Mladen Krstajić: Na kraju sam uvek bio pukovnik

Uz šturu izjavu sportskog direktora FSS Gorana Bunjevčevića da je iza izbora 43 godine starog početnika u trenerskom poslu stao Stručni odbor, čiji je on potpredsednik. Ne čekajući svečanu promociju novog šefa struke „orlova“ obratili smo se doskorašnjem Muslinovom pomoćniku za objašnjenja iz prve ruke.

* Da ste član Stručnog odbora FSS i da ste bili pitani za mišljenje o Krstajiću zašto biste digli ruku za njega?

– Nema potrebe za takvim fikcijama. Nisam član Stručnog odbora i nisam bio u prilici da predlažem selektora, a oni koji jesu sigurno imaju svoje razloge za to. Imate pravo da ih pitate za obrazloženje, kao što ja imam pravo da ne pričam o sebi na taj način. Samohvalisanje nije deo mog karaktera.

* Nad čime u njegovoj profesionalnoj biografiji biste se zamislili? Da li bi vam smetalo to što ima samo 180 minuta trenerskog staža u ulozi glavnokomandujućeg?

– Odnekuda se mora krenuti. Pitanje je samo ko je koliko i za šta spreman. Neko želi, može i voli da preuzme manji, a neko veći rizik. Ja ceo život pristajem na najveće izazove. Odgovornosti, takođe. Bez obzira na godine (ne)iskustva. Nekome zapadne da važne stvari počne s 40, drugima s 55, nekima u poznom dobu, a ima ih koji nikada ne stisnu petlju.

* Kako komentarišete opšte uverenje da ste novogodišnji poklon u vidu selektorske palice dobili zato što ste „dobri“ sa prvim čovekom srpskog fudbala Slavišom Kokezom, za kojeg ste sami otkrili da vas je on a ne Muslin doveo u stručni štab?

– Koliko ljudi, toliko teorija, komentara i tumačenja. Nikome ništa ne zameram. Jedino se držim istine. I zato mi nije problem da ponovim da su me za pomoćnika u stručnom štabu predložili predsednik FS Srbije i sportski direktor FSS, Slaviša Kokeza i Goran Bunjevčević. Neću da nagađam da li je to bio tas na vagi prilikom izbora selektora, već ću samo reći da sam za ove dve godine staža u A reprezentaciji bio maksimalno odgovoran i posvećen u obavljanju svih dobijenih zadataka.

* Mislite li da biste bili tu gde jeste da niste za utakmice sa Kinom i Južnom Korejom pozvali momke koji su „oterali“ prošlog selektora, pre svih Sergeja Milinkovića-Savića i Nemanju Radonjića?

– Nije moje da se bavim razlozima i okolnostima odlaska prošlog selektora. Pričam i pričaću samo o onome što je u mom domenu. Pozivanje igrača svakako jeste. Tako da sam na tu azijsku turneju u odnosu na tadašnje okolnosti, da su to bile prijateljske utakmice i da smo imali nekoliko povređenih i umornih pojedinaca, poveo i naknadno dopisao samo one za koje sam procenio da im je u tom trenutku mesto u našoj najjačoj reprezentaciji. Da mogu da sprovedu moje ideje na terenu i donesu rezultat protiv Kine i Južne Koreje. Ove dve utakmice bile su za sve prijateljske, a meni vrlo moguće presudne za skidanje zvanja vršilac dužnosti. Sigurno ne bih bio ovde gde sam da smo ih izgubili, da se nije znalo ko šta radi u igri i da je ekipa bila mlitava i nezainteresovana.

* Niko iz FSS nije javno potvrdio ni decidirano demantovao da su prvo vođeni pregovori sa Draganom Stojkovićem i Veljkom Paunovićem, da se razmišljalo o Robertu Prosinečkom, Ivici Jovanoviću, Aleksandru Stanojeviću, Vladanu Milojeviću…, ali javna je tajna da niste od početka bili prvi „pik“. Žulja li vas to?

– Ništa me ne žulja, ne nosim tuđe „cipele“. Hodam uzdignutog čela i sasvim čista obraza. Pošteno radim, pravo zborim i mirno spavam. Bez obaziranja na rekla-kazala i mešanja u tuđ posao.

* Dakle, nije kome je rečeno već kome je suđeno?

– To ste vi rekli.

* Da li ćete nekoga od njih zvati radi stručnih konsultacija? Možda nekog drugog aktivnog ili penzionisanog trenera? Na primer svog fudbalskog oca, kako umete da zovete Nenada Bjekovića?

