Minimum je da prođemo grupu

Sa čak četiri (Meksiko, Kostarika, SAD, Nigerija) uspeo je da prođe grupnu fazu, često pomerajući granice mogućeg i očekivanog. Iako u 74. godini života, čuveni Velibor Bora Milutinović trudi se da bude u jeku fudbalskih dešavanja; uspostavljajući konekciju negde na pola Azije, neposredni i prijatni Bora, saopštio nam je da je na putu za Moskvu, gde je trebalo da prisustvuje zvaničnom otvaranju Svetskog prvenstva u Rusiji. Kao stručnjak neverovatne biografije i ogromnog iskustva, pristao je da u kratkom intermecu, podeli sa nama barem delić onoga što je doživeo i naučio vodeći pet različitih reprezentacija na najvećem sportskom događaju na svetu, zaključno sa selekcijom Kine. Nije želeo da priča o čuvenoj anegdoti sa Svetskog prvenstva u Italiji 1990. kada je vodeći Kostariku odneo zaklanog petla na trening Brazilaca (bili u istoj grupi), a ovi pali u nesvest od straha, jer se navodno u Brazilu jedino tog okultnog običaja više plaše od poraza u finalu planetarnog takmičenja. Punih usta govorio je o reprezentaciji Srbije, pozitivno razmišljajući, kao da je želeo da rastereti trenerskog početnika na klupi “orlova” Mladena Krstajića.

– On bi trebalo da uživa u svakom trenutku provedenom na Svetskom prvenstvu u Rusiji. To što nema dovoljno iskustva moglo bi da mu posluži da rasterećenije pristupi obavezama i da nekako lakše obavi taktičko-tehničke stvari za utakmice u grupi. Ugled srpskog fudbala zapravo je u rukama Mladena Krstajića i naših reprezentativaca – pokušao je na određeni način Bora Milutinović da rastereti trenera koji je iznebuha postao čelni čovek struke reprezentacije Srbije.

* Toliko puta ste bili na Svetskom prvenstvu da verovatno možete da predvidite svaki potez koji će vaš kolega na klupi Srbije napraviti u Rusiji. Koji su segmenti najvažniji i na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju tokom jednog tako specifičnog takmičenja?

– Nisam baš neko ko voli da daje savete. Znate, svako ima svoj način gledanja na stvari; šta mu je posebno bitno, a oko čega ne želi preterano da se nervira. NJemu će biti najvažnije da pronađe način kako da spremi tim, da fudbaleri odmorni i sveži nastupe na svakoj utakmici. Ambijent je svakako najvažniji; ta neka vrsta kohezije među igračima, spremnost da se žrtvuješ zarad uspeha kolektiva.

* Jeste li imali neko slično iskustvo vodeći neku od pet selekcija na planetarnom šampionatu?

– Ja sam recimo fudbalere Kostarike, pred Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. odveo na pripreme koje su trajale 70 dana. Niko od njih u tom trenutku nije igrao u nekom od evropskih klubova; nisu imali nikakvo iskustvo života i igre na Starom kontinentu i zbog toga je takav pristup bio neophodan. Mi recimo tada nismo odigrali nijednu prijateljsku utakmicu, a uspeli smo u grupi da pobedimo Švedsku i Škotsku i plasiramo se, prvi put u istoriji Kostarike, u drugu fazu takmičenja.

* Kostarika je naš prvi protivnik u Rusiji; po čemu su oni specifični, kakav stil igre gaje, čega bi trebalo da se pribojavamo?

– Znate kako, teško je upoređivati generacije iz 1990. i 2018. Dosta se toga u tolikom vremenskom razmaku promenilo. Nesumnjivo je da smo kvalitetnija reprezentacija od njih; videli ste između ostalog šta se desilo sa njima na poslednjem prijateljskom meču protiv Belgije pred odlazak u Rusiju (poraz od 5:1, prim. aut.). Golman Kejlor Navas, koji brani za Real Madrid, najvažnija je komponenta u njihovom timu. Ubeđen sam da smo kvalitetniji, imamo daleko bolje pojedince koji igraju u vrhunskim evropskim klubovima i verujem da kao tim možemo doći do pobede.

* Često se u javnosti spominje da je prvi meč najvažniji i da se u zavisnosti od ishoda generišu pozitivne ili negativne vibracije?

– Prvi meč je svakako važan, ali nije presudan. Ne znam zašto se podiže tolika fama u vezi sa samim startom na šampionatu ako imamo primer Španije koja je 2010. postala prvak sveta, a da je pritom izgubila uvodni duel u grupi. U opticaju je devet bodova i mislim da je takav način razmišljanja potpuno pogrešan. Važno je biti koncentrisan i usredsređen na svaki meč i adekvatno se pripremiti.

* Razmak između utakmica u grupi ume da bude popriličan (četiri do pet dana). Kako ste vodeći reprezentacije, razbijali monotoniju?

– Monotonija bi morala da bude zabranjena reč dok ste na Mundijalu. Došli ste na najveću smotru svetskog fudbala i trebalo bi da svaki minut posvetite pripremi, kako fizičkoj tako i psihološkoj. Onaj kome na takvom takmičenju bude dosadno nije ni trebalo da polazi. Kada je vreme za odmor onda bi trebalo da ga igrači maksimalno koriste opuštajući se na pravilan način i to ne bi smelo da zaliči na dosadu.

* Za kraj, šta očekujete od Srbije na Svetskom prvenstvu u Rusiji?

– Neki minimum je da prođemo grupu; sve ispod toga bilo bi razočaravajuće. Emotivno, navijaću za Srbiju i želeti da se nađe među osam najboljih na svetu. Osim za nas, držaću palčeve i Meksiku, Kostariki i Nigeriji, reprezentacijama koje sam vodio na planetarnom takmičenju. Očekujem i nadam se da će par momaka koji su bili na Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi pomoći, ne samo kolegama, već i stručnom štabu, u samoj aklimatizaciji i zahtevima koje je neophodno ispuniti da bi ambijent bio osnova dobrog rezultata. – podvukao je čuveni Bora Milutinović.

Sve je mnogo jednostavnije

– U javnosti je sve u vezi sa Svetskim prvenstvom u Rusiji predstavljeno mnogo komplikovanije nego što zapravo jeste. Stvari ne izgledaju baš tako; mnogo je jednostavnije, svakako i lakše kada se dođe na prvenstvo. Svako ima svoj deo posla, svakodnevne zadatke koje bi trebalo da obavi – neku rutinu – i tu nema previše složenih radnji – istakao je Milutinović, verovatno svestan da većina medija planetarno takmičenje posmatra kroz prizmu senzacionalizma.

Belgija favorit iz senke

– Prognoze su takve da su najveći favoriti Brazil, Francuska, Nemačka i Španija. Mišljenja sam da bi Belgija mogla daleko da dogura. Zaista su fenomenalna reprezentacija, koja na svim pozicijama ima dokazane igrače. Možda su i svesno rizikovali; propustili su par velikih takmičenja uzastopce, spremajući generaciju koja bi mogla u Rusiji da napravi veliki rezultat. Posle Engleza, Belgijanci imaju najviše igrača koji nastupaju u Premijer ligi i to je takođe pokazatelj njihovih kvaliteta. Englezi su mi takođe zanimljivi; imaju dosta mladih i vrlo darovitih igrača, koji će takmičenje u Rusiji videti kao idealnu šansu da se dokažu na svetskoj sceni. Tehnički su obučeni, brzi i trebalo bi da predstavljaju prijatno iznenađenje – izvukao je Milutinović iz rukava dve selekcije koje bi mogle da pomrse računicu vodećim favoritima.