Mir, mir, mir – sudija Obradović nije kriv

Fudbalska javnost Srbije sa velikim zanimanjem pratila je „slučaj Srđan Obradović“: od njegovih najblaže rečeno diskutabilnih sudijskih odluka tokom superligaškog meča Spartak – Radnički (Niš) odigrane13. maja 2018. godine, preko policijskog privođenja Jagodinca dan posle duela u Subotici, zadržavanja u pritvoru do 11. juna istog proleća, njegovog aktiviranja od strane nacionalnog Saveza (u ulozi posmatrača) do duplog izricanja zatvorske kazne.

Ali joj je mesecima uskraćivana informacija da je Vrhovni kasacioni sud pravosnažno oslobodio Obradovića od optužbe da je zloupotrebio službeni položaj i time mu pružio mogućnost da od države naplati ležanje iza rešetaka i sudske troškove. Još 16. decembra 2021. pomenuta sudska instanca jednoglasno je poništila presude Višeg i Apelacionog suda, po čijem slovu je Obradoviću sledila robija od (prvostepeno) 15 i 12 meseci (drugostepeno), ali je u medije tek ovih dana dospela vest o tome da inkrimisani arbitar definitivno nije bio službeno lice na spornom susretu i da zato ne može da snosi odgovornost za čudan penal, isključenje jednog igrača gostujućeg tima i domaćinov trijumf.

„Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, uhapsili S. O. (1976) zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja…“, saopšteno je pre četiri godine, kada je Danasu od strane stručnog lica nagoveštena mogućnost neočekivanog konačnog ishoda.

– Ono što je najvažnije u navedenom slučaju i oko čega će se sigurno lomiti koplja između tužioca i branioca osumnjičenog jeste status službenog lica, po nekom od osnova propisanih članom 112. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ako pritvoreni fudbalski sudija to jeste, onda mora biti dokazano da je iskorišćavanjem ili prekoračenjem službenog položaja, s umišljajem, pribavio korist sebi ili nekom fizičkom ili pravnom licu, u ovom slučaju jednoj sportskoj ekipi, odnosno naneo štetu ili povredio prava drugog, u ovom slučaju poraženog tima. Inače, član 208 b poslednje verzije KZS-a predviđa krivično delo dogovaranja ishoda sportskog ili nekog drugog takmičenja, za šta su predviđeni zatvorska kazna od šest meseci do tri godine i novčana kazna – rekao je tada za naš list advokat i bivši sudija Specijalnog suda Vladimir Vučinić.

U međuvremenu je Obradoviću dva puta utvrđen status službenog lica, ne i na najvažnijem mestu, gde je odlučeno da fudbalski sudija u krivičnopravnom smislu ne može da se smatra službenim licem, pa ni krivim za takvo krivično delo.

„Glavni fudbalski sudija na fudbalskoj utakmici je Pravilnikom o suđenju i sudijama FSS ovlašćen i obavezan da se stara o primeni pravila igre – što znači da njegovo ovlašćenje obuhvata regulisanje samo određenih situacija u okviru tačno određene igre i u odnosu na ograničena prava i dužnosti igrača i to samo u toj situaciji i samo prema igračima na terenu, pa tako zbog ograničenog dejstva, ne predstavlja vršenje javnih ovlašćenja…“, jedan je od delova oslobađajuće presude.

– Velika je razlika između prava i pravde, pa jedan Nelson Mendela je toliko vremena nevin proveo u zatvoru, samo zato što se borio za prava crnaca u svojoj zemlji. U ovom slučaju, oslobađajuća presuda ne predstavlja ništa nama iz srpskog fudbala, mnogo pre konkretne utakmice i spornih odluka, upoznatih s likom i delom Srđana Obradovića, kao i njemu sličnih „izvođača radova“ za potrebe i interese nikada obelodanjenih i procesuiranih naručioca. Da se ista stvar desila jednom Miloradu Mažiću ili Srđanu Jovanoviću, pa da se dobro razmislimo, ovako… Više me je iznenadila odluka o zatvorskoj kazni Apelacionog suda, pre toga, nego procena više instance da fudbalski sudija nema status službenog lica u krivičnopravnom smislu. Spornije mi je dodeljivanje uloge posmatrača, u tom trenutku, procesuiranom čoveku, jer su time dodatno narušeni integritet fudbalske organizacije i konkretnog takmičenja – kaže za Danas predsednik srpskog ogranka Međunarodnog sindikata fudbalera Mirko Poledica.

Mada Obradović ima formalno pravo na to, naš sagovornik ne veruje da će Sudijska organizacija vratiti sudiju njegovih godina na teren, dok za eventualne reprize ovog slučaja tvrdi da su unapred osuđeni na propast ako se ne promeni način detektovanja anomalija ove vrste.

– Na Zapadu se fudbalske nameštaljke dokazuju ozbiljnim predistražnim radnjama a ne naknadnim subjektivnim procenama. Uz pomoć odgovarajućih državnih organa, osumnjičeni se neko vreme prate, prisluškuju… ne bi li se prikupili potrebni dokazi. Sve posle toga je stvar lične procene i tumačenja, kao kada igrač izađe sam pred golmana, pa zakuca loptu u mrežu, pogodi golmana ili promaši ceo gol.

Nekadašnji sudija, jedno vreme angažovan u Sudijskoj komisiji FSS, Rade Đurović, razočaran je preinačavanjem sudskih odluka u korist Obradovića.

– Nisam pravnik po vokaciji, ne bih da se upuštam u stručne detalje, ali za moj pojam sportski sudija kao izabrani kadar određene sportske organizacije ili Sveza jeste službeno lice, čime su se očigledno rukovodila druga dva Suda u „slučaju Obradović“. Lično mi smeta nastala konfuzija, mada znam kome njegovo oslobađanje ide u prilog. Ovom presudom je dat snažan motiv svim drugim fudbalskim prestupnicima, malo zaplašenih prethodnim odlukama sudova, jer mogu da petljaju bez odgovornosti.

Očistio sam obraz, hoću opet da sudim

– Samo moja duša zna kako sam sve ovo izdržao i preživeo torturu koja je trajala četiri godine. Ali, na kraju je pravda zadovoljena. Očistio sam obraz… Mislim da bih bio jedini na svetu koji bi zbog kaznenog udarca išao u zatvor. Ne znam zašto se sve ovo dešavalo… Očekujem da me Savez vrati i na listu sudija Superlige. Meni to pripada. Istog momenta su me uklonili kada je sud mene osudio na 10 godina, to je van svake pameti – ispričao je Srđan Obradović za Informer.