Sa „plavima” i „orlovima” na svim meridijanima: Milenko Marjanović već tri i po decenije ne propušta utakmice fudbalske reprezentacije 1Foto: Privatna arhiva

 

Tek što je „čekirao” i „overio” Austriju i Švedsku, samo je prepakovao kofere i „odazvao se „pozivu” za Nemačku. Bez šale, Milenko Marjanović (83) već skoro tri i po decenije ne propušta ni jednu utakmicu naše fudbalske reprezentacije.

Počeo je još na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine i od tada prati sve utakmice naše reprezentacije do danas i Nemačke. Ali, ne samo one na završnim turnirima, već i prijateljske i trening utakmice, one koje nemaju nikakvo takmičarsko značenje.

Osim svih evropskih i svetskih prvenstava na kojima je igrala naša A selekcija, takođe je odgledao i sve završene turnire mlade reprezentacije U21, sem kada je selektor bio Pižon u Nemačkoj (2004.).

Nikada nije vodio evedenciju gde sve i koliko je puta bio prvo sa „plavima”, a potom i „orlovima”. To ga nije interesovalo.

– Gledao sam svaku utakmicu reprezentacije bilo da je kod kuće ili u gostima, kaže on za Danas.

Jedna mu je ipak „promakla”. Jedna, ali vredna.

– Jedino nisam gledao možda najznačajniji susret naše reprezentacije protiv Portugala kada smo se kvalifikolavali za Katar. Dan uoči polaska u Portugal ustanovim da sam izgubio pasoš. Ili mi ga je neko ukrao. Svejedno, još uvek se sa setom seća nemilog događaja od pre tri godine, bolne tačke njegove patriotsko-navijačke karijere.

Kiltovi i gajde inspirisali šajkaču i opanke

I sve to o svom ruvu i kruvu. Ruvu pogotovo jer poslednjih godina na evropskim i svetskim stadionima je obavezno u narodnoj nošnji.

Ranije je putovao preko Agencije saveza „Plavi, plavi”, a potom ili u svojoj reižiji ili u organizaciji FSS.

Na pojedinačne utakmice ume da ode i sam, ali na završnim turnirima Marjanovići nastupaju ekipno – tu je uvek porodično sa sinovima i unucima.

– U Rusiju i Katar smo išli u kompletnom sastavu. Jedino sam u Južnoafričku Republiku išao sam. Bilo je skupo 12.000 evra. To je najskuplje svetsko prvenstvo na kome sam bio, pedantno, kako i dolikuje ekonomisti izveštava Marjanović.

A za navijanje u „narodnom odelu” su ga inspirisali hajlenderski gajdaši.

– Kada smo igrali protiv Škotske pre sedam godina, primetio sam da više od trećine njihovih navijača dolazi na utakmicu reprezentacije u tradicionalnim kiltovima. Tada mi je pala na pamet ideja, što ne bih i ja na utakmice nacionalne selekcije dolazio u našoj narodnoj nošnji. Što bi se toga nešto stideli? Onda sam za svoj 75. rođendan kupio šumadijsku nošnju i nosim je na svim značajnim utakmicama reprezentacije Srbije, a na svetskim i sada evropskom prvenstvu – obavezno, ne bez ponosa ističe naš sagovornik.

Čak je uputio predlog Fudbalskom savezu Srbije da svi oni koji dođu na utakmicu reprezentacije u narodnoj nošnji imaju besplatan ulaz. Još čeka odgovor.

Od Mundijala u Italiji gleda sva gostovanja, ali zato reprezentaciju, još one Jugoslavije kada je bila domaćin ne propušta od kada zna za sebe.

Još pamti (kao i mnogi) Evropsko prvenstvo u Beogradu kada smo na poluvremenu vodili protiv Nemaca sa 2:0 a potom nas je Diter Miler zavio u crno sa tri gola za konačnih 2:4 posle produžetaka.

Upoznao je brojne legende svetskog fudbala: Murinja, Nedveda, Šukera… ali i Novaka Đokovića, na jednoj od utakmica reprezentacije (naravno, ovekovečeno selfijem) njemu najdražeg.

Po njegovom mišljenju najbolji igrač reprezentacije koga je ikada gledao je Dragan Džajić. Tu Marjanović nema dileme.

U sadašnjem sastavu reprezentacije njegov ljubimac je Filip Kostić i to ne samo iz čisto laokalpatriotskih razloga.

– Kostić je bio u „Radničkom” dok sam ja bio na čelu kluba. Logično je da emotivno budem vezan za njegov uspon i kao čoveka i kao igrača, iskren je on.

Od JAR-ovske oružane pratnje do roterdamske tihe patnje

Najinteresantniji mundijal po njemu bio je prošli – Katar.

– Na tako malom prostoru su se odigravale sve utakmice, tako da smo zahvaljujući FSS koji je imao jedan broj karata i za ostale mečeve bili u prilici da gledamo i Argentinu, Poljsku…, navodi Marjanović.