– Baš zato što nisam sujetan, narcisoidan i prepotentan pitaću i već pitam za mišljenje, savet, iskustvo i sugestiju svakoga čije metode rada, uspehe i ličnost poštujem. Radim po svome, kao svaki nezavisan čovek, ali rado slušam druge. I to ne samo ljude iz sveta fudbala. Imamo toliko velikih trenera i igrača u ostalim sportovima. Ko su oni? Neke stvari treba držati za sebe ili ih u pravo vreme podeliti sa drugima. Uglavnom, sve radim čistih namera i za dobro reprezentacije.

* Da li ste dobili čestitku od bivšeg šefa Muslina za unapređenje u pravog kormilara A tima?

– To su moje privatne stvari.

* Imate li u mobilnom SMS podrške nekoga iz vašeg bivšeg kluba Partizana i Crvene zvezde, bez obzira što crveno-beli vode rat sa FSS?

– Imam ih. Nije bitno kakve i od koga, važno je da oba kluba poštujem. Nemam loše odnose sa večitim rivalima i njihovim navijačima. Oni i reprezentacija su „lokomotiva“ našeg fudbala.

* Da li ste spremni za bočne udare i rušenja iznutra, ta opšta mesta u srpskom fudbalu? Nosite li „pancir“? Ima li uopšte nešto čega se plašite u poslu kojeg ste se prihvatili?

– Od 1992. godine, rata u Bosni i Hercegovini i porodičnog izmeštanja u Srbiju trpim različite udare. Bočne i čeone, direktne i indirektne. I uvek sam ih stoički podnosio, bez prljanja ruku u borbama. Nije mi potreban pancir, ni pravi ni metaforički. Koračam slobodno, nikome ništa dužan. Ni kriv.

* Kako bi izgledao vaš trenerski presek igre „orlova“ u ovim kvalifikacijama? Šta je bila najjača, a šta najslabija karika?

– Napravili smo dobru atmosferu, uz fudbalski kvalitet glavni faktor uspeha. E, sada, ima stvari koje ćemo ekipa, moji saradnici i ja probati da popravimo i(li) unapredimo. Stara mudrost kaže da sve može biti bolje nego što jeste. Imamo vrlo malo vremena za korekcije, ali puno volje i želje da sve dignemo na još viši nivo. Vreme će pokazati koliko smo uspeli u tome.

* U kom sistemu ćete pripremati ekipu za SP? Da li su vam azijske provere „nacrtale“ pravu formaciju?

– Razumem da sedam miliona selektora u Srbiji zanima da što pre čuje razmišljamo li isto, ali valjda će i oni razumeti mene ako im kažem da je to ozbiljan i pipav izbor. Nisam ga još definitivno napravio, jer želim stvar da sagledam iz svih mogućih uglova. Jedno je sigurno – neću igrače prilagođavati sistemu igre već formaciju praviti u skladu sa njihovim pojedinačnim i timskim karakteristikama i realnim mogućnostima. I da… volim ofanzivan fudbal. Prvu fudbalsku karijeru proveo sam u odbrani, a ovu bih da pravim na „gol više“ filozofiji.

* Brzo će doći jun i vreme za konačni odabir putnika za Rusiju. Ako pretpostavimo da će ga svi kandidati dočekati zdravi, čime ćete se rukovoditi pri kraćenju spiska – klupskom minutažom, tj. trenutnom formom ili stažom i zaslugama u reprezentaciji?

– Još razmišljam na tu temu, sve je otvoreno… Postoje igrači čija je uloga u igri tokom poslednje dve godine bila velika, kao što ima onih koji bi mogli da pojačaju kolektivni potencijal. Videću gde će ko preći ili ostati u ovom zimskom prelaznom roku, sačekati da vidim kakav će ko biti u nastavku klupskih sezona, sa svakim od potencijalnih kandidata lično razgovarati ili poslati poruke preko saradnika, testirati ih u proverama u martu… Sve pratim, beležim, pamtim i računam. Do konačne odluke.

* Imate iza sebe jedno SP u kopačkama. Šta ćete od tog iskustva turnirskog načina takmičenja probati da primenite, a šta gledati da po svaku cenu izbegnete?

– Veoma mi je bitno da u zdravoj i takmičarskoj atmosferi prvo odradimo pripreme, a onda nastupamo na samom Mundijalu. Bez sujete i rasipanja energije na neke periferne stvari. Okupljanje je predviđeno 28. maja, a šampionat počinje 14. juna, dakle nema se mnogo ni vremena ni prostora između borbe za klupske trofeje i bodove na SP. Igrači će doći umorni, a mi ih moramo brzo resetovati i pažljivo vratiti na psihofizički nivo nužan za velika takmičenja. Čuvajući ih od loše energije, prenaglašenih rekcija, samoljublja i euforije. Nismo se plasirali na prvenstvo da bismo popunjavali broj, ali ne smemo upasti u zamku ogromnih očekivanja. Svojih, navijačkih i medijskih. Naša grupa sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom je teška, ali i inspirativna, a mi idemo tamo gde nas skoro niko nije video pre Velsa, Republike Irske, pa i Austrije. Ne znam za ostale, ali ja pamtim pesimističke reakcije na žreb kvalifikacija za takmičenje u Rusiji.

