Milena Rašić: Olimpijske igre, EP, pa oproštaj

Pogotovo onih sa prefiksom vrhunski, kao u slučaju Danasove sagovornice Milene Rašić, već deceniju članice odbojkaške selekcije Srbije i do pre neki dan vedete turske Vakifbanke.

– Ne volim da kukumavčim, profesionalni sport je moj izbor, ali hajde da približimo vašim čitaocima jedan običan dan sportiste čiji klub ima najviše ambicije. Četiri puta nedeljno imamo dupli program, sa jutarnjim i večernjim treningom, od čega drugi ume da potraje i cela tri sata. Za to malo vremena između može se samo jesti, popiti kafica, izležavati ili dremnuti. Tek uveče se nema lufta za dugo uživanje u bilo čemu drugom van sporta. Obično se „sručim“ u krevet, pa uspavam uz knjigu ili film. Mi, u Vakifbanci, imali smo i dve utakmice nedeljno, što u domaćem prvenstvu i Kupu što u Ligi šampiona. Zato, kada se završi sezona čovek ne zna gde će pre, da li da završava ono što nije stizao tokom nje ili odjuri na neki odmor.

# I onda dođu na red takmičenja sa reprezentacijom. Kako vam nije više dosta da leta provodite po halama i karantinima umesto da lenčarite, kada ste toliko toga osvojili sa Srbijom?

– Ljudima sa strane to nije jasno, a nama je normalno. Kada radiš ono što voliš, onda se ne pitaš da li možeš i ima li smisla nego se raduješ ponavljanjima lepih stvari. Uđu čoveku u krv ti neki automatizmi, toliko da, ma koliko izmrcvaren klupskom sezonom, želi nove trofeje i još druženja sa društvom iz reprezentacije. Još ako se na kraju ciklusa ima šta proslaviti… To su doživotne uspomene.

# Uveliko trenirate iako niste otišle na Ligu nacija. Da li je tih mesec dana u Riminiju isključivo u funkciji druga dva?

– Igraju je najbolje reprezentacije i mnoštvo vrhunskih igračica, pa je to ekipama idealan tester trenutne forme i prilika za uigravanje, mlađim ili ređe korišćenim devojkama šansa da steknu iskustvo i da se nametnu. Specifičnost ove je što će se sve dešavati u „balonu“. Ekipama i trenerima će mesec dana života biti omeđeno na dvoranu i hotel. Neće biti dozvoljeno čak ni šetkanje sa sprata na sprat. Nadam se da će se naša reprezentacija snaći u takvim uslovima i da će, bez rezultatskog pritiska, izvući svoj sadašnji maksimum.

# Posle idu Olimpijske igre, čekane pet umesto uobičajenih četiri godine. „Mora“ li biti odbranjeno srebro iz Rio de Žaneira, kao što podrazumevaju naši „naručioci“ medalja?

– Hvala bogu, ništa se ne mora, mada bismo mi više od svih volele da opet igramo za zlato i, što da ne, odemo stepenik više nego na prošlim Igrama. No, kako se ono kaže, daleko je sunce. Dajte da prvo zdrave i u punom sastavu odemo u Japan, bez problema se adaptiramo na promenu vremenske zone i zaređamo sa pobedama u grupi. Dovoljno smo zrele i pametne da ne gubimo fokus i energiju razmišljanjima unapred. Pogotovo u jednoj takvoj konkurenciji. Videćemo u kakvim sastavima će doći ekipe, naročito one u fazi podmlađivanja, ali već sada vidim Kinu kao prvog favorita. Tu su još Italijanke, Amerikanke i mi. Turska je dosta napredovala, pa nije isključeno da napravi neko iznenađenje.

# U zavisnosti od rezultata na OI, hoće li prvenstvo Evrope, sa mnogo utakmica i završnicom u Beogradu, biti merak pred svojim ljudima ili prilika za popravni?

– Kako god budemo prošle u Tokiju imaćemo ogromnu motivaciju u Beogradu. Dovoljno je znati da ćemo posle deceniju opet igrati pred našem publikom. U stvari, nadam se, da će se smiriti ova nesrećna pandemija korona virusa i da će makar deo tribina biti otvoren za ljubitelje odbojke. Sve je smislenije kada imaš žive svedoke utakmica, ovako liče na treninge ili prijateljske duele. Baš je ružan osećaj kada dvoranom odjekuju samo glasovi igračica, trenera i sudija. Posebno kada napadaš treću titulu u nizu, kao Srbija.

# Niko ne možete znati gde i šta ćete napraviti za tih tri i kusur meseca borbe za visoke plasmane, ali svima je jasno da se sve vreme mora trenirati, živeti, igrati i putovati sa mnogo pandemijskih ograničenja. Jeste li se navikli na novu realnost?

– Htela ne htela, morala sam se navići na stalna testiranja, uzdržavanja od bliskih kontakata, popunjavanje silnih formulara, čuvanje negativnih PCR testova kao očiju uglavi, nošenje maske… Sreća u nesreći što ćemo mi oslobeđene Lige nacija imati samo to putovanje u Tokio. Ne znam kako će to sve izgledati na Igrama, ali kada nemaš alternativu onda ostaje samo da se držih propisanih pravila.

# Nameravate li da se vakcinišete pre Olimpijskih igara?

– Nemam ništa ni protiv onih što su se vakcinisali ni protiv onih što ne bi da budu cepljeni. Neutralna sam po tom pitanju, svako je gospodar svog tela i života, a ja sam još zaštićena antitelima posle preležane zaraze. Bitno mi je da mi se majka vakcinisala.

# Nedavno ste završili sedmogodišnju saradnju sa Vakifbankom. Gde i šta posle najlepše faze vaše klupske karijere?

– Još pre početka sezone, najavila sam ljudima iz Vakifbanke da planiram godinu, dve bez odbojke. Nadam se u velikom stilu, na kraju ovog leta oprostiću se od reprezentacije i posvetiti privatnom životu. Idu godine, telo više ne sluša kao pre, a ja želim da zasnujem porodicu i, ako bog da, ostvarim se kao majka.

Medalja do medalje

* reprezentativni uspesi

Olimpijske igre  srebro 2016.

Svetska prvenstva           zlato 2018.

Šampionati Evrope                          zlato 2011, 2017, bronza 2015.

Svetski kup         srebro 2015.

Svetski Grand pri              bronza 2011, 2013, 2017.

Evropske igre     bronza 2015.

Evropska liga      zlato 2010, 2011, bronza 2012.

Univerzijada       srebro 2009.

* klupska dostignuća

Liga šampiona    prvak  2017, 2018

Svetsko klupsko prvenstvo          prvak 2017, 2018

Turska liga           prvak 2018, 2019, 2021.

Turski kup           2021.

Turski superkup                prvak 2017.

* Rašićeva ima i gomilu individualnih priznanja   

Obaveze „orlića“ ovog leta

* Liga nacija        25. maj – 25. jun

* Olimpijske igre              23 jul – 8. avgust

* Evropsko prvenstvo    19. avgust – 9. septembar