Pozovi Teodosića kad je najteže: Kako je plej Zvezde od „otpisanog“ postao glavni igrač crveno-belih ove sezone

Crvena zvezda je ispratila Fenerbahče iz Beogradske arene sa buketom od „31 crveno-bele ruže“, a za njih je najviše zaslužan Miloš Teodosić. Razlika koja verovanto nije u dosluhu sa odnosom kvaliteta dve ekipe ali je bila refleksija trenutnog nadahnuća, forme i želje košarkaša.

Janis Sferopulos može da se pohvali time da su čak petorica njegovih pulena imala dvocifren košgeterski učinak što bi trebalo da bude dokaz timskog dešifrovanja odbrane Fenerbahčea, međutim samo jedan košarkaš imao je savršen kod tokom svih 40 minuta.

Kad je teško – Miloš Teodosić

Ovaj duel nije za Dimitrisa Itudisa bio i referenca Teodosićevih partija od početka sezone. Stručnjak koji je sa Teom godinama sarađivao u moskovskom CSKA izjavio je posle meča ono sa čime bi većina trebalo i da se složi: Pre svega, Miloš sada igra dobro u kontinuitetu. Generalno igra izvanredno. I u Barseloni, i protiv Bajerna, i sa Partizanom, i tako dalje. Nije fer da kažem šta bismo mogli da radimo da ga zaustavimo. Nismo mogli da ga zaustavimo, čestitam Milošu.“

Verovatno je šef struke Fenerbahčea u pravu. Možda javnost nije bila spremna na činjenicu da je u 36. godini izabrao da dođe u Crvenu zvezdu ne samo da bi „statirao“ i davao tercu mlađima plašeći se, možda, da neće moći da izdrži evroligašku trku sa mlađima, poletnijima i motivisanijima međutim, Teo na početku takmičarske godine razbija predrasude o svom načinu života i posvećenosti sportskim obavezama.

Možda na početku priprema nije bio u optimalnoj formi, ali je na startu sezone igrom na iskustvo i znanje „tražio vazduh“ koji mu je nedostajao u plućima.

Izvesno je i smena trenera, odnosno dolazak Janisa Sferopulosa koji ga pamti još iz njegovih prvih inostranih dana u Olimpiajkosu kada je bio pomoćnik u stručnom štabu, doprinela da se oseća komotnije i motivisanije, ali je konstantnost možda i najbolja definicija njegovih partija u crveno-belom dresu.

Teodosić nikada nije imao problema sa fizičkom snagom, adekvantim pristupom obavezama, jedino je „školski odmor“ ponekad koristio na drugačiji način.

U skladu sa tim, ni uvodne partije u crveno-belom dresu ne odudaraju od premise da je u smislu kreacije i razumevanja igre i dalje neprikosnoven u evroligaškim okvirima.

Trenerima nije milo, ustvari, pribojavaju se da li će „porodični mercedes“ izdržati truku sa onima iz S klase.

Možda bi voleli da češće ulazi u igru i manje vremena provodi na parketu, ali kada vide kako sa njegovim ulaskom ekipa doživljava pozitivnu „metarmofozu“ nikome ne pada na pamet da se odrekne takvog benefita.

Utisak jači od statistike

Teodosić je protiv Fenerbahčeoa bio inicijator, kreator i najvažniji egzekutor u ubedljivoj pobedi.

Meč je završio sa najviše datih poena od početka sezone u Evroligi (18) kao i najviše ubačenih trojki (4/5).

Važnije od svega, bio je taj koji je rešavao sve bitnije situacije na parketu, improvizovao na željeni način kad god je bilo to važno (a takvih je situacija bilo je na pretek) neretko raspoređujući saigrače prilikom postavljanja akcija u pozicionim napadima.

Zvezda je samo u prvom poluvremenu imala 18 poena iz tranzicije, od kojih je većina bila u kreaciji ili egzekuciji vrsnog plejmejkera.

Teo u svakom napadu tačno zna kako saigrači treba da budu pozicionirani; mis-meč situacije čita u sekundi i u igri dva na dva ima tri rešenja koja odbrana najčešće uopšte ne može da predvidi.

Meč sa Bajernom samo je poslednji u nizu njegovih kvalitetnih partija. U Barseloni je imao 13 poena i čak devet asistencija, protiv Bajerna je brojao do 16 poena i impresivnih 11 uspešnih dodavanja i jedino je u Bolonji i protiv Monaka bio slabiji nego što se očekivalo.

Na evroligaškom je proseku od 10,5 poena, 5,4 asistencije i 31,4 odsto uspešnosti sa distance. Trenutno je sedmi najkreativniji košarkaš u najelitnijem takmičenju.

Teodosić ne spada u grupu igrača koji ljubav prema klubu manifestuju busanjem u grudi ili verbalnim vređanjem protivničke ekipe.

Ni u momentima primetne euforije, kao posle trijumfa nad Bajernom, nije želeo da se eksponira, povede navijanje, uzme megafon ili se infiltrira među najstrastvenije pristalice…

Na mečeve Crvene zvezde dolazio je još kao klinac, zajedno sa bratom Jovanom, na dan utakmice iz Valjeva, vraćajući se prvim vozom u svoj rodni grad.

Ispunio obećanje

Obećanje dato navijačima ispunio je ovog leta i može se primetiti da u crveno-belom dresu igra neuobičajeno strastvenije i emotivnije.

Meč sa Bajernom bio je možda i personifikacija svih razloga zbog kojih se prihvatio rizika da u poznim igračkim godinama dođe na Mali Kalemegdan.

Zanemario je bolove u leđima, listovima, teške noge prilikom jutarnjeg ustajanja, dan posle utakmice.

Defanzivno se borio, spuštao u stav, probijao blokade, bacao se za svaku loptu kao njegov poznanik Milan Borjan na gol liniji.

Pravio je faulove kada je to bilo važno, prekidajući na pametan način protivničku kontru. Kad bi se umorio ili zadihao tražio je od navijača da povećaju decibele pevajući poznate stihove i u svemu tome video rešenje za sve probleme.

Da se nešto pozitivno menja i da je spreman da na istim frekvencijama nastavi da igra, osetilo se nakon trijumfa nad Fenerbahčeom.

Verovatno nijedan novinar nije mogao da poveruje da je stao pred kamere i strpljivo odgovarao na pitanja.

Ophođenje prema novinarima poslednjih godina nešto je na čemu mu se oštro može zameriti ali izgleda da i u tom kontekstu neki novi vetrovi duvaju Malim Kalemegdanom.

– Lepo je kada vidiš da neko ceni tvoje zalaganje, bacanje za loptu, emociju koju pokažeš u toku igre. To daje još veću energiju i motivaciju da pred svojim navijačima igraš što bolje – poručio je Teodosić posle treće evroligaške pobede crveno-belih ove sezone.