* Šta bi za vas lično predstavljao neuspeh na ovom Mundijalu?

– Bio bih nezadovoljan ako na Mundijalu ne pokažemo kvalitet koji imamo, ako igrači svojim zalaganjem i ponašanjem ne učine ponosnim svoj narod. U smislu da im ništa ne zamere na želji i trudu. Ne eskiviram priču o rezultatima, hoću da kažem da su pobrojane stvari preduslov za uspeh. U našem slučaju bi to bio prolazak u drugi krug. Poznato je da je samostalna Srbija propustila brdo takmičenja, a na jedinom – Mundijalu u Južnoj Africi ispala posle grupne faze.

* Ako napravite nešto veliko u Rusiji da li ćete se nasmejati u brk svim svojim kritičarima i poželeti novi, blanko ugovor sa FSS ili reći „hvala, doviđenja i prijatno“?

– O tom, potom. Ne razmišljam tako i toliko daleko, nije ovo Krstajićeva lična utakmica s nekim ili protiv nekoga. Ja sam jedan od privilegovanih da predstavljaju srpski fudbal u Rusiji. I neću se štedeti u poslu koji mi je poveren. Bez obzira na brojne kritičare i neverne Tome. Bilo bi mi čudno da je više onih što me tapšu po ramenu.

* Jasno vam je da na kraju balade možete biti samo pukovnik ili pokojnik?

– Savršeno jasno. Toliko sam se puta u životu i karijeri hvatao u koštac s nepoznatim, a okruženje se delilo na one koji očekuju da završim kao pokojnik i uverene da mogu izaći kao pobednik iz bitke. I uvek sam bio pukovnik. S manama kao i svaki živi stvor, ali bez straha. Da se bojim ne bismo sada radili ovu priču.

* Igrač, sportski direktor, predsednik kluba, selektor. Šta biste još hteli i mislite da biste mogli da radite u fudbalu?

– Ne živim u prošlosti ili budućnosti, isključivo me zanima sadašnjost. Ona se trenutno zove selektor Srbije. Imam ja još gomilu ideja i poneku ambiciju, ali neka ih na čekanju sve dok vodim „orlove“.

* Može li se u isto vreme biti predsednik FK Radnik iz Bijeljine i prvi u lancu odgovornosti u nacionalnom timu Srbije?

– Imam energije za još dva posla pored tih, ali ne bi bilo fer, pa ni moralno da špartam po Bosni i Hercegovini i da gledam mečeve njene Premijer lige umesto da snimam igrače u Superligi Srbije. Zamrznuću svoju predsedničku funkciju u Radniku.

Prošlo je vreme trenera-diktatora

* Iz nekoliko gestova igrača u vaša dva samostalno vođena meča dalo se zaključiti da ste prilično bliski. Može li to da ugrozi vaš selektorski autoritet?

– Prošlo je vreme trenera-diktatora, ovo je 21. vek. Dok sam jurio za loptom u Nemačkoj shvatio sam i prihvatio sam da svi imaju pravo na slobodu mišljenja i slobodu govora. Od najstarijeg sve do najmlađeg. Naravno, uz jasnu podelu poslova i unapred, jasno, postavljene granice u ponašanju. Tako i ja sada ne očekujem da ekipa stoji u stavu mirno kada ja držim slovo, kao što oni znaju šta su njihova a šta moja prava i obaveze. Krstajić na terenu i van njega su kao nebo i zemlja. Dok radimo nema šale, kada je vreme za opuštanje onda možemo da pričamo o svemu, da se šalimo, zapevamo… Nema tu mnogo filozofije.

* Šta će biti strogo zabranjeno kod selektora Mladena Krstajića?

– To nije za javnost, ali jasno vam je da se radi o nekim detaljima vezanim za disciplinu. Ako je tim uvek na prvom mestu i zna da izbaci u prvi plan pojedince kada se dobro igra, pobeđuje i slavi, onda taj isti ne može i neće da trpi pojedinačne nastupe. Ničije, jer smo svi u istom košu. Fudbaleri, selektor, treneri, medicinski blok, ekonomi, kuvari…

Fudbal je jedno, privatni biznis drugo

– Moj selektorski angažman je jedno, a privatni biznis nešto potpuno drugo. O svojoj proizvodnji rakije poslednji put sam pričao u novogodišnjem intervjuu za jedne novine, dogovorenog pre mog potpunog preuzimanja reprezentacije. Neću više, jer bi to bilo grubo, ružno i besmisleno mešanje baba i žaba – rekao nam je Krstajić na pitanje da li će se na nekim budućim proslavama u FSS služiti vrhunska rakija iz Destilerije Hubert 1924.