Alfa plivač u raljama „Omege“: Ko je Milorad Čavić, građanin pred sudom?

U Čavićevoj prirodi ni onda, na vrhuncu slave, nije bilo da se ističe pod svetlošću reflektora pažnje, a kamoli kad se u svojoj skromnosti okružio samo najmilijima.

Da smo u plivalištu imali asa kakav se retko rađa, podsetio nas je pre dve godine Mađar Krištof Milak na Letnjim igrama u Tokiju.

U finalu na 100 leptirovim stilom, kojem je Čavić posvetio svoj životni let u vodi, Amerikanac Kajleb Dresel je srušio Felpsov svetski rekord, a mađarski plivač je uzeo srebro, obarajući najbolje vreme Evrope svih vremena, koje je junak naših dana držao punih 12 godina, od podele medalja na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009.

Kad se Čavić javi iz zapećka, a javio se objavom na Instagramu, onda je to s gromovitim povodom.

Ne želeći da mu pravda još jednom izmakne, a u veri da je uprkos sporosti dostižna, obznanio je da se već pet godina sudi s Plivačkim savezom Srbije zato što mu je zbog svog administrativnog javašluka uskratio mogućnost da nacionalnu penziju za olimpijsko srebro u Pekingu 2008. prima od svoje 35. godine.

Radi se o šampionatu Starog kontinenta u velikim (50-metarskim) bazenima u Ajndhovenu 2008. U finalu leptirom na jednu dužinu doneo je našoj zemlji prvo evropsko plivačko zlato i to evropskim rekordom. Na pobedničko postolje se popeo u majci s napisom „Kosovo je Srbija“, što je u očima Evropske plivačke federacije (LEN) primljeno kao gruba zloupotreba sportske priredbe u političke svrhe.

Momentalno je diskvalifikovan s takmičenja. Zato i nije mogao da se u potonjim danima bori za najsjajniju medalju u dvostruko dužoj trci, a ni da učestvuje na 100 slobodno. LEN ga je za trku na 50 ipak pomilovao. Priznao mu je i zlato i rekord.

Bilo je to u susret Igarama u Pekingu. Jasno se videlo da je Čavić u naponu plivačkih mogućnosti. Stresni događaji iz Ajndhovena mu nisu izmakli tlo pod nogama.

Mada u zbirci znamenja, a žetvu je počeo na Evropskom prvenstvu u malim bazenima (25 m) u Dablinu 2003. trijumfom na 100 leptirom uz svetski rekord, ima i zlato iz Rima 2009. na 50, vrhunac karijere mu je bio u pekinškoj „Vodenoj kocki“.

U jednoj od najkontroverznijih situacija u istoriji olimpijskih igara presudile su nanosekunde. Lovor je na 100 leptir pripao Felpsu sa 50,58, a srebro Čaviću sa 50,59. Svetska plivačka federacija (FINA) donela je neopozivu odluku analizom kadrova snimljenih u razmaku od 1/10.000 sekunde.

Američki plivač se okitio sedmim zlatom, a zatim je u štafeti 4×100 mešovito uzeo i osmo, definitivno nadmašivši svog zemljaka Marka Špica (Minhen 1972) po broju najsjajnijih odličja na jednim igrama.

Zvanični merilac vremena „Omega“ godinu kasnije je priznala da je Čavić prvi dotakao taster u antologijskoj trci, ali da to nije učinio dovoljno snažno da bi bio i registrovan kao prvi.

Čavić je rođen u Anahajmu (Južna Kalifornija) 31. maja 1984. Iako ima oba državljanstva, nikada se nije lomio pod čijom će zastavom da se takmiči.

Još kao pionir postao je član Partizana, zahvaljujući bivšem reprezentativcu Petru Popoviću, direktoru plivačke sekcije crno-belih. Najviše je napredovao na kalifornijskom Univerzitetu Berkli.

Zbog zanimanja za političke nauke upisao je političku ekonomiju. Čim je završio karijeru, izjavio je da mu je želja da bude ministar sporta Srbije.

Želja mu (još) nije ostvarena, ali je zbog svoje nevolje, putem društvene mreže na kojoj se oglasio, pokucao na vrata Minisatstva sporta, pozivajući ga da se založi u rešavanju njegovog spora sa Savezom.

Kucnuo je i na vrata na koja svi kucaju sa svojim mukama. U istoj objavi adresat je i predsednik Srbije Aleksandr Vučić. I njemu plivački šampion sugeriše da bi „pravedno bilo da interveniše makar 3%“.