Pak, po njegovom mišljenju, najčudnije svetsko prvenstvo za njega bilo je ono 2010. u Južnoj Africi.

– Mi, stranci smo bili smešteni bukvalno u nekoj vrsti „kazamata”, hotelu kao internatu gde nas je danonoćno čuvala policija i specijalno obezbeđenje. Nismo smeli da mrdnemo, a kamoli da izađemo u grad. Imali smo izlete, na golf terene ili safari ali uvek i strogo uz oružanu pratnju. Jedini šoping koji smo imali bio je na aerodromu u povratku, priseća se on mundjalskih avantura od pre skoro deceniju i po.

Sa prvog mundijala u Italiji pamti promašene penale u četvrtfinalu Maradone i Piksija.

Iz Francuske 1998. godine „poneo je” uspomene i sećanja druženja sa našim ljudima, ali tako je uvek gde god se zatekao sa nacionalnim timom.

A na poslednjem evropskom prvenstvu gde smo učestvovali 2000. godine u Belgiji i Holandiji, kada smo prošli grupu pa doživeli debakl od 6:1 od Holandeza, posetio je igrače u svlačionici u Roterdamu.

– Atmosfera je bila takva da se znalo da ćemo da izgubmo, ali toliko…, još uvek ga drži impresija sa, za nas do sada, poslednjeg EP-a.

Kao neko ko je čitav život proveo u ugostiteljstvu mundijal u Nemačkoj 2006. godine pamti po jednoj kaucijskoj anegdoti.

– Na stadionima se prodavalo pivo u kriglama od litar, a kaucija za čašu je bila evro. Mnogi nisu znali, da kada vratite čašu, Nemci vam vrate pare, pa naši ljudi posle utakmica, ne samo naše reprezentacije, pokupe sve ostavljene čaše na tribini, vrate ih kod točionica, podignu sve te pare i isplate tako put na svetsko prvenstvo, sa smehom se i danas priseća Milenko Marjanović.

A, u Rusiji 2018. godine bili su porodično, osmoro Marjanovića kombijem je prešlo 8.000 kilometara da bodri reprezentaciju.

– Nismo tad prošli dalje zbog selektora. Nije nas vodio Muslin koji je obezbedio plasman u grupi već njegov pomoćnik Krstajić, koji je bio neiskusan za tako veliko takmičenje. Mediji su tada isfabrikovali aferu Luki Milivojeviću ni krivom ni dužnom da je on podbunjivao igrače, a nije. Zna se od koga je to u samom Savezu poteklo, ne cifra se mnogo Milenko Marjanović.

Kao stručnjak za atmosferu nacionalnog tima koga je gledao na stotine i stotine puta tvrdi da je sad „druga stvar”.

– Svi igrači su spremni, orni, zdravi i željni da dokažu da im je uspeh Srbije ne samo u ustima nego stvarno u srcu, tvrdi on.

Zato ga i pitamo, kakva mu je procena, šta očekuje da uradimo sada na EP u Nemačkoj.

– Moja je procena je, imajući u vidu da je naš selektor dokazao do sada da ima sreće u životu i fudbalu, i da tu sreću ume i zna da iskoristi, uzdam se u to da prolazimo grupu. Za dalje ćemo da vidimo, nepokolebiv je Milenko Marjanović i posle utakmice sa Engleskom u Gelzekirhenu.

Dakle, prolazimo prvi krug, a autoru teksta sagovornik je velikodušno obećao Mitrov dres iz Nemačke. Onda, držimo ga za reč. Za oba.

Bog mu podario da sastavi ljubav i biznis

– Imao sam sreće. Meni je Bog podario da mi se sastave ljubav i biznis, kaže Kragujevčanin ili još preciznije Knićanin, Milenko Marjanović (83), diplomirani ekonomista, hotelijer i kako sam za sebe kaže „aktivni penzioner”.

Sa „plavima” i „orlovima” na svim meridijanima: Milenko Marjanović već tri i po decenije ne propušta utakmice fudbalske reprezentacije 21
U Nemačku, porodično preko Praga, pozdrav redakciji Danasa Foto: Privatna arhiva

Sem ugostiteljstva aktivno se bavio i sportskim radom. Kao predsednik Fudbalskog kluba „Radnički” (dva mandata – 1994/96. i 2011/14. godine) bio je član predsedništva Zajednice prvoligaša.

– Do ove godine, sam bio najuspešniji predsednik kluba u istoriji. Sada je „Radnički” izborio evropska takmičenja i to je veći uspeh, podseća on.

Posle „šetnje” kroz njegovo tri i po decenije dugo druženje sa reprezentacijom, na kraju, nepretenciozno dodaje „još 20 godina i to bi bilo to”, završava on razgovor za Danas.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari