz Saveza smo tu da ga ispratimo i pomognemo u našem domenu. Tako sam otišla na aerodrom da ga dočekam i odvezla ga u trening kamp Fudbalskog saveza Srbije u Staroj Pazovi, na početak priprema za nedavne mečeve. Bila sam na aerodromu i kada se ekipa vratila iz Francuske… Dovela im ministra za sport i omladinu Vanju Udovičića na trening. Vidim da im je drago što su ispoštovani i što im je dato na značaju.

# Smatrate li i Ljubomira Obradovića dobrim selektorskim rešenjem (za žensku ekipu)? Ili to zavisi od ishoda bitke za Olimpijske igre u Tokiju?

– Smatram da je vrstan stručnjak, ne bih da ulazim u to da li možda pripada staroj rukometnoj školi, ali planiram razgovor sa Ljubomirom Obradovićem. Da vidimo gde to možemo da pomognemo njemu i ekipi da Srbija spremna dočeka martovske kvalifikacije i ode na Olimpijske igre u Tokiju. Već četiri godine vodi devojke i poznaje ih bolje od bilo koga drugog, krenulo je uzlaznom putanjom, ali se posle 6. mesta na Svetskom prvenstvu vratilo unazad na šampionatu Evrope. Razumem da su ih snašle razne muke: karantin Lavko, skoriji porođaj Krpež, problemi sa korona virusom i višednevna hotelska izolacija cele ekipe po dolasku na EP, pa  povreda Lekić na otvaranju tunira… I opet su cure šokirale jednu Dansku, ali ne mogu da shvatim kako nisu mogle do tog jednog boda u meču odluke, nepojmljiv mi je taj njihov grč… U takvim situacijama ti maltene i ne treba trener, samo uzmeš loptu i…  Videćemo, selektor ima ugovor do aprila, pa ćemo pričati sa njim i pre i posle borbe za Igre.

# Hoće li RSS u EHF igrati na kartu visokih pozicija vašeg prethodnika Božidara Đurkovića? Šta biste od njegove zaostavštine zadržali, a šta promenili?

– Moj prethodnik ne ide u EHF kao slobodan strelac, naš Savez je podržao reizbor Božidara Đurkovića i očekuje da radi za dobrobit srpskog rukometa. Imali smo dva, tri korektna razgovora, mislim da je tu da nam pomogne i ne pomišljam da ću imati ikakvu opstrukciju sa njegove strane. Inače, drugačije su nam startne pozicije. On je dobio malu većinu za svoj predsednički mandat, što mu je kasnije bila otežavajuća okolnost u radu. Ne opravdavam ga za kasnija činjenja i nečinjenja, samo kažem da mu nije bilo lako, ali da je mogao više i bolje – jeste. Ja sam podržana sa svih strana, videćemo u šta će se to izroditi.

Žensko mora više da se dokazuje

# Smetaju li vam komentari ili medijski natpisi sa prefiksom „lepotica“, odnosno isticanje vašeg pola?

– Smeta mi samo kada napišu ili kažu „nekadašnja“ lepotica (smeh). Šalu na stranu, ni kao mlađa nisam obraćala pažnju na komentarisanje mog izgleda, jer je lepota u oku posmatrača, a ja sam u medije prvo dospela zbog igranja rukometa. Od skora i kao prva predsednica nekog velikog sportskog saveza u Srbiji, pri čemu sam za taj podatak čula malo pre izbora. Žao mi je što nema više dama na toliko odgovornim pozicijama u sportu, ali meni je ta informacija nebitna. Samo znam da u sredini kao što je naša moram još više da se dokazujem nego muške kolege.

Ne treba ćutati o grozotama

# Domaća javnost je uzburkana saznanjem da je naš čuveni edukator glumaca seksualno iskorišćavao polaznice svoje škole. Mislite li da će doći dan kada će i sportistkinje progovoriti o istom problemu?

– Uh, baš ste me zatekli pitanjem. Nemam čak ni u podsvesti da su sportistkinje prolazile ili prolaze iste stvari. Ne tvrdim da nema seksualnih napada u sportu, ali ne ide mi u glavu da je tako nešto ovde postojalo ili postoji. Nemam takva lična iskustva, nisam svedočila ugrožavanju drugih devojaka, a ni čula za te slučajeve. Ni kada sam igrala, a ni sada. Mogu samo reći da nikako ne treba ćutati o takvim grozotama.