Miloš Milojević otišao iz Crvene zvezde u velikom stilu, dupla kruna dokaz apsolutne dominacije u Srbiji

Čini se nikad ubedljivije, a sigurno najdominantnije u poslednje dve decenije, fudbaleri Crvene zvezde osvojili su duplu krunu.

Pobedom nad Čukaričkim (2:1) crveno-beli su došli do pehara u Kupu Srbije i time postali generacija koja je prvi put u istoriji našeg fudbala uspela da veže tri duple krune.

Zasluge, naravno, posebno pripadaju fudbalerima, međutim, velike aplauze zaslužio je i 41-godišnji Miloš Milojević.

Apsolutno svestan situacije u kojoj je preuzeo vođenje ekipe prošlog avgusta, nasledivši Dejana Stankovića na klupi, posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona, rođeni Knjaževčanin uspeo je u relativno kratkom periodu da konsoliduje tim i postepeno ubacuje svoje trenerske začine u već postojeći sistem.

Nije mu bilo jednostavno, uprkos tome što ga je većina igrača poznavala iz perioda kada je bio pomoćnik u stručnom štabu Dejana Stankovića.

I sam je posvedočio da je Zvezdu napustio kada je osetio prezasićenje ulogom, uveren da sistem funkcioniše i da njegov odlazak suštinski neće uticati na način vođenja ekipe.

Povratak u klub prošlog avgusta za Milojevića nije bio jednostavan. Iako je stigao na poznatu adresu, trebalo je da kao šef struke nametne svoje metode rada i to igračima sa kojima je u prvom mandatu imao odnos u kome se trudio da im bude podrška i „rame za plakanje“.

Postepeno je uvodio nove metode, širio rotaciju, vraćajući samopouzdanje pojedincima koji su delovali istrošeno i demotivisano (Katai, Rodić, Kanga, Borjan…).

Ipak, sumnje u njegove krajnje domete i perspektivu na klupi Zvezde nije uspeo da otkloni tokom učešća u Ligi Evrope.

Loše igre na gostovanjima Ferencvarošu i pogotovo Trabzonsporu naterale su upravu kluba, na čelu sa Zvezdanom Terzićem, da već početkom 2023. krene da uspostavlja inicijalne kontakte sa Barakom Baharom.

I mada je javnost sa diplomatskom aktivnošću uprave bila upoznata pre dva meseca, Milojević je znao da se nešto krčka još tokom februara.

Ponosit i „kratkog fitilja“, a opet svestan šanse koju je dobio sa svega 40 godina, Milojević se stoički nosio sa činjenicom da mu je mandat oročen do juna.

Moguća razočaranost zbog nedostatka poverenja i oduzete mogućnosti da tokom leta formira ekipu sa svojim saradnicima nije uticala na pristup obavezama i rešenost da sa Zvezdom osvoji duplu krunu.

Sa eliminacijom u Ligi Evrope i orijentacijom samo na domaće izazove, Milojević se usredsredio na jačanje linija tima, stvaranju automatizma i težnji da u manevru Zvezda dominira protiv najvećih takmaca u Superligi.

Bilo je izdanja u kojima Zvezda nije bila toliko dominantna; naročito upitnim ostale su igre u večitim derbijima, međutim, kada je bilo najvažnije, crveno-beli nisu prosipali bodove, pogotovo u duelima sa TSC-om, Čukaričkim i Vojvodinom.

Vremenom, Milojević je sve više proširivao roster. Šansu je postepeno davao mladim igračima, pre svega Stefanu Lekoviću, njegovom imenjaku Mitroviću, a kada je titula potvrđena na terenu su sve češće bili Jovan Mijatović i Nikola Mituljikić.

Zvezda je na pojedinim mečevima umela da zablista, posebno protiv Čukaričkog (na tri poslednje utakmice dala 11 golova) i TSC-a. Sezonu će, izvesno, završiti bez poraza u domaćim okvirima (ostao samo meč sa Novim Pazarom u nedelju) dičeći se činjenicom da je prva u istoriji našeg fudbala vezala tri duple krune.

Milojević je uspeo i u tome, što nije bilo jednostavno, da igrače drži budnim i motivisanim i kada je titula bila obezbeđena, šet kola pre kraja prvenstva.

Možda i taktički smišljeno, pojedince je ostavljao na klupi, ukoliko na treninzima ne bi bili uverljivi i dominantni (primer Aleksandra Pešića i Milana Rodića), dok je druge nagrađivao zbog podizanja forme i ubedljivih partija (Kings Kangva).

Svom nasledniku ostavio je ekipu koja će tokom leta morati dodatno da se osveži.

Utisak je da na desnom beku Zvezda nije dobila odgovore koliko su Vigo i Nikolić u stanju da odgovre vrhunskim izazovima u Ligi šampiona.

Ni na suprotnoj strani situacija nije idelana, pogotovo ukoliko Milan Rodić ne bude ostao u ekipi. Kada su štoperi u pitanju, mnogo toga će zavisiti od dogovora Zvezde i Aleksandra Dragovića.

Srbin iz Austrije veoma je važan u sistemu Zvezde, pokazao se kao najbolji štoper u Superligi i bio je od nemerljivog značaja za brže i kvalitetnije sazrevanje Strahinje Erakovića.

Dragović nije raspoložen za ostanak, međutim, Zvezdan Terzić je odavno dokazao da ima izuzetnu moć ubeđivanja.

Uprkos tome što je kaparisan Marko Stamenić iz Kopenhagena kao i Peter Olajnika iz praške Slavije, Zvezda će morati da vuče pametne i vizionarske poteze u manevru i po krilima tokom letnjeg prelaznog roka, tražeći brže i motorički predisporanije fudbalere od postojećih.

S tim u vezi, pojedinci verovatno neće biti po ukusu Baraka Bahara, koji će upravi zadati domaći zadatak da sa istima raskine ugovore i time rastereti budžet.

Najkompleksniji zadatak odnosiće se na dovođenje startnog centarfora. Izraelski mediji su već pisali da Bahar ima spisak željenih pojačanja, među kojima su i moguće opcije u najisturenijem delu tima.

Izraelski sturčnjak je, vodeći Ber Ševu i Makabi iz Haife, pokazao da ume da pronađe odlična rešenja ispod radara i za jeftine novce.

U Zvezdi su pikirali nekoliko rešenja u napadu i od toga koga će izabrati zavisiće i koliko će biti u stanju da ispoštuju trenerske principe mladog izraelskog stručnjaka koji najčešće insistira na visokom presingu, promeni poseda i igru punoj inteziteta.

Crvena zvezda je zasluženo i dominantno osvojila titilu, šestu uzastopnu. Utisak je da je došla do momenta kada su radiklani rezovi neophodni kako bi se napravila potentnija ekipa za evropske prilike, kao i adekvatan balans između iskusnih asova i mladih igrača jer bez produkcije iz svoje škole fudbala Zvezda bi mogla da ostane bez novca neophodnog za funkcionisanje u godinama koje dolaze.