Nauka nikada nije potvrdila da, kao što izreka kaže, mačka ima devet života, ali je istorija definitivno potvrdila da Milorad Vučelić ima makar jedan „javni život“ više, koliko god ovih običnih imala mačka.
U politici, medijima, kulturi i sportu, tim redom, pa mnogo puta i skupa i prekoreda bio je na toliko javnih funkcija, od manje bolnih do otrovnih, da bi za nabrajanje bila neophodna čitava knjiga.
I uvek je svugde gde je boravio bio na vrhu, za razliku od mačke čiji je pad sa visine i bezbedno prizemljenje dostupan oku posmatrača, Vučelić je, kad je tako bilo, sa vrha „nestajao“, nikakvih vidljivih prizemljenja nije bilo, a onda bi se u nekom trenutku pojavio na nekom drugom vrhu, kao da se ništa nije desilo, i kao da se njemu ništa nije desilo. Bilo kad su u pitanju RTV, RTS, SKC, RSS, da se poigramo skraćenicama, zatim „Budva grad teatar“, „Zvezdara teatar“, Telekom, sledstveno očigledno neuništivom instinktu da je tamo gde je vlast, i da je nešto više ili niže zavisno koliko je gde klizavo, nestajao je samo u svoju korist. I isto tako se pojavljivao.
Najnovija saga o „tihovanju“ tri meseca na funkciji predsednika Fudbalskog kluba Partizan, „senzacionalna“ je samo onima kojima lik i delo Vučelića nisu dovoljno poznati. I ima svoju predigru i zaplet, a kod poznatog raspleta neizvestan je samo datum.
Pre nego što je 30. avgusta podneo neopozivu ostavku na tu funkciju, i ostao samo glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti i vlasnik i urednik Pečata, krajem marta molio je da ga smene, ali je Skupština kluba to odbila.
Početkom maja novo rukovodstvo Sportskog društva ga je razrešilo, on se nije obazirao.
Pre neki dan se jednostavno pojavio u klubu kao predsednik da svima poželi sreću u Novoj godini.
Izbori za novog predsednika trebalo je da budu raspisani najmanje mesec dana posle njegove ostavke.
Kakve ostavke, ko je pomenuo ostavku – verovatno se čovek sa „mačka plus jedan“ života pitao u sebi.
Zvuči kao iz prošlog života kada se pomene da je onomad u Budvi izrešetan njegov audi, da je hapšen u akciji Sablja, da je bačen Molotovljev koktel na njegovu porodičnu kuću u Crvenki. I da je za ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi Miroslav Kurak bio u njegovom obezbeđenju.
Uvek je eksplicitno tvrdio da je levičar, od 68-aša do antiglobaliste, iako je i te kako plivao „desnije od Japana“ i rukama i nogama mutio međunacionalne vode.
Veoma obrazovan za jednog političara s kraja 20. veka, i još više namazan, i u punih 75 godina s obe ruke se čvrsto drži i za ovu musavu fotelju, po prvi put verovatno više tuđom nego svojom voljom